top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


RQW         KTK      
7      T    C     EFG
QB5   6TD   Y6L      
  9    O      C   9B4
284         26T      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Uz sve promene Šumarski fakultet je bezuslovno povezan sa sudbinom našeg naroda i države

Šumarski fakultet u Beogradu redovno obeležava dan svog osnivanja. Primereno društvenim okolnostima i pandemiji korona virusa i proteklog 5. decembra, skromno je obeležena 101 godina od osnivanja ove visokoškolske ustanove. Podsećamo, tog datuma davne 1920. godine, pored pet postojećih fakulteta u Srbiji, osnovan je i šesti - Poljoprivredni fakultet sa dva nezavisna odseka: poljoprivrednim i ŠUMARSKIM. Tada je počela nastava za prvu generaciju studenata šumarstva na jednom, kako se može videti, od najstarijih fakulteta Beogradskog Univerziteta. 


Naš sagovornik dekan Šumarskog fakulteta, prof. dr Branko Stajić

Tim povodom naš sagovornik je bio prof. dr Branko Stajić, dekan Šumarskog fakulteta, koji nam je govorio o nastanku, razvoju, organizaciji, naučnim i nastavnim aktivnostima profesora i studenata, kao i o planovima za dalji razvoj ove ustanove. 
– Od mnogih važnih datuma u dugoj istoriji Šumarskog fakulteta treba najpre pomenuti da je prvo predavanje na ovom fakultetu održao tadašnji dekan, prof. dr Petar Đorđević, dana 5. decembra 1920. godine na Šumarskom odseku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Deceniju nakon toga, 1930. godine Poljoprivredni fakultet menja naziv u POLJOPRIVREDNO­-ŠUMARSKI, a 1949. godine Šumarski fakultet postaje samostalan. Prvi dekan samostalnog Šumarskog fakulteta bio je prof. inž. Sreten Rosić... Značajno je istaći da je Šumarskom fakultetu 1953. godine dodelјena nedovršena zgrada na Banovom brdu, zajedno sa okućnicom veličine oko 10 hektara. Preselјenje u novu zgradu obavlјeno je krajem 1954. i početkom 1955. godine. Od 1956. godine Šumarski fakultet čine dva odseka: ŠUMARSKI i DRVNO-INDUSTRIJSKI, a tokom daljeg razvoja menjali su se nazivi studijskih odseka, tako da danas Šumarski fakultet čine četiri odseka: Odsek za šumarstvo i zaštitu prirode, Odsek za tehnologije drveta, Odsek za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu i Odsek za ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa. Do sada je na Fakultetu diplomiralo više od 10.000 studenata, izrađeno je i odbranjeno oko 450 magistarskih radova, preko 700 master radova i 350 doktorskih disertacija. 
– Mi pamtimo i sa velikom zahvalom i ponosom rado se sećamo svih onih koji su svojim entuzijazmom, posvećenim radom i marljivošću stvarali naš Fakultet i svih onih, koji su po završetku studija, dostojanstveno i uspešno predstavljali svoju struku, promovisali ogroman značaj šuma i gradskog zelenila, njihovih raznovrsnih proizvoda, funkcija i komponenti (drveta, vode, zemljišta, vazduha, mikroklime, biodiverziteta itd) za savremeno društvo – kaže profesor Stajić.
– Šumarski fakultet je integralni deo Univerziteta u Beogradu i tokom prethodnih decenija rada i razvoja dostigao je sadašnju organizacionu formu, čija je dominantna karakteristika stvaranje inženjera specifičnih profila, koji pokrivaju široko polje delatnosti unutar privrednih, naučnoistraživačkih i institucionalnih struktura Republike Srbije. Znanja i kompetencije koje sa sobom nose svršeni studenti našeg fakulteta su jedinstveni, što ih stavlja na posebno i prioritetno mesto u sistemu gazdovanja i upravljanja šumama i vodama, ali i gradskim parkovima i ostalim vidovima urbanog zelenila. U tom kontekstu, svedoci smo tendencija pojedinaca ili grupa koji planske i naučno utemeljene rezultate rada šumarskih stručnjaka suviše često promovišu kao aktivnosti destruktivnog karaktera, orijentisane samo ka preteranoj seči i korišćenju šuma na velikim površinama i gazdovanju isklјučivo na ekonomskim postulatima. Ako se i malim delom shvataju fiziološki procesi i zakonitosti rasta, razvoja i odumiranja stabala i šuma, tada je svakom dobronamernom čitaocu ili posetiocu kristalno jasno da veoma veliki broj kritika usmerenih ka šumarskoj struci i rezultatima njenog rada nema utemelјenje u modernim postavkama šumarske nauke i prakse. Ove kritike najčešće počivaju na previše emotivnom i laičkom tumačenju apsolutno neophodnih aktivnosti šumarske operative, kojima se neguju, održavaju, štite i obnavlјaju šume i šumski ekosistemi Srbije. Pri tome se mora posebno apostrofirati činjenica, da je šumarstvo u Srbiji već dva veka bazirano na principu trajnosti gazdovanja, čime uspešno i u velikoj meri doprinosi održivom razvoju Republike Srbije – napominje dekan Stajić.
