Proizvodnja reproduktivnog sadnog materijala

Podsetimo se koji su problemi, još pre skoro tri decenije, tačnije krajem juna 1994. godine, postavljeni projektom Racionalizacija rasadničke proizvodnje, koji nažalost ni do danas nisu rešeni:  

• Proizvodnja kvalitetnog sadnog materijala u smanjenom broju rasadnika koji ispunjavanju uslove propisane Zakonom o semenu i sadnom materijalu, imaju perspektivan razvoj površina i tehnologije i zadovoljavaju uslove horizontalne i vertikalne rasprostranjenosti vegetacije u strukturi proizvodnje.
• Podela proizvodnog programa po specijalnostima metoda proizvodnje (klasična, kontejnerska i klonska), vrsti drveća (tvrdi i meki lišćari, četinari, hortikulturne vrste).
• Kao poseban program proizvodnja voćkarica kao bitnog elementa u strukturi šumskog fonda Srbije.

Razvoj i istraživanje rasadničke proizvodnje bio je usmeren na iznalaženje vlastitih sistemskih rešenja u savremenom tehnološkom pravcu, modernoj opremi sa malim učešćem radne snage. Kontejnerski sistem proizvodnje sadnog materijala trebalo je razvijati počev od upotrebe kvalitetnog semena, kontejnera koji će biti fleksibilan za proizvodnju sadnog materijala za različite namene, zatvorenog prostora koji skraćuje ciklus proizvodnje i koji omogućava dva ciklusa proizvodnje u toku jedne godine.

Pošumljavanje sa sadilicom „Potiputka”

Pored proizvodnje semena i sadnog materijala ekonomski najkvalitetnijih vrsta šumskog drveća, pažnju je trebalo posvetiti i pionirskim vrstama, koje se mogu uspešno koristiti kao predkultura na degradiranim staništima, kao i na lokalitetima gde su glavne vrste šumskog drveća zahvaćene procesom sušenja.

U razvoju proizvodnog programa neminovno se nameće potreba za namenskom proizvodnjom sadnog materijala. To se odnosi na ekstremna staništa kao što su izrazita mrazišta, skeletna zemljišta na južnim ekspozicijama, peskove, rudarska jalovišta i površinske otkrivke, pepelišta, biozaštitu putnih kosina.

Da bi se odgovorilo zahtevu vremena i postigla efikasnost u radu, otvorila berza semena i sadnog materijala, ovu oblast je prema projektu trebalo u što kraćem vremenu opremiti automatskom obradom podataka povezanom u jedinstven sistem sa mogućnošću uključivanja u međunarodnu berzu.

 
Savremena kontejnerska proizvodnja

Sva istraživanja, razvoj i investicije u oblasti genofonda, semenarstva i rasadničke proizvodnje treba da se valorizuju na tržištu kroz BIOINŽENJERING, koji će na principima savremenog marketinga realizovati biološke radove u šumarstvu, rudarstvu, elektroprivredi, saobraćaju, unapređenju i zaštiti životne sredine.

Uvođenje standarda Evropske unije (ISO 9000) u proizvodnju šumskog semena i sadnog materijala, evropskom tržištu je moguće ponuditi raskoš genofonda Srbije. Bogatstvo šumskog genofonda, koga Evropa nema, i njegova očuvanost daje nam za pravo da seme i sadni materijal posmatramo kao strateški proizvod šumarstva Srbije. Ovaj projekat je trebalo da dobije prioritet u razvoju, modernizaciji i investiranju, kako bi se ostvarila njegova profitabilna funkcija.

Sadašnje stanje u  proizvodnji reproduktivnog sadnog materijala ogleda se u:        
• Izuzetno malom obimu proizvodnje
• Nekvalitetnom sadnom materijalu
• Proizvodi se mali broj vrsta 
• Koristi se nekvalitetno seme
• Nepovoljan odnos klasične i kontejnerske proizvodnje
• Nedovoljno korišćenje linija za kontejnersku proizvodnju
• Kontejnerska proizvodnja nije dovedena do kraja
• Kontejnerska proizvodnja se realizuje bez plastenika
• Klasična proizvodnja je zastarila tehnološki 
• Mehanizacija je dotrajala i zastarila.

Podsećamo da je 1993. godine u JP Srbijašume proizvedeno cca 34.000.000 komada sadnica, a 2020. godine samo 2.000.000 komada sadnica. Ovako mali broj ne omogućava ni prostu reprodukciju u državnim šumama, a kamoli još za privatne šume i pokrenute akcije pošumljavanja.
Nekvalitetan sadni materijal javlja se većinom u klasičnoj proizvodnji, kao rezultat lošeg kvaliteta semena i zastarelog procesa rada.Takav sadni materijal ne ispunjava davno usvojene standarde JUS-a, a kamoli standarde Evropske zajednice. Uz to i veliki je škart proizvedenih sadnica koje se i sade na terenu. Ovako posađene sadnice se većim delom posuše i ako se od strane države dotiraju.

Vrlo interesantno i frapirajuće bi bilo da se izvrši kolaudacija pošumljenih površina u zadnjih 20 godina, kada su nastupile značajnije klimatske promene. Kolaudacija u toku iste godine ne daje adekvatne rezultate.

U maloj proizvodnji je i mali broj vrsta, a pitanje je kako se ispunjavaju zakonske odredbe u primeni dokumenata regionalne provenijencije i ŠPO.
I pored dve linije za kontejnersku proizvodnju, čiji su kapaciteti dve žetve u jednoj godini, cca 50 miliona sadnica, a ono se proizvodi cca 500.000 komada sadnica.Velika greška je napravljena kad se kontejnerska proizvodnja odvija bez plastenika pa obično se dobije kvalitet kao u klasičnoj proizvodnji, a cena je duplo veća. Na taj način se radi samo jedan ciklus, što je ekonomski manje opravdano. Za proizvodnju do jednog miliona sadnica proizvodnja se obavlja ručno, a za proizvodnju do 5 miliona sadnica koriste se poluautomatske linije, a za više se koriste pune linije. 

