Znatno povećan izvoz trupaca hrasta, jasena, topole i bukve
Često ističemo da su drvna industrija i proizvodnja nameštaja među retkim privrednim granama koje su u Srbiji, godinama beležile pozitivne rezultate i permanentan rast. Poslovni rezultati i još veće mogućnosti drvnog sektora inicirale su odluku Vlade Republike Srbije da se drvna industrija i industrija nameštaja uvrste u jednu od četiri prioritetne industrijske grane od značaja za dalji razvoj naše zemlje. Vlada je inicirala izradu nove strategije razvoja drvne industrije i industrije nameštaja Srbije za period 2018. do 2022. godine. Takođe Strategijom razvoja šumarstva Republike Srbije, u delu koji se odnosi na drvnu industriju planira se „stimulacija izvoza proizvoda sa većom dodatom vrednosti, destimulacija izvoza sirovine i stimulacija izvoza finalnih proizvoda”, a u Strategiji drvne industrije i industrije nameštaja sa Akcionim planom, koje je donelo Ministarstvo privrede 2017. godine definisana su tri opšta cilja, od kojih je prvi „Uspostavljanje efikasnijeg modela snabdevanja drvnom sirovinom preduzeća u drvnoj i industriji nameštaja uz poštovanje principa održivosti resursa“, za šta je zadužena Uprava za šume, koja je raspisala konkurs za realizaciju istraživačko-razvojnog projekta: „Predlog kriterijuma i indikatora raspodele drveta iz državnih šuma u Republici Srbiji”, a dobivši posao na konkursu, realizovao ga je Šumarski fakultet i u oktobru prošle godine završen projekt je predat Upravi za šume…
Interesovalo nas je šta je bilo dalje i šta će biti sa projektom koji je završen pre osam ili devet meseci i koji sa aspekta struke, tretira kriterijume raspodele sirovine iz državnih šuma Srbije, pa smo krajem juna, tražeći odgovor u Upravi za šume, od v.d. direktora Saše Stamatovića saznali da je „krajem prošle godine projekat finansijski zatvoren, da je tada bila i prezentacija, a posle toga praktično nije ništa urađeno, previše smo zauzeti i nemamo dovoljno ljudi“ kaže Stamatović uz tvrdnju da je plan da se od tog materijala naprave propisi po kome bi se vršila raspodela sirovine.
– Nemamo nameru da samo prepišemo materijal koji nam je dostavio Šumarski fakultet, oni su dali neki svoj aspekt, ali svakako taj projekt treba koristiti prilikom izrade pravilnika ili uredbe po kojoj bi se vršila raspodela sirovine. A kada napravimo pravilnik treba da idemo kod ministra ili u Vladu Srbije na usvajanje – kaže gospodin Stamatović i dodaje da bi eventualni izbori mogli dodatno da uspore postupak usvajanja.
Nakon što smo u prethodna dva izdanja (a u ovom je treći nastavak), uz neznatne korekcije, zahvaljujući profesoru dr Zdravku Popoviću, objavili tekst Predlog kriterijuma i indikatora za raspodelu drveta iz državnih šuma Srbije, u redakciju časopisa DRVOtehnika je stiglo nekoliko desetina pisama gde drvoprerađivači govore o praksi i nizu problema vezanih za raspodelu trupaca...
Prerada drveta i proizvodnja nameštaja su godinama pravile suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, a u jednom petogodišnjem periodu protekle decenije, prosečan godišnji rast izvoza ove industrijske grane iznosio je 13,3%. U BDP-u Srbije udeo drvne industrije iznosio je oko 2%, a udeo u izvozu je dostizao 6,3%. Veliko je pitanje da li će drvna industrija nakon korona krize zadržati doskorašnje trendove razvoja...
