top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


4PS         HU8      
T W    S      Y   75C
R M   9U5     Y      
U M    J      E   N7A
ALL           7      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Uticaj pandemije COVID-19 na globalnu trgovinu drvetom i proizvodima od drveta

Piše: prof. dr Branko Glavonjić

Drvo i proizvodi od drveta (uključiv i drveni nameštaj) imaju važno mesto u globalnim tokovima trgovine. Njihovo učešće u globalnom izvozu i uvozu iznosi oko 2,3%. Pandemija COVID-19 je prouzrokovala brojne probleme u globalnoj trgovini svih proizvoda, uključiv i drvo i proizvode od drveta. Njen negativan uticaj bio je veoma izražen u prvoj polovini 2020. godine, u početku najpre u regionu Azije i Pacifika, a kasnije se proširilo i na ostatak sveta. U borbi protiv pandemije međunarodne institucije, organizacije i Vlade pojedinačnih zemalja donosile su različite mere kako bi se zaštitilo zdravlje stanovništva. Te mere su u manjoj ili većoj meri ograničavale tokove trgovine, što se odrazilo i na trgovinu drvetom i proizvodima od drveta. 

Problemi u globalnoj trgovini drvetom i proizvodima od drveta koji su postojali tokom 2019. godine još više su se produbili sa početkom pandemije COVID-19, posebno u prvoj polovini 2020. godine. Globalni izvoz drveta i proizvoda od drveta u 2020. godini opao je za 5,1% u poređenju sa 2019. godinom, a u odnosu na 2018. godinu, kada je zabeležio najveću vrednost u poslednjih pet godina, njegov pad je iznosio čak 10,4% (slika 1a). Pad uvoza u 2020. bio je još drastičniji u odnosu na izvoz i iznosio je 7,0% (slika1 b). 


Slika 1. Globalni izvoz i uvoz drveta i proizvoda od drveta u periodu 2016-2020. (Izvori: FAO; kalkulacije autora)

Koliko je bio jak uticaj pandemije COVID-19 na globalnu trgovinu drvetom i proizvodima od drveta najbolje pokazuju podaci o padu izvoza i uvoza po pojedinim kvartalima 2020. Poređenja su rađena u odnosu na iste kvartale 2019. godine. Najveći pad izvoza zabeležen je u drugom kvartalu 2020. godine u iznosu od 16,5%. U prvom i trećem kvartalu 2020. godine zabeležen je takođe pad izvoza od 11,1% i 0,5% respektivno. Jedino je u četvrtom kvartalu ostvaren rast od 8,4% što ukazuje da se globalna trgovina počela oporavljati tek krajem 2020. godine. 

Situacija sa globalnim uvozom je bila još nepovoljnija. Globalni uvoz drveta i proizvoda od drveta je imao pad u prva tri kvartala 2020. godine pri čemu je taj pad bio dvocifren u prvom (-11,7%) i drugom kvartalu (-17,8%). U trećem kvartalu uvoz se blago oporavio i počeo da raste ali ipak to nije bilo dovoljno da se zabeleži rast u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Trend rasta uvoza iz trećeg kvartala nastavio se u četvrtom kvartalu, zahvaljujući čemu je zabeležen rast od 5,6% (slika 2).


Slika 2. Kretanje globalnog izvoza i uvoza drveta i proizvoda od drveta po kvartalima u 2020. godini u poređenju sa istim periodom 2019. godine (Izvor: Kalkulacije autora bazirane na FAO i Comtrade bazama podataka)


Slika 3. Promene izvoza drveta i proizvoda od drveta po regionima i kvartalima u 2020. godini u poređenju sa istim periodom 2019. godine (Izvor: Kalkulacije autora bazirane na COMTRADE databases)

Izraženo finansijskim parametrima globalni izvoz drveta i proizvoda od drveta u 2020. godini bio je manji za oko 22 milijarde US$, a uvoz za čak 29,8 milijardi US$ u poređenju sa 2019. godinom. Izvoz drveta i proizvoda od drveta (bez nameštaja) bio je manji za 1,9 milijardi US$, drvne celuloze za 6,8 milijardi US$, a papira i kartona za skoro 14,9 milijardi US$. Jedina kategorija drvnih proizvoda koja je imala blagi rast izvoza u 2020. godini, uprkos pandemiji, bio je drveni nameštaj. Rast izvoza drvenog nameštaja iznosio je 2,1% ili 1,6 milijardi US$.

Kada je u pitanju uvoz najveće posledice pandemija je ostavila na uvoz drvne celuloze koji je u 2020. godini opao za 9,5 milijardi US$. Uvoz ostale tri kategorije proizvoda od drveta imao je takođe pad i to: drvo i proizvodi od drveta u iznosu od 9,9 milijardi US$, papir i karton 8,8 milijardi US$ dok je pad uvoza drvenog nameštaja iznosio 1,56 milijardi US$. 

