top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


AC2         J4T      
  M    1    4 4   4ES
  T   E82   QUA      
  L    W      M   1W7
  6         YC7      
Pretraga  
Novosti

U Opatiji održana 19. Drvno-tehnološka konferencija

07.07.2022.

U Opatiji je 6. i 7. juna održana 19. Drvno-tehnološka konferencija. Gotovo 150 učesnika iz cele Hrvatske, regije, ali i Evrope se kroz dva dana bavilo aktuelnim temama u drvnoj industriji i šumarstvu i donelo zaključke o mogućnostima za dalje unapređenje ovih sve važnijih grana privrede.
Posledice rata u Ukrajini na sektor, nestašica sirovine i smanjenje sečivog etata, inovacije i investicije, nove tehnologije i veća upotreba drveta u graditeljstvu, bile su glavne teme prvog dana konferencije.

Učesnici su složni da je drvna industrija u proteklih šest meseci ušla u osetno uspešno razdoblje. Velika potražnja i dobre cene kao i podrška zelenih politika omogućile su procvat sektora nakon teške situacije i neizvesnosti uzrokovane pandemijom tokom 2020. i 2021. godine. Stjepan Vojinić, predsednik Hrvatskog drvnog klastera rekao je „kako se drvna industrija trenutno nalazi u konjunkturi“, ali i kako je činjenica „da je pred nama izazovna budućnost“.  Igor Fazekaš, član Uprave Hrvatskih šuma rekao je da su vremena iza nas dokaz da je drvna industrija izdržljiva i prilagodljiva i da će to pokazati i vreme koje dolazi. „Uprkos izazovima kao što su rast cena i rat u Ukrajini, mi smo i dalje jedinstveni, komuniciramo i imamo viziju. Pred nama su i brojni novi izazovi. Najverovatnije ćemo morati korigovati cenu drvnih sortimenata, a za očekivati je i smanjenje etata. Moraćemo se ponovno prilagoditi, unaprediti poslovne procese, ali vreme će pokazati da smo dorasli svim izazovima“, naglasio je Fazekaš.  

Diego Benedetti, savetnik u Evropskom udruženju pilana (EOS) kazao je kako se nalazimo u „važnom trenutku za evropsku drvnu industriju“ i kako je drvo sve češći odabir širom Evrope. „Potražnja za drvnim proizvodima je odlična, ali imamo problema sa opskrbom i tu nam treba pomoć politike. Rat nam je pokazao koliko je važno biti nezavisan i samoodrživ“, istaknuo je Benedetti.

Mr. sc. Zdenko Bogović, predsednik Hrvatskog saveza udruženja privatnih šumovlasnika osvrnuo se na temu smanjenja sečivog etata, koja bi mogla ostaviti teške posledice na sektor. „No management pristup koji se promoviše kroz Naturu 2000 kod nas bi obuhvatio 139.500 ha šuma, što znači da njih ne možemo koristiti za sirovinu. To je strahoviti pritisak i šok za sve nas. S jedne strane smo srećni jer ćemo za to biti obeštećeni, ali će to stvoriti velike probleme drvnoj industriji“, naglasio je.

Prodekan Fakulteta šumarstva i drvne tehnologije u Zagrebu izv. prof. dr. sc. Stjepan Živković istakao je kako se zahvaljujući novim EU politikama pred drvnom industrijom nalaze brojne prilike. „Nova EU strategija za šume, Novi evropski Bauhaus, Zeleni plan – sve su to prilike za sektor. Njihov cilj je podsticati razvoj proizvoda sa niskim emisijama ugljen-dioksida koji su dugotrajni. Drvna industrija se tu idealno uklapa.“
Silvija Zec, predsednica Hrvatske komore inženjera šumarstva i drvne tehnologije skrenula je pažnju na negativan uticaj klimatskih promena. „Klimatske promene ugrožavaju naše najvrednije vrste, suočavamo se sa sušama i požarima. Nemamo puno vremena za prilagođavanje“, rekla je i dodala kako ćemo morati koristiti „manje vredne vrste drveta“ i da se usredsredimo na inovacije.

Robert Blažinović, načelnik Sektora za industrijsku politiku u MINGOR-u najavio je nadolazeće takmičenja koji će se fokusirati na digitalizaciju i istakao novi Nacionalni plan industrijskog razvoja do 2027. godine. „Cilj je stvoriti konkurentno poslovno okruženje“, rekao je gospodin Blažinović.

Marijana Petir, predsednica Odbora za poljoprivredu Hrvatskog sabora najavila je kako u jesen kreće početak izrade Nacionalne strategije biogospodarstva. „Hrvatska tu ima ogroman potencijal koji moramo što pre staviti u funkciju. Uverena sam da imamo i znanja i mogućnosti da to napravimo“, naglasila je Petir.

Konferencija je prvog dana trajala do popodnevnih sati, dok se sutrašnji deo programa održao u Ogulinu, gde je domaćin bila kompanija Bjelin. Upravo se tamo trenutno gradi nova Bjelinova fabrika Ogulin 2, površine 100 hiljada kvadratnih metara, a ukupna investicija procenjena je na 200 miliona evra. Kada fabrika bude u punom pogonu 2027. godine, biće najveća svetska fabrika drvenih podova, s proizvodnim kapacitetom većim od 20 miliona metara kvadratnih podnih obloga godišnje u kojoj će raditi 600 zaposlenih. Uz obilazak fabrike Bjelin, održan je i Okrugli sto „Bogata drvna sirovina – razvojna prednost ili ograničenje za ruralna područja?“

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 75, jul 2022.

Više informacija o samoj manifestaciji možete pročitati ovde.