Nedovoljno iskorišćen potencijal
Ali, i pored dobrih poslovnih rezultata drvoprerađivači su godinama tražili i još uvek traže institucionalnu adresu gde bi zajedno sa šumarima razgovarali o saradnji i položaju svih subjekata na šumi bazirane ekonomije sa ciljem transparentne raspodele sirovine, zabrane izvoza trupaca, veće konkurentnosti, tehnološke opremljenosti, veće finalizacije vredne sirovine i većeg broja zaposlenih... Zahtevi drvoprerađivača u tom pravcu traju dugo, ali od države nema odgovora. Država se ne osvrće na činjenicu da drvna industrija svake godine puni državni budžet sa preko 80 miliona evra...
Pozitivan trend u drvnoj industriji, koji je trajao od završetka svetske ekonomske krize, 2008. godine, prekinut je u prvih deset meseci 2019. godine kada je zabeležen značajan pad proizvodnje u preradi drveta (17,7%) i neznatno povećanje proizvodnje nameštaja (4,4%). O tome smo već pisali, a pisali smo i o kretanjima u preradi drveta i proizvodnji nameštaja u regionu, gde su trendovi bili slični… Nakon prvih naznaka zastoja i prekida pozitivnog trenda u drvnoj industriji, stigla je kovid kriza čije je posledice teško sagledati. Naviknuti na vitalnost ovih privrednih grana i činjenicu da su prerada drveta i proizvodnja nameštaja u protekloj deceniji permanentno, iz godine u godinu, beležile rast proizvodnje i izvoza, državni službenici ne vide da ova branša kod nas ima velikih teškoća i da je obim posla, prema izjavama nekih privrednika, za proteklu godinu dana, u proseku pao za 15 do 20 procenata, što znatno odudara od zvaničnih statističkih podataka…
Drugi ili treći talas korona virusa, krajem prošle i u prvom kvartalu ove godine, doneo je globalni pesimizam i oprez u sektor drvne industrije. Većina drvoprerađivača u EU, a posebno italijanske i španske firme, predviđali su krajem prošle godine da će 2021. doneti pogoršanje u poslovanju drvne industrije. Najlošije prognoze, dolazile su iz Nemačke, glavnog evropskog tržišta, gde se očekivalo da će 2020. godina imati pad od 26,1% u pilanskom sektoru, industriji ploča i ambalaže kao i pad od 4,1% u sektoru nameštaja. Analitičari su očekivali da će se tržišne turbulencije iz prošle godine nastaviti i 2021. godine, ta da će se preliti na poslovanje dobavljača koji još uvek uglavnom dolaze iz istočne Evrope.
Čini se da pesimizam nije bio opravdan i da drvna industrija i pored niza nestabilnosti na tržištu, posebno čestog i neopravdanog povećanja cena sirovne, pokazuje svoju žilavost. Jenjavanja zaraze korona virusom će svakako uticati na poboljšanje tržišnog ambijenta.
Podsećamo da su neke skorašnje analize pokazale da se kod nas svega 48% od ukupno proizvedenih količina trupaca tvrdih lišćara prerade u proizvode sa višom dodatom vrednošću, a 52% se izveze kroz proizvode sa niskom dodatom vrednošću, među kojima je dominantan izvoz rezane građe (41%) pa je zato kod nas vrednost izvoza proizvoda od drveta po zaposlenom radniku relativno niska… Svoju vitalnost drvna industrija Srbije je pokazala i u prva četiri meseca 2021. godine kada je, u odnosu na komparativni period prethodne godine (prema podacima PKS) proizvodnja proizvoda od drveta povećana za 33,9% dok je proizvodnja nameštaja imala rast od 18,3%.
Raste izvoz trupaca i proizvoda od drveta sa niskom dodatom vrednošću
Poseban problem predstavlja činjenica da se iz Srbije izvoze trupci na šta drvoprerađivači godinama ukazuju uz zahteve da država, slično zemljama u regionu, zabrani izvoz sirovine. Ali od toga, izgleda, nema ništa… Gospodin Rajko Sredanović u svom tekstu iznosi podatke SUC za 2017/2018. godine kada je izvezeno oko 50.000 m3 hrasta, 55.000 m3 jasena i 35.000 m3 bukve, a prema podacima PKS 2020. godine je znatno povećan izvoza trupaca hrasta, topole i bukve. Taj trend je nastavljen i u prva četiri meseca ove godine.