Različiti regioni imali su različite gubitke u trgovini drvetom i proizvodima od drveta u 2020. godini. Najveći gubitak u izvozu imala je Evropa u iznosu od 18,3 milijarde US$ dok su Azija (4,4 milijarde US$), Latinska Amerika (4,2 milijarde US$) i Severna Amerika (3,4 milijarde US$) imale značajno manje gubitke. Okeanija sa 0,99 milijardi US$ i Afrika sa 563 miliona US$ predstavljaju dva regiona sa najmanjim gubicima u izvozu drveta i proizvoda od drveta (slika 3). 
Kada je u pitanju uvoz drveta i proizvoda od drveta najveće gubitke je pretrpela Azija u iznosu od 15,9 milijardi US$ dok su gubici Evrope (8,5 milijardi US$) i Latinske Amerike (4,3 milijarde US$) bili značajno manji. Jedini region u svetu koji je imao rast uvoza drveta i proizvoda od drveta u iznosu od 1,25 milijardi US$ bila je Severna Amerika. Zbog toga Severna Amerika predstavlja jedinog dobitnika u globalnom uvozu drveta i proizvoda od drveta za vreme pandemije COVID-19, dok je najvećeg gubitnika predstavljala Azija (slika 4). 


Slika 4. Promene uvoza drveta i proizvoda od drveta po regionima i kvartalima u 2020. godini u poređenju sa istim periodom 2019. godine (Izvor: Kalkulacije autora bazirane na COMTRADE databases)


Slika 5. Promene izvoza nameštaja i proizvoda od drveta Zapadnog Balkana u prva tri kvartala 2020. u poređenju sa istim periodom 2019. godine (Izvor: Geneva Timber and Forest Discussion Paper 89, UNECE/FAO, 2021.)

 

Situacija sa izvozom i uvozom nameštaja i proizvoda od drveta u regionu Zapadnog Balkana bila je slična situaciji na globalnom nivou (slika 5).

Problemi sa izvozom drveta i proizvoda od drveta zemalja Zapadnog Balkana počeli su već u januaru 2020. godine i trajali su do kraja avgusta. Razlog je predstavljala usmerenost njihovog izvoza u najvećoj meri prema Kini, koja je zbog pojave pandemije COVID-19 sa ograničenjima u trgovini počela još tokom decembra 2019. godine. Za razliku od drveta problemi u izvozu drvenog nameštaja počeli su nešto kasnije, u martu, i trajali su do kraja juna 2020. godine. Iako su problemi trajali nešto kraće izvoz drvenog nameštaja imao je značajno veći pad u odnosu na izvoz drveta i proizvoda od drveta. Rekordan pad izvoza drvenog nameštaja iz regiona zabeležen je u aprilu 2020. godine u iznosu od 57% u odnosu na isti period 2019. godine. 

Ukupni gubici zemalja Zapadnog Balkana za prva tri kvartala 2020. godine u izvozu nameštaja i proizvoda od drveta iznosili su 91,6 miliona US$.
Prateći elemenat analiza globalne trgovine drvetom i proizvodima od drveta su i cene pojedinačnih kategorija proizvoda. Izveštaji vodećih organizacija i konsultantskih kuća pokazuju da je uticaj pandemije COVID-19 na izvozne cene drvnih proizvoda bio različit za različite proizvode tokom 2020. i u prvoj polovini 2021. godine. Kada je u pitanju tehnička oblovina taj uticaj je bio najjači u prvoj polovini 2020. godine. Cene trupaca su zabeležile pad u većini glavnih regiona sveta u drugom kvartalu 2020. godine. Jačanje američkog dolara, slabija potražnja za trupcima početkom drugog kvartala i dovoljna ponuda trupaca na nekim tržištima doprineli su nižim cenama. Globalni indeks cena trupaca opao je za 4% u odnosu na prvi kvartal 2020. godine. Najveći pad cena trupaca dogodio se u centralnoj Evropi. U drugoj polovini 2020. godine došlo je do blagog oporavka tržišta trupaca u Evropi, Severnoj Americi i Zajednici Nezavisnih Država (ZND) ali on nije bio dovoljan da se zabeleži i rast cena u ovim regionima na kraju 2020. godine.

Za razliku od trupaca, cene rezane građe četinara u sva tri navedena regiona ostvarile su rast na kraju 2020. godine uprkos problemima i ograničenjima koji su pratili njen izvoz. Najveći rast izvoznih cena ostvarila je  Severna Amerika u iznosu od 26,2%. S druge strane, prosečne izvozne cene rezane građe lišćara su bile u padu u sva tri regiona. Situacija sa cenama furnirskih ploča je bila dobra u Severnoj Americi i Evropi koje su zabeležile rast u 2020, dok je region ZND imao pad cena u poređenju sa prethodnom godinom.

Situacija sa cenama oblovine, rezane građe i ploča na bazi drveta početkom 2021. godine se promenila u pravcu njihovog naglog rasta. Nagli rast potražnje u pilanskoj industriji