Zapostavljena velika razvojna šansa

O prirodnim potencijalima i resursima Srbije mogu se čuti različita, pa čak i oprečna mišljenja. Činjenice, ipak, ukazuju da Srbija raspolaže značajnim prirodnim bogatstvima. Stepen korišćenja i finansijski efekti, nažalost, često nisu na potrebnom nivou. Neodgovarajuća infrastruktura, tehnologija, produktivnost i stepen finalizacije proizvoda glavni su razlozi za ovako nepovoljno i neodgovarajuće stanje.
Šumarstvo, grana privređivanja koja se zasniva na prirodnim potencijalima šumskih staništa, ima iste probleme, a oni se prenose i u oblast drvne industrije, kao i na ostale korisnike drvnih sortimenata, zbog čega se šteta uvećava.
Srećom, mogućnosti za popravljavanje ovog nepovoljnog stanja postoje, ali su neophodna neuporedivo veća finansijska sredstva, od onih koja su do sada bila na raspolaganju. Potrebno je da, pored sredstava koja za ovu namenu može da izdvoji šumarstvo, država obezbedi znatno više sredstava za sufinansiranje izgradnje i rekonstrukcije kamionskih šumskih puteva, naročito u početnim godinama ulaganja. Efekti, koji bi usledili, rešili bi finansiranje izgradnje već nakon nekoliko uspešnih godina.

Osnovni podaci o šumskom fondu i proizvodnji drvnih sortimenata
Prema podacima Nacionalne inventure šuma, koja je završena 2007. godine, površina šuma Republike Srbije iznosi 2.250.000 ha. Državne šume prostiru se na površini od 1.057.500 ha (47%), a privatne šume zauzimaju 1.192.500 ha (53%).
Sa 29,1% površine pod šumom, Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom. Ako bi se ovoj površini dodale šikare i šibljaci, što se metodologijom Nacionalne inventure ne smatra šumom, šumovitost bi dostigla 34%.
Drvna zapremina šuma Srbije iznosi 363.000.000 m3 ili solidnih 163 m3/ha. Godišnji tekući prirast dostigao je impozantnih 9.000.000 m3, što je gotovo tri puta više od godišnjeg obima seča (3,6 miliona m3). Zbog slabe otvorenosti šuma seče se ne izvode na celoj površini, odnosno, vrše se samo u šumama iz kojih je moguće korišćenje drvnih sortimenta. Seče se delom izvode i u teško dostupnim šumama, što značajno uvećava troškove i dovodi u pitanje isplativost korišćenja šuma. Ovako nepovoljni uslovi za realizaciju sečivog etata dovode do više vrsta štete:

• šume se neredovno i nedovoljno neguju,
• ne koristi se deo drvne mase, koja propada, a šumarstvo, drvna industrija i država u celini imaju umanjene prihode,
• ostali korisnici, naročito kupci ogrevnog drveta, ostaju uskraćeni za mogućnost korišćenja ovog obnovljivog energenta, zbog čega su prinuđeni da koriste fosilna goriva, što je ekonomski i ekološki  nepovoljno,
• troškovi proizvodnje drvnih sortimenata značajno su iznad optimalnih.

Osnovne karakteristike putne mreže u šumama Srbije
Postojeća mreža šumskih puteva ni približno ne zadovoljava potrebe, kako po gustini, koja se iskazuje u m/ha, tako i po kvalitetu izgrađenih puteva.
Otvorenost šuma u Republici Srbiji dostigla je orijentaciono skromnih i nedovoljnih 5 m/ha, što je za oko četiri puta manje nego u razvijenim državama Evrope. Više od polovine izgrađenih puteva su meki-sezonski putevi, koji se mogu koristiti samo u povoljnim vremenskim uslovima, a pri tome ih je neophodno intenzivno održavati. Najmanje je izgrađeno puteva, koji zadovoljavaju kriterijume prema kojima se mogu svrstati u kamionske puteve, a samo ovi putevi omogućavaju kontinuirani transport drvnih sortimenata i optimalne troškove transporta, kao i sigurno korišćenje za sve ostale potrebe (gajenje i zaštita šuma, zaštita prirode, lov, turizam, rekreacija, obrazovanje).
Iz navedenog se može zaključiti da je neophodno graditi nove šumske puteve i značajan deo postojećih rekonstruisati. Ovi poslovi se i sada obavljaju, ali samo u obimu koji je uslovljen i ograničen raspoloživim sredstvima šumarstva i sredstvima budžeta Republike Srbije, koja se za ove namene obezbeđuje i dodeljuju prema programima sufinansiranja radova i objavljenim konkursima. Ova sredstva su nedovoljna i ni izbliza ne zadovoljavaju najneophodnije potrebe.