Kontejnerski sistem proizvodnje sadnica podrazumeva ne samo kontejnere i plastenik sa opremom već i unutrašnji transport i transport do terena sa  raznošenjem po linijama sadnje. 

Za unutrašnji transport koristi se viljuškar sa paletama ili ramovima, a za transport do terena namenska vozila sa kranom za utovar i istovar. Iz skladišta sadnice se nose leđnim i ručnim nosiljkama koje se stavljaju po liniji sađenja. Na pripremljeno zemljište (većinom riperovano) sadiljkama koje su prilagođene vrsti kontejnera, vrši se sadnja. Na ovaj način jedan radnik zasadi 1 ha za 8 sati. Drugi način sadnje je kad zglobni traktor ima poseban uređaj za sadnju kontejnerskih sadnica, a na ovaj način za 8 sati je moguće zasaditi 10 do 20 hektara.

Zadatak struke je da se sa malim troškovima zasadi što više hektara površine. Odstranjivanjem nedostataka u proizvodnji sadnica, nabavkom odgovarajuće mehanizacije i opreme, edukovanjem kadrova i radnika vrlo brzo je moguće doći do savremene proizvodnje koja će biti kvalitetnija i profitabilnija.
Poseban problem je klasična proizvodnja sadnog materijala koja je tehnološki stara i sa izrabljenom opremom. U pripremi zemljišta posle oranja potrebno je uvesti u rad frezu koja formira zadatu gredicu, a ne kao što se do sada radilo, uglavnom ručno. Svuda u svetu se prešlo na setvu u pet pruga po gredici i prema tome je prilagođena oprema za uzgoj, zaštitu i vađenje sadnica. Novina je da se upotrebljava podrezivanje korena sa tri strane, PRM sistem. Podrezivanje se vrši većinom kod vrsta koje imaju žilu srčanicu, mada je poželjno i kod ostalih vrsta jer se stvara moćan razgranat koren koji obezbeđuje bolji prijem sadnica ne terenu. Ovaj metod bi trebalo da se usavrši za namensku proizvodnju sadnica za pošumljavanje erozivnih terena. U ovakvom petorednom načinu setve moguća je primena herbicida, đubriva i frezica, što u 12-rednim gredicama i setvom omaška nije moguća. Veliki gubici sadnica su u ranoj fazi rasta i razvoja, a veliki su troškovi pljevljenja.

Među primarne probleme u proizvodnji sadnog materijala je neorganizovanost na savremenim principima, što znači da bi, na nivou šumarskih preduzeća, trebalo da se formira organizaciona jedinica za genofond, semenarstvo i rasadničku proizvodnju.

Prednosti ovakvog  načina organizovanja su:
• Jedinstvena poslovna politika u oblasti genofonda, semenarstva i rasadničke proizvodnje;
• Planiranje proizvodnje na nivou šumarskog preduzeća usaglašena sa ŠPO;
• Planovi proizvodnje po vrsti, tipu i metodu proizvodnje za svaki rasadnik;
• Potpisani ugovori sa ŠG o potrebi za sadnim materijalom za 10 godina, odnosno važeća ŠPO;
• Podsticajna sredstva na jednom mestu za značajnija ulaganja; 
• Veća korišćenja mehanizacije i opreme;
• Organizovani deo poslovao bi po sistemu INŽINJERINGA (projektovanje, realizacija projekta, održavanje zelenih površina i zasada) za sve vrste bioloških radova u šumarstvu, hortikulturi, elektroprivredi, rudarstvu, saobraćaju, sportu, poljoprivredi;
• Jedinstven razvoj i tehnološki procesi faza rada u pomenutoj oblasti;
• Optimalno obrazovanje i korišćenje kadrova i radnika zbog specifičnosti oblasti rada;
• Primena usvojenih normativa rada sa stimulisanjem izvršenja i kvaliteta radova; 
• Usaglašenost faza rada u semenarstvu i rasadničkoj proizvodnji. Zimi rad na branju, sakupljanju i doradi semena, a u ostalom vremenu u proizvodnji sadnica sa preraspodelom radnog vremena.

Nadam se da će svako za sebe izvući potrebne zaključke iz svoje nadležnosti i programa rada u interesu osavremenjavanja i razvoja genofonda, semenarstva, rasadničke proizvodnje. Radi sagledavanja stanja u oblastima genofonda, semenarstva i rasadničke proizvodnje potrebno je napraviti studiju o uspešnosti pošumljavanja u Srbiji u proteklih 20 godina.

Članak objavljen u časopisu DRVOtehnika 76, oktobar 2022.

Pošumljavanje kao pre 100 godina

Pošumljavanje se danas izvodi kao pre 100 godina. Bez posebne pripreme terena kopaju se rupe sa motikom, budakom i krampom. Danas kada su izmenjeni klimatski uslovi, a time i pogoršani uslovi za prijem sadnica potrebno je izvršiti pripremu terena, riperovanje, tarasiranje, uništavanje rastinja i korova, a sve u cilju skladištenja vlage za duži period. U poslednje vreme se koriste veštačka sredstva za skladištenje vlage. Time su stvoreni uslovi za primenu mehanizacije i sadiljki potiputke. Glavni uslov je da se selektivno priđe svakom terenu i odredi tehnologija sađenja, a ne uniformno kao pre 100 godina.