Optimistične prognoze za celi na šumi bazirani sektor

U Opatiji je 28. i 29. juna održana 18. Drvno-tehnološka konferencija, središnji sektorski događaj koji još od 2004. godine na jednom mestu okuplja pripadnike drvnog sektora Hrvatske i regije, ali i cele Evrope. Rezimirano je aktuelno stanje u sektoru, razmenjena iskustva, istaknute najbolje prakse, sve s ciljem jačanja drvnog, ali i celog na šumi baziranog sektora, kao i njegova promocija kao generatora razvoja.
Na početku je rečeno da pandemija nije poštedela pilane, koje su beležile pad prihoda i suočavale se sa nestašicom i drastičnim rastom cena drvne sirovine. Reč je o svojevrsnom poremećaju na azijskim prekomorskim tržištima, čime su bili najviše pogođeni evropski, ruski i kanadski dobavljači drveta i rezane građe. Već tokom druge polovine 2020. i kroz prvi kvartal 2021. neka tržišta su se znatno oporavila i trenutno konzumiraju velike količine pilanskih proizvoda.
Najdinamičnije je američko tržište rezane građe, pa trenutno dominiraju prazna skladišta i niske zalihe drvenih proizvoda, dok je rastuća potražnja industrijskih i stambenih delatnosti dovela do porasta cena drvne građe još sredinom prvog kvartala ove godine.  

Drvo kao održiv materijal ulazi u središte zelenih politika

Važno je naglasiti i kako čelnici Evropske unije u ovom sektoru uočavaju veliki potencijal za postpandemijski oporavak starog kontinenta. Evropski političari imaju priliku iz mnogobrojnih aktivnosti drvne industrije, pilana i trgovaca drvetom shvatiti prednosti drveta, pa su u Briselu tokom izrade EU Programa za oporavak usvojili određene mere i preporuke koje pogoduju na šumi baziranom sektoru.   
Drvo postaje nezaobilazni materijal postpandemijskog oporavka, pa je potrebno  preduzeti korake u daljem razvoju ove pretežno izvozne grane domaće privrede,  koja zajedno sa šumarstvom osigurava gotovo 50.000 radnih mesta, uglavnom na ruralnim područjima.
– Pred nama je prilika i izazov. Što se drvne industrije tiče, retko u čemu Hrvatska može konkurisati u količinama, ali u kvalitetu možemo, pa uz dodatnu inovativnost, možemo postići daleko bolje rezultate i zadržati ljude na ruralnim područjima što je prioritet – rekla je Silvija Zec, predsednica Hrvatske komore inženjera šumarstva i drvne tehnologije. 
– Hrvatske šume su maksimalno pokušavale pomoći svojim najvažnijim klijentima, drvoprerađivačima. Nastojali smo da pomognemo vašoj konkurentnosti i očuvanju radnih mesta. Prema našim podacima, nažalost, manje od dva posto je u većim ili velikim problemima, ali ti problemi ne sežu od koronakrize, nego su starijeg datuma – rekao je Krunoslav Jakupčić, predsednik Uprave Hrvatskih šuma.
– Osim što imaju važno mesto u borbi protiv klimatskih promena i očuvanju bioraznolikosti, šume će biti ključne u ostvarivanju Evropskog zelenog plana. One su takođe i izvor sirovina u drvnoj industriji koja u Evropskoj uniji zapošljava više od 2,5 miliona ljudi. Za Hrvatsku je drvna industrija iznimno važan i propulzivan sektor od kojeg su živeli mnogi krajevi Hrvatske. Dvostruki iznos EU sredstava u narednom periodu otvara nove mogućnosti za ovaj sektor i zato je vrlo bitno iskoristiti tu priliku – rekao je Karlo Resler, zastupnik u Evropskom parlamentu. 

Predlagana decentralizacija šumarstva 

Na glavnoj panel raspravi župani su zastupali predlog decentralizacije šumarstva. Drvni sektor je pokazao visoku otpornost i sa šumarstvom mora biti u fokusu jer predstavljaju ključ za očuvanje ruralnih sektora. Zaposlenost je ostala na istom nivou, a tome je pridonela i potpora Vlade RH, a rečeno je da područja s kojih se crpe resursi moraju imati benefite od toga, a sa tom konstatacijom se složio i  primorsko-goranski župan Komadina, koji je dodao kako je sramotno što se domaći trupci izvoze. „Navodno mi trupce ne izvozimo, ali na graničnim prelazima lako možemo videti kamione s trupcima. Zar su naši kapaciteti nedovoljni? Zašto izvozimo? Viškovi se mogu administrativno podeliti malim proizvođačima. To je stvar političke odluke. Država ako hoće, može – rekao je Komadina.
Župani su izrazili stav da je potrebno decentralizovati na šumi bazirani sektor što će  prouzrokovati stvaranje veće dodatne vrednosti, a Stjepan Vojnić, predsednik Hrvatskog drvnog klastera kazao je kako nema jednostavnog rešenja, već da je potreban balans svih strana. „Župani se bore za svoj kraj. Međutim, to zahteva puno analiza i prosudbi. Kad bismo sve stavili na tržišno nadmetanje, tek tada bi se dogodio egzodus sirovine iz Hrvatske – rekao je Vojnić.
Darko Sušanj iz Hrvatskih šuma kazao je kako HŠ u određenim situacijama imaju pravo izvoziti sirovinu. „ Ako se dogodi da neko od ugovornih kupaca, zbog situacije nema potrebe za robom ili je zaustavljen zbog neplaćanja, Hrvatske šume imaju pravo robu staviti na javna nadmetanja i slobodno je izvesti, a na nadmetanjima se ostvaruje veći prihod za HŠ, a konačno i za proračun“ rekao je Sušanj.
Drugog dana konferencije je održana i prezentacija na temu dobrih praksi u energetskoj efikasnosti i inteligentnoj energiji, a Ministarstvo poljoprivrede je predstavilo konkurs za šumarski i drvno-tehnološki sektor. Predstavljene su i nove tehnologije za smanjenje potrošnje energije i povećanje energetske efikasnosti, slovenačke kompanije „Intercet”. Održane su i dve panel rasprave, a skup se završio optimističnim prognozama za celi na šumi bazirani sektor.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 71, jul 2021.