Šta treba činiti?
Šume Srbije zbog zatečene kvalitetne strukture zahtevaju velike radove i ulaganja. Posebno je velik zadatak prevođenje niskih šuma, čije učešće u ukupnom fondu iznosi 64,6%, u produktivnije i vrednije visoke šume. Ovaj posao, međutim, ili nije moguće uopšte obaviti, ili bi to bilo propraćeno visokim troškovima u uslovima sadašnje, slabe otvorenosti šuma. Ova konstatacija odnosi se i na druge neophodne radove.
Zbog toga je poboljšanje putne mreže najprioritetniji i najisplativiji posao, jer omogućava najbrže vraćanje uloženih sredstava i stvara optimalne uslove za izvođenje svih radova u šumarstvu. Pored toga, značajno je da se paralelno stvaraju uslovi za urednije, racionalnije i obimnije snabdevanje sirovinom drvoprerađivača i drugih korisnika drvnih sortimenata.
Shodno navedenom, neophodno je da se u najkraćem roku, što je pre moguće, započne izrada Programa otvaranja šuma. U državnim šumama najpogodnije je raditi po šumskim gazdinstvima i za pojedine nacionalne parkove, a nakon završene izrade, objediniti ih u jedinstven Program otvaranja državnih šuma kamionskim šumskim putevima.
Za privatne šume programi se mogu raditi po opštinama, ili prema nadležnim šumskim gazdinstvima, koja su ovlašćena za izvođenje stručnih poslova u ovim šumama.
I ove programe treba objediniti u Program otvaranja privatnih šuma. I na kraju, Program otvaranja državnih šuma i Program otvaranja privatnih šuma poslužiće za izradu jedinstvenog Programa otvaranja šuma Republike Srbije tvrdim kamionskim putevima.
Navedeni programi na svim nivoima treba da sadrže sledeće elemente:

• detaljne pravce puteva koji će se graditi, njihovu pojedinačnu i ukupnu dužinu, sa ostalim neophodnim karakteristikama iz kojih će proizaći i cena gradnje,
• puteve koji će se rekonstruisati sa neophodnim podacima i cenom rekonstrukcije,
• pregledne karte sa ucrtanim putevima, koji će se graditi i rekonstruisati,
• potrebna finansijska sredstva i njihove izvore,  
• vremenski period potreban za realizaciju Programa izražen u godinama,
• efekte koje donosi realizacija Programa.

Uporedo sa izradom Programa potrebno je započeti, po mogućnosti odmah, sa izgradnjom i rekonstrukcijom najproritetnijih puteva, što će za rezultat imati visok procenat vraćanja uloženih sredstava i niz drugih efekata. Ovde se misli na začajno veći obim radova u odnosu na dosadašnja izvršenja, za šta su potrebna neuporedivo veća sredstva. Njih može obezbediti samo država, ako resorno ministarstvo i Vlada RS ovaj poduhvat uvrste u prioritetne planove.  Na šumarskoj struci i nauci je da ukažu na neophodnost izrade i realizacije Programa i, naročito, efekte koji će uslediti.
Da bi se orijentaciono ukazalo na veličinu posla, iznos potrebnih sredstava i očekivane efekte u nastavku će se simulirati jedna moguća varijanta.

Grandiozan poduhvat
Ako pođemo od podatka da je prosečna otvorenost šuma Republike Srbije 5m/ha, onda na površini od 2.250.000 ha imamo 11.250 km šumskih puteva. Za prosečnu otvorenost od 10 m/ha (Program će verovatno ukazati da to nije dovoljno!), potrebno je izgraditi još 11.250 km. Prema orijentacionoj ceni izgradnje jednog kilometra puta od 50.000 evra, za izgradnju navedenih 11.250 km šumskih puteva, potrebno je obezbediti ukupno 562.500.000 evra. Ako se odlučimo da Program realizujemo za 30 godina, što je iz više razloga prihvatljivo, prosečna godišnja suma neophodnih finansijskih sredstava iznosila bi 18.750.000 evra, a ona bi bila dovoljna da se izgradi 375 km puteva. Ako bi se, pored navedenog, zacrtala potreba rekonstrukcije jedne trećine postojećih puteva (11.250 km : 3 = 3.750 km) u istom periodu od 30 godina, godišnje bi uz cenu rekonstrukcije od orijentaciono 20.000 evra/km bilo potrebno obezbediti još 2.500.000 evra (125 km x 20.000 evra).
Prema ovoj varijanti, u narednih 30 godina, svake godine bi se izgradilo 375 km (11.250 km : 30 god) novih puteva i rekonstruisalo 125 km (3.750 km : 30 god) postojećih puteva. Za izgradnju je potrebno obezbediti 18.750.000 evra, a za rekonstrukciju 2.500.000 evra, što ukupno iznosi 21.250.000 evra godišnje.
U prvih nekoliko godina (Programom se može i mora sve definitivno odrediti) neophodna je da glavninu sredstava obezbedi države, a zato ima osnova zbog šireg ekonomskog i ekološkog značaja ovog poduhvata. Šumarstvo bi, zahvaljujući efektima koji se očekuju, moglo relativno brzo da preuzme glavninu obaveze.
Ovako koncipiran zadatak veoma je ozbiljan, gotovo grandiozan. Teško ga je izvršiti i uz potpuno obezbeđeno i uredno finansiranje, jer zahteva ogromno angažovanje ljudi, naročito šumarskih stručnjaka i tehničkih sredstava. Mogući efekti, međutim, obavezuju da se u ovom pravcu razmišlja i što pre krene u realizaciju.
Orijentacioni efekti, nakon pedantno i stručno utvrđenih prioritetnih pravaca gradnje i rekonstrukcije puteva i dobro obavljenih tekućih aktivnosti, u šumarstvu za godinu dana, mogli bi biti:

• povećanje sečivog etata sa 3,6 miliona m3 na 5 miliona m3, što bi, uz odbijanje direktnih troškova, donelo sledeće efekte 1.400.000 m3 x 15 evra = 21.000.000 evra,
• poboljšanje sortiment strukture (povećanje učešća trupaca za 6%) 5.000.000 m3 x 2 evra = 10.000.000 evra,
• smanjenje troškova privlačenja drvnih sortimenata    5.000.000 m3 x 3 evra = 15.000.000 evra        
• smanjenje troškova transporta drvnih sortimenata
• 5.000.000 m3 x 2 evra = 10.000.000 evra

       UKUPNI EFEKTI: 56.000.000 evra

Pomenute cifre deluju nestvarno, iako pojedinačni finansijski efekti proizilaze iz pouzdane i realne računice. Kad se uporede iznosi potrebnih sredstava za godišnju realizaciju ovog orijentacionog modela i iznosa očekivanih efekata, ostaje samo da se iznađu početna sredstva za pokretanje Programa i da se krene sa realizacijom.   
Naravno, potrebno je sprovesti stručnu raspravu i izvršiti proveru izvedenog modela, jer će za izradu Programa, koji će biti sačinjen na bazi pouzdanih i sigurnih elemanata, trebati dosta vremena, a bila bi prevelika šteta da se do tada čeka sa početkom realizacije.
Ovako visoki efekti dobro bi došli i u vreme koje se ne smatra kriznim. U vreme krize, a u takvom vremenu smo pretežno živeli i radili, efekti su dragoceniji i predstavljaju pravi melem na ranu i priliku više, da se kriza prevaziđe.

Šumarstvo i drvna industrija zavređuju veću pažnju države
Neophodno je naglasiti da u model nisu uračunati efekti drvne industrije, čije su potrebe za sirovinom danas znatno iznad mogućnosti isporuke drvnih sortimenata iz šuma Republike Srbije.
Prema tekstu koji je objavio prof. dr Zdravko Popović, u časopisu DRVOtehnika broj 14 od 1. 4. 2007. godine, pod naslovom MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA DRVNE INDUSTRIJE SRBIJE, uprkos ograničenoj sirovini navedena je konstatacija da bi: „… bruto godišnji proizvod drvne industrije Srbije trebao biti oko milijardu evra, a on se danas verovatno nalazi na nivou 600-700 miliona evra”.
U navedenom tekstu autor je pošao od količine drvnih sortimenata i njihove vrednosti, koji se dobijaju iz šuma Republike Srbije: 1.400.000 m3 prostornog drveta, vrednosti 28,5 miliona evra i 800.000 m3 tehničkog drveta, vrednosti 53 miliona evra, što ukupno iznosi 2.200.000 m3 drvnih sortimenata, ukupne vrednosti 81,5 miliona evra.
Simulaciojom prerade do uobičajenih finalnih proizvoda, autor je došao do mogućeg bruto godišnjeg proizvoda drvne industrije Srbije, od inpozantnih milijardu evra, odnosno uvećanja vrednosti sirovine za više od neverovatnih dvanaest puta. Ovako visoke domete drvna industrija Srbije može daleko lakše i brže da dostigne kad se, za gotovo trećinu povećaju isporuke drvnih sortimenata iz šuma Republike Srbije nakon što se poveća otvorenost šuma sa sadašnjih pet na deset metara puta po hektaru.
Efekti drvne industrije su utoliko veći, što se značajan deo proizvodnje izvozi na inotržište i time obezbeđuje devizni priliv, a aktuelne projekcije Agencije za drvo ukazuju na velike mogućnosti ostvarivanja suficita ove grane privređivanja u spoljno-trgovinskoj razmeni.  
Šumarstvo i drvna industrija sa ovakvim efektima treba da zavrede pažnju države, koja potrebne podsticaje može da obezbedi uvažavajući i kvantifikujući, pored visokih ekonomskih i ekološke efekte koji se po navedenom scenariju značajno uvećavaju, a koristiće ih i privreda i građani.

Pogledajte još: Za 10 godina izgrađeno samo 1.000 kilometara šumskih puteva

Pre skoro šest godina u časopisu DRVOtehnika, broj 24 objavili smo ovaj tekst čiji je autor dipl. ing. Gojko Janjatović. Ima više razloga što isti tekst ponovo dajemo javnosti na uvid, uvereni da ćete se složiti sa našom ocenom, isto kao što verujemo da ovakav projekt zavređuje ozbiljno razmatrenje i veću pažnju države.  
Naši drvoprerađivači i drugi korisnici drvnih sortimenata mogli bi, naime, na raspolaganju imati skoro 40% više drveta nego danas, samo kada bi se, uz odgovarajuću strategiju, otvorenost šuma u Srbiji sa sadašnjih 5 metara šumskog puta po hektaru, što je oko četiri puta manje nego u razvijenim zemljama Evrope, povećala na samo 10 metara puta po hektaru.
Kada bi se u izgradnju i rekonstrukciju šumskih puteva i otvorenost šuma ulagalo prosečno oko 21 milion evra godišnje, naša država i šumarstvo bi svake godine uvećavale dobit, a za trideset godna, uz orvorenost šuma od 10 m/ha, direktna dobit samo u šumarstvu bi godišnje mogla biti veća za 56 miliona evra.
Profesor dr Zdravko Popoviće je još pre osam godine tvrdio da bi bruto godišnji proizvod drvne industrije u Srbiji mogao biti oko milijardu evra, što znači da bi se vrednost sirovine, prema tadašnjim uslovima, mogla uvećati za neverovatnih dvanaest puta… Kolike bi tek domete drvna industrija Srbije mogla dostići kada bi, uz odgovarajući nivo finalizacije, isporuka drvnih sortimenata bila za više od trećinu veća i po strukturi bolja nego danas, mogli bi, opet, izračunati stručnjaci.
Naš predlog je da drvoprerađivači i šumari zajedno argumentima ubede političare i da nađu načina da sugerišu Vladi Republike Srbije da ozbiljnije razmotri predlog Programa otvaranja šuma Srbije. Bila bi to za preradu drveta i šumarstvo, kao i za našu zemlju u celini, velika razvojna šansa… Jer, može nam se desiti da nam jednog dana otvorenost šuma bude uslov za ulazak u EU…
Polazište za širu raspravu, svakako, može biti studija inženjera Gojka Janjatovića, koji u ovom tekstu, analizirajući samo direktnu korist sa aspekta većih seče drvne mase, koja bi proizašla iz veće otvorenosti šuma, nagoveštava ogromne mogućnosti i korist koja bi rezultirala kroz proces prerade drveta koja bi potencijalno mogla imala 40% više sirovine… 

Redakcija časopisa DRVOtehnika