– Društveni, ekonomski i ekološki uslovi u Srbiji i regionu utiču na oblikovanje novog stručnog-naučnog identiteta našeg glavnog „proizvoda’’ – svršenih studenata. Zahtevi javnosti, vlasnika šuma i države prema Šumarskom fakultetu nameću  potrebu za inženjerima sa vrhunskim teorijskim, interdisciplinarnim znanjima i praktičnim kompetencijama iz oblasti šumarstva, zaštite životne sredine, prevencije prirodnih katastrofa i ublažavanja efekata klimatskih promena, koji će biti kreativni, inovativno usmereni i spremni da odgovore na nove civilizacijske, ekološke i tehnološke izazove. Važan deo obrazovno-istraživačkog procesa je posvećen šumama i šumarstvu, zatim industrijskim aktivnostima u domenu prerade drveta i proizvodnje nameštaja, pejzažnoj arhitekturi, zaštiti zemljišnih i vodnih resursa, a to je nezamislivo bez poznavanja sofisticiranih i inovativnih tehnoloških procesa, zasnovanih na najnovijim znanjima i tehnologijama – objašnjava prof. dr Branko Stajić. 
– Naš primarni zadatak je dalje kadrovsko jačanje kroz angažman mlađih saradnika, uspostavljanje kvalitetne naučnoistraživačke infrastrukture i saradnja sa prestižnim institucijama i privredom u zemlji i inostranstvu. Takođe je važno pojačati stepen privlačnosti Šumarskog fakulteta, kako za studente iz Srbije, tako i inostranstva, a to je moguće ostvariti kroz neposrednu i stalnu saradnju sa javnim preduzećima šumarstva i vodoprivrede, drvoprerađivačkim firmama, javno komunalnim preduzećima i „Gradskim zelenilima’’, ali i drugim organizacijama i institucijama za koje školujemo naše studente. Pri tome je neophodno stalno „osluškivanje’’ zahteva i potreba ovih preduzeća, ali i praćenje inovacija u primenjenim tehnologijama, proizvodnim procesima i prilagođavanje izmenjenim ekološkim i socijalnim uslovima. Pri tome se mora podvući da su konsultacije sa strukom po ovom pitanju nužne i obostrano korisne, ali uz uzajamno poštovanje i razumevanje uloge i pozicije i jedne i druge zainteresovane strane. Akcenat treba da bude na praktičnim kompetencijama, koje naši studenti stiču kroz vežbe u savremeno opremljenim laboratorijama, ali i kroz stručnu praksu u različitim privrednim subjektima i našim nastavnim bazama, čija se namena ogleda u realizaciji terenske, odnosno praktične nastave i naučnoistraživačkih aktivnosti. 
– Studenti i nastavnici su najznačajniji deo obrazovnog procesa, pri čemu je suštinski cilj i ishodište rada stvaranje što kvalitetnijeg inženjerskog i naučnoistraživačkog kadra. Iz tog razloga, studenti su uključeni u sve aktivnosti koje se odnose na proces rada i odlučivanja u domenima kvaliteta nastave – kaže naš sagovornik. Pri tome napominje da unapređenje studija na Šumarskom fakultetu ne treba da podrazumeva samo unapređenje kurikuluma, odnosno nastavnih planova, već i unapređenje tehničkih kapaciteta i sveukupnog kvaliteta nastavnog procesa (dalјe osavremenjavanje načina i izvođenja predavanja i vežbi, uvođenje savremenih učila  unapređenje profesionalnih i didaktičkih kapaciteta nastavnika, unapređenje odnosa nastavnik-student, aktivniji rad nastavnika na razvijanju kreativnosti i inovativnih sposobnosti studenata itd.).
– Šumarski fakultet se u punom stručnom i naučnom kapacitetu bori za odgovoran odnos prema prirodnim resursima, sa stavom da zadovoljenje potreba sadašnje generacije podrazumeva uvažavanje potreba naših potomaka. Mi danas predstavljamo najvažniju visokoobrazovnu i naučnoistraživačku ustanovu u oblasti šumarstva u Srbiji, a tokom prethodnih decenija dali smo doprinos osnivanju i razvoju šumarskih fakulteta u regionu, posebno Šumarskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, a bilateralni ugovori i memorandumi o saradnji sa velikim brojem fakulteta i instituta iz inostranstva dobra su osnova za dalji razvoj i unapređenje međunarodne saradnje.
– Svoju budućnost Šumarski fakultet vidi u stvaranju i podršci razvoju naučnoistraživačkog podmlatka, daljoj promociji i intenziviranju univerzitetske saradnje i mobilnosti profesora i studenata u cilju poboljšanja kvaliteta visokog obrazovanja, ali i u davanju izraženijeg doprinosa unapređenju šumarske struke i zaštite životne sredine u našoj zemlji – kaže prof. dr Branko Stajić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 73, januar 2022.