„Izvoz hrastove oblovine iznosio je 2020. godine 8,6 miliona dolara i povećan je u odnosu na 2019. godinu za 78,4%. Izvoz topole je iznosio 478 hiljada dolara i povećan je u odnosu na 2019. godinu za 54,4%, dok je izvoz bukve iznosio 259 hilјada dolara i povećan je u odnosu na 2019. godinu za 267%.
Uvoz hrastove oblovine u 2020. godini iznosio je 2,1 milion dolara i sedam puta je veći od uvoza prethodne godine, tačnije povećan je za 716%. Uvoz topole u ovom periodu je iznosio 1,9 miliona dolara i smanjen je u odnosu na prethodnu godinu za 24,3%, dok je uvoz bukove oblovine bio zanemarlјiv. Uvoz oblovine od četinarskog drveta manji je 2020. godine od uvoza ostvarenog prethodne godine za 15%.”
Izvoz proizvoda od drveta, prema podacima PKS, je nastavio da raste i u prva četiri meseca 2021. je za 25,3% veći nego prethodne godine. Istovremeno izvoz oblovine (trupaca) je u prva četiri meseca 2021. godine povećan za 70,7% a izvoz rezane građe je porastao za 29,7%. Dakle, raste izvoz trupaca i proizvoda od drveta sa niskom dodatom vrednošću.
Ako se vratimo podacima za 2020. godinu proizilazi da je iz Srbije izvezeno 43.000 m3 hrastovih trupaca, a kad se ovome dodaju podaci o izvozu ostalih vrsta drveta (jasena, bukve, topole) možemo pretpostaviti da se radi o količinama koje dosežu do 150 hiljada kubika trupaca koji završe na stranom tržištu. Tu količinu bi u našoj zemlji u proseku moglo da preradi 30 osrednjih pilana, koje bi godišnje rezale prosečno 5.000 kubika trupaca i u zavisnosti od nivoa finalizacije, mogle zaposliti nekoliko stotina radnika.
Začuđuje kako ovako jednostavna računica ne dopire do onih koji u ovoj zemlji odlučuju, mada je Vlada Republike Srbije drvnu industriju i industriju nameštaja uvrstila u jednu od četiri prioritetne industrijske grane od značaja za dalji razvoj naše zemlje, isto kao što nas čudi kako je moguće da o jednoj pojavi važne državne institucije mogu imati bitno različite podatke. Zato kod nas kažu da je statistika tačan zbir netačnih podataka, a to prvenstveno ukazuje na sistemske probleme i državu kojoj ni savremena IT tehnologija nije od velike pomoći...
Drvnoj industriji je neophodan veći nivo finalizacije vredne sirovine i promocija većeg korišćenja drveta, kao održive, obnovljive i ekološki prihvatljive sirovine, pri čemu se ne opterećuju šume i ekosistem u celini. Takođe bi valjalo da smo zainteresovani za veću promociju upotrebe šumske biomase kao energenta vodeći računa da se ne stvaraju poremećaji na tržištu.
Šumarstvo, prerada drveta i industrija nameštaja su privredne delatnosti povezane u lanac stvaranja dodate vrednosti i kao takvi su pravi primer kružne ekonomije kao strateške odrednice politika EU. Saradnje šumarstva i drvne industije predstavlja ključni odnos na šumi bazirane ekonomije, a u toj saradnji uvek ima prostora za poboljšanja koje se na našem tržištu ne oseća. Kada se uzmu u obzir činjenice o netransparentnoj raspodeli trupaca, korupciji i mitu, bez kojih se do trupaca iz državnih šuma teško može doći, preprodaji, cenama i izvozu vredne sirovine, kao i činjenica da je rukovodstvo JP Srbijašume odbilo saradnju na prethodno pomenutom projektu, što znači da im ne odgovara transparentnost i uvid u tokove sirovine, slobodno se može reći da u ovoj oblasti vlada nered i da ga država toleriše. To bi trebalo da bude alarm i poziv za rešavanje evidentnih problema.
Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 71, jul 2021.