UTISCI SA KONFERENCIJE Drvna industrija i šumarstvo Srbije

Uz, i laiku lako uočljiv, izostanak predstavnika šumarstva, pre svega predstavnika javnih preduzeća koja gazduju državnim šumama, u Kragujevcu je 12. i 13. aprila 2019. održana 4. Konferencija „Drvna industrija i šumarstvo Srbije”. Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu organizovao je i ovu konferenciju sa primarnim ciljem da jedanput godišnje na jednom mestu okupi sve relevantne predstavnike ova dva sektora kako bi oni, pre svega, razgovarali, a potom i lakše prevazilazili brojne zajedničke izazove i probleme koji ih prate već duži period vremena. Međutim, javna preduzeća su se, kao i prethodne godine, oglušila na, uredno poslate i „zavedene”, pozive organizacionog odbora i iste potpuno ignorisala. Nisu se udostojili ni da se zahvale na pozivu, ni da formalno odgovore da su sprečeni da dođu na skup, da su prezauzeti, da nemaju ili nisu planirali sredstva za tu namenu, ili da smatraju da ovakva okupljanja nemaju smisla, ili šta god - što bismo potpuno razumeli, ali ovakav odnos smatramo najblaže rečeno nekulturnim. Inače, ni u pozivu ni u programu uopšte nismo insistirali na, za njih, verovatno najosetljivijoj temi - sirovini - iako bismo trebali, jer su oni ključna karika u lancu snabdevanja drvne industrije istom, nego smo ih pozivali da zajednički razmotrimo i neke druge moguće vidove saradnje poput realizacije projekata vezanih za bolje i racionalnije korišćenje drveta - naročito onog lošijeg kvaliteta, zajednički uticaj na poboljšanje prilika u segmentu obrazovanja, zajedničku promociju naših struka i slično. Ovde se takođe treba podsetiti i činjenice da su pre nekoliko godina inicijativu za početak organizovanja ove konferencije dali upravo predstavnici našeg najvećeg šumarskog JP, što sadašnju situaciju čini još apsurdnijom. A, usput, nije zgoreg spomenuti i činjenicu da su predstavnici JP šumarstva redovni učesnici sličnih skupova koji se organizuju u državama regiona. Naročito onih koje imaju more.

