Ilegalna trgovina drvetom prešla 150 milijardi evra

Visoke stope povrata u ilegalnim poslovima sa drvetom su veliki mamac hiljadama ljudi koji ne rizikuju sa kriminalnim radnjama sa drvetom samo u zemljama trećeg sveta, već su krađe, prevare i falsifikovanje dokumenata raširene i unutar same Evrope. Svemu tome značajno doprinose i vrlo niske stope kažnjavanja i blaga prekršajna odgovornost što je u ovaj posao poslednjih godina privuklo mnoge sitne kriminalce i kriminalce početnike, a sve češće se beleže slučajevi velikih prevara i kriminalnih radnji koje osmišljavaju i sprovode predstavnici organizovanog kriminala koji deluju na više kontinenata.

Interpol procenjuje da je globalno ilegalno tržište drveta vredno preko 150 milijardi evra godišnje. Zločin protiv šuma i protiv okoline je treći najveći kriminalni sektor u svetu, nakon poslova sa drogom i sa plasmanom nelegalne robe. 

Procenjuje se da je u 2022. godini čak 120 miliona tona drveta koje je kružilo tržištem nije imalo službenu potvrdu o poreklu, odnosno postoje ozbiljne naznake da se radi o ilegalnoj trgovini i krijumčarenju različitih drvnih proizvoda, bilo kroz lažno deklarisanje ili kroz nedozvoljene izvozno-uvozne operacije.
Mafija u drvnoj industriji je sve prisutnija i u Evropi. Ona u nekim državama radi vrlo brutalan posao, uključujući likvidacije protivnika ili je odgovorna za ubistva predstavnika nadležnih institucija. U Severnoj Makedoniji, kao i u Albaniji se mafija sumnjiči za masovne krađe drvne mase iz državnih i privatnih šuma, a česti su slučajevi pucnjave iz vatrenog oružja na čuvare šuma i šumarske rendžere. 

Najmanje šest šumara je ubijeno u Rumuniji u protekloj deceniji. Neke NVO organizacije procenjuju kako se čak 50% drvne mase u ovoj zemlji ilegalno poseče. Evropska unija je upozorila Rumuniju još 2020. da ne preduzima odgovarajuće korake za zaštitu svojih šuma i kako treba osigurati legalnost i transparentnost poslovanja, budući da su bili evidentirani vrlo rašireni slučajevi ilegalnih seča, različitih prevara i ozbiljne zloupotrebe sertifikata. Na udaru mafije nisu samo institucije i predstavnici zakona, već i preduzeća koja ne žele biti deo ilegalnih poslova. Primera radi, osnivač i vlasnik jedne rumunske firme, Gabriel Paun je 2015. godine zamalo stradao kada su ga skoro nasmrt pretukli pripadnici drvne mafije.
U isto vreme, krčenje šuma jedan je od najvećih pokretača klimatske katastrofe izazvane efektom staklene bašte, a posebno su na udaru Južna Amerika, Afrika i Azija, odnosno kroz globalne medije se najviše apostrofira krčenje šuma u Amazoniji i trgovanje ilegalnim drvetom iz Brazila, Konga ili iz Indonezije. 
U Kambodži je u poslednjih 20 godina nestala trećina svih šuma. Drvna mafija u toj zemlji ima veliku moć, pa svetski mediji špekulišu kako nezakoniti trgovci ilegalnim drvetom navodno imaju bliske veze i dobre odnose sa nadležnim institucijama, a ta pojava je izražena i u većini zemalja Balkana. 
Nevladine organizacije ističu kako je teško motivisati ljude iz šumarstva, trgovine drvetom i logistike za njihovo javno svedočenje o kriminalnim pojavama, jer su svesni brojnih rizika i snage ilegalnih skupina koje kontrolišu crno tržište drveta.

Izvor: drvo-namjestaj.hr