Visoke marže i digitalno bankarstvo znatno povećale profit bankama
"Ako ideš prebrzo, stići ćeš nevolju...
Ako ideš presporo, nevolja će te stići!"
Ruska narodna poslovica
Poznajem mladog čoveka koji je nakon završenog fakulteta šest godina radio u banci, imao je pristojnu poziciju i platu, ali je napustio banku i počeo se baviti oštrenjem noževa. Kad sam ga pitao zašto, rekao je: Ne mogu više da lažem narod... A moja banka INTESA me obavestila da imam savetnika. Iz čiste radoznalosti smo razgovarali i pažljivo sam slušao mladu devojku koja se očigledno trudila, a kad je završila, pitao sam je: Da li bi tako savetovala svoga oca? Postiđeno je spustila pogled lepih očiju... A pre desetak dana moja banka me obavestila da imam novog Magnifica savetnika...
Nedavno su kod nas bankarske usluge znatno povećane što, osim medijske pažnje, nije izazvalo veće reakcije. Kako banke kontrolišu naše tržište i kako se bogate, što je tipičan vid eksploatacije, pokazuje činjenica da su banke u Srbiji u proteklih deset godina smanjile broj zaposlenih za preko 6.000 ljudi i povećale profit više od 30 puta!
U odnosu na 2019. godinu u bankarskom sektoru Srbije, koji je dominantno stranog porekla, broj zaposlenih je, tokom 2020. godine, smanjen za 264, a u odnosu na 2011. u ovom sektoru danas radi čak 6.405 ljudi manje nego pre deset godina. U isto vreme, profit banaka (pre oporezivanja) je višestruko uvećan, sa 12 miliona evra u 2011. godini na čak 575,5 miliona evra u 2019. godini i na 391,5 miliona evra u 2020. godini.
Pre deset godina u Srbiji su poslovale 33 banke, a danas 26 od kojih je 7 u vlasništvu domaćih pravnih i fizičkih lica, uključujući i Republiku Srbiju, dok je 19 u većinskom vlasništvu stranih lica iz 13 različitih država. Filijala je 2011. godine bilo 2.383 a 2020. godine 1.576 što je manje za 807 ili 34% a radno vreme je jednokratno, uglavnom do 16 ili 17 časova. Proces ukrupnjavanja banaka u Srbiji je rezultat globalnih procesa u okviru bankarskih grupacija, tvrde u Narodnoj banci Srbije...
U poslednjih deset godina depoziti u bankama su skoro duplirani: 2011. godine su iznosili 14,5 miliona evra, a na kraju 2020. godine iznosili su oko 29 miliona evra. Inače, depoziti kao izvori finansiranja banaka nikada nisu bili primarni, pa ni danas sa kamatnom stopom koja teži nuli. Inače, naše stanovništvo retko razmatra investicione mogućnosti u vezi sa ulaganjem u akcije ili u investicione fondove.
Enormno veliki profit u bankarskom sektoru je rezultat visokih marži. Rastu profita banki je značajno doprineo i trend upravljanja troškovima, kako to oni tvrde, a to je rezultat digitalnog bankarstva. Sve veći broj ljudi ne ide na bankarske šaltere već svoja plaćanja obavljaju elektronski.
Profesor dr Zoran Grubišić, sa Beogradske bankarske akademije, tvrdi da je bankarsko tržište u Srbiji tipičan primer oligopolskog tržišta. Podsećamo OLIGOPOL je tržišna struktura, u kojoj na strani ponude ima nekoliko dominantnih preduzeća, u ovom slučaju banki, koje kontrolišu cene i ostale tržišne tokove, ostvarujući tako visoke profite.
S obzirom da stručnjaci tvrde da je bankarsko tržište u Srbiji tipičan primer oligopolskog tržišta, logično je, da je takav tip tržišta moguć u oligarhijskom društvu. Zato podsećamo da, prema definiciji, oligarhija doslovno znači „vladavinu manjine”. To je oblik vladavine u kojoj se vlast nalazi u rukama manjeg dela stanovništva, koje svoj superiorni položaj najčešće crpi iz svog porekla, materijalnog bogatstva, vojne snage, bezobzirnosti i kriminala ili političkog uticaja. U praksi su ova svojstva obično međusobno isprepletena i sve se više koncentrišu kod sve manjeg broja ljudi. Analitičari društvenog života najčešće tvrde da su svi politički sistemi, bez obzira kako se nazivali, po prirodi oligarhije.
Bili kako bilo, stoji činjenica da banke ostvaruju enormno veliki profit zahvaljujući organizaciji bankarskog sistema, visokim cenama bankarskih usluga kao i toleranciji takvog stanja i odnosa s vrha vlasti.