Kako god, konferencija je održana, istina uz manji broj učesnika ali uz njihovu jako dobru strukturu. Naime, pored predstavnika institucija: MPŠiV RS - Uprave za šume, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva zaštite životne sredine, Šumarskog fakulteta, PKS, Opštine Vrnjačka Banja i srednjih stručnih škola, konferenciji su prisustvovale i neke od najznačajnijih kompanija iz sektora prerade drveta i industrije nameštaja poput: Ginko, Thessiva, Nigos, Forma Ideale, MW Group SCG, Polytechnik, Blažeks, Zlatić, MicroTri, Matis, Simpo Šik, Saga drvo, Boreal, Biesse, Drvopod, Strugara Uroš, Vladiva, PDPTU Moca, Vir, Canimpex, Standard furniture Serbia, Drvo kompani - Đorđević, Alpo, Minesal, Banija-Pal, SGS Beograd, MV Forest 021, Eko Furnir, CSI Ljubljana… Manji broj učesnika dao je mogućnost i obezbedio dovoljno vremena da rasprave i diskusije budu konkretnije i manje formalne, i da u njima učestvuju skoro svi prisutni, što su oni i iskoristili uspostavivši atmosferu vrlo otvorenu i punu međusobnog razumevanja i poverenja.
Konferenciju su otvorili dekan Šumarskog fakulteta prof. dr Ratko Ristić i dr Saša Lazović, pomoćnik Ministra prosvete RS zadužen za tehnološki razvoj, transfer tehnologija i inovacioni sistem. Obojica su istakla značaj ovakvih skupova i dali punu podršku njihovom daljem održavanju. Takođe su naznačili važnost obeju struka za celokupnu ekonomiju i privredu RS, naročito u delu izvoza, koji je prošle godine dostigao svoj rekord, kada se govori o drvnoj industriji Srbije. Praktično, ovo je nastavak kontinuiranih aktivnosti koje su inicirane na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u pokušaju da dođemo do nekih rešenja koja su najbolja za našu zemlju – rekao je prof. dr Ratko Ristić, na početku rada ovog skupa.
Rad Konferencije se odvijao tematski ali plenarno, zbog relativno malog broja učesnika. O realizaciji koncepta unapređenja stanja šuma i šumarstva Srbije tokom prošle godine, govorio je dipl. ing. Saša Stamatović, direktor Uprave za šume. On je istakao da su doslednim sprovođenjem ovog koncepta poslednjih nekoliko godina rezultati već jasno vidljivi, naročito u segmentu povećanja sečivog etata kroz donošenje i odobravanje novih osnova gazdovanja, povećanje ulaganja u izgradnju šumskih puteva, opremanje šumarske inspekcije, bolju naplatu takse na posečeno drvo i slično. Najavio je i vrlo skoro uvođenje normativnog sistema raspodele drvne sirovine i određivanja prioretnih kupaca. Nataša Govedarica iz Privredne komore Srbije je informisala skup o poslovnim rezultatima šumarstva i drvne industrije Srbije u 2018. godini, istakavši pre svega značajno povećanje izvoza proizvoda prerade drveta i industrije nameštaja, ali i zabrinjavajuće veliki izvoz trupaca. Zbog sve većeg interesa investitora za instalisanje kogeneracionih postrojenja na drvnu biomasu u Srbiji, prof. dr Milorad Danilović je informisao skup o svoj složenosti i realnim poteškoćama vezanim za procenjivanje stvarne raspoložive količine i strukture drvne biomase koja se može usmeriti za tu namenu, uzevši, između ostalog, u obzir i pretendente na tu vrstu sirovine koji već postoje u Srbiji, a koji je koriste za druge namene.
U popodnevnim časovima, rad Konferencije je nastavljen najpre na temu značaja promocije za uspeh sektora i kompanija. Nakon uvodnih napomena koje su dali moderatori ove teme, doc. dr Slavica Petrović i mr Dragojlo Blagojević, razvila se vrlo živa i, na momente, zapaljiva rasprava koja se na kraju ipak završila bez požara. Zaključak je da o odličnim rezultatima koje postižu ova dva sektora, a i o samim strukama, javnost treba obaveštavati od najvišeg nivoa, preko lokalnih samouprava do pojedinačnih subjekata – kompanija, škola i fakulteta. Potom se održao interesantan okrugli sto na temu mogućnosti bolje saradnje sektora drvne industrije i šumarstva Srbije. Na njemu je postavljeno i pitanje svrsishodnosti daljnjeg održavanja ove konferencije, koja između ostaloga služi i toj svrsi, pod postojećim nazivom (predlagano je da se konferencija ubuduće zove Drvna industrija Srbije) s obzirom na mali odziv kolega iz sektora šumarstva, ali je na kraju preovladalo mišljenje da se treba istrajati na njenome održavanju u postojećem formatu.
Drvoprerađivači i šumari Srbije su najintimniji kontakt ipak ostvarili na svečanoj večeri uz odličnu muziku i dobru kapljicu u organizaciji hotela Šumarice, domaćina ove manifestacije.
Prepodnevni rad drugog dana konferencije obeležio je okrugli sto Uspešne priče koje su učesnicima ispričali vlasnici kompanija Nigos, Boreal i Zlatić, gospoda Golub Nikolić, Petar Borović i Ljubinko Zlatić. Njihove najupečatljivije konstatacije su se odnosile na potpunu brigu o svojim radnicima, od toga gde im deca idu u obdanište do toga kolika im je plata, zbog čega skoro da nemaju problema sa radnom snagom, za razliku od većine u Srbiji.
Inovativnost u drvnoj industriji i šumarstvu je predstavljena kroz četiri predavanja: Inovativni drvni proizvodi – prof. Jelena Matić; 4.0. (drvna) industrija – Zoran Tomić, Biesse, Italija; Primena softvera u drvnoj industriji – Jože Oven, CSI, Ljubljana i Savremeni način proizvodnje drvenog uglja za medicinu i poljoprivredu – Viktor Radić, Polytechnik, Austrija. Zaključak je da je drvna industrija Srbije uveliko involvirana u dešavanja vezana za svetsku 4.0. industriju, ali da postoji vrlo veliki prostor koga može sinergijski popuniti domaća pamet iz IT i drvnoindustrijskog sektora.
Najposećeniji okrugli sto bio je onaj posvećen kadrovima u drvnoj industriji i šumarstvu Srbije koji je održan u srednjoj politehničkoj školi u Kragujevcu. Pored učesnika konferencije, njemu su prisustvovali profesori i đaci srednjih šumarskih i drvoprerađivačkih škola iz cele Srbije. Nakon pozdravnih reči direktora škole prof. Siniše Kojića, dajući presek sadašnjeg stanja po pitanju broja učenika u srednjim školama u Republici Srpskoj i Republici Srbiji, prof. dr Zoran Govedar iz Banjaluke i dipl. ing. Miroslav Mareš iz Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja RS, su izneli alarmantno niske brojke, ali i vrlo negativne trendove po pitanju zainteresovanosti učenika za ove struke. Slične pesimističke brojke i trendove su predočili prof. dr Nebojša Todorović – šef Odseka za Tehnologije drveta Šumarskog fakulteta u Beogradu i prof. dr Milorad Danilović sa Odseka za šumarstvo istog fakulteta. Svi su se složili da je neophodna hitna, zajednička i sveobuhvatna akcija kako se uskoro ne bi dogodilo da se radna snaga mora uvoziti, ako i to uopšte bude izvodljivo.

LIČNI STAV

Uvek sam smatrao, kao što smatram i danas, da dugoročni uspeh jedne države, kompanije, porodice ili pojedinca zavisi pre svega od oslanjanja na sopstvene snage. Većina pojedinaca, porodica i kompanija upravo to i čini, oslanja se na sosptvene snage. Međutim, kada se radi o našoj državi čini mi se da ona to ne radi, makar u segmentu privrede. Jer, da to čini to bi konkretno značilo da bi se njen dugoročni uspeh i razvoj temeljio prevashodno na onim delatnostima koje, pored poljoprivrede, imaju predznak domaćih, proizvodnih i izvoznih, kakva je recimo drvna industrija. Iste bi ona trebala stimulisati i forsirati na sve dopuštene načine, poput većine drugih ozbiljnih država, i time nastojala dostizati njihove maksimalne domete. Međutim, sudeći prema postojećem stanju drvoprerađivačkog sektora i industrije nameštaja, kao i prema onome o čemu govore privrednici već duže vreme na ovakvim skupovima, situacija je upravo suprotna. Kada se u obzir uzmu: precenjen kurs dinara, neselektivan uvoz svega i svačega, stimulisana konkurencija stranih direktnih investitora, nemogućnost dobijanja dugoročnijih ugovora za snabdevanje drvnom sirovinom, stalno povećanje cena inputa i tako dalje, smatram da su naši proizvođači, a pogotovo izvoznici, pravi čarobnjaci. Kada su njihovi rezultati pod ovim i ovakvim okolnostima tako impresivni, mogu samo zamisliti kakvi bi bili kada bi država opštu situaciju preokrenula u korist izvoznika. Nadajmo se da će se to brzo desiti i da će drvna industrija Srbije, potpomognuta šumarstvom, biti jedan od ključnih faktora smanjenja ili neutralisanja spoljnotrgovinskog deficita koji je prošle godine, da podsetim, iznosio 5,6 milijardi evra, i bio veći za 30% u odnosu na onaj iz 2017. godine. 

Autor teksta je redovni profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu. Tekst je preuzet iz časopisa DRVOtehnika br 63, jul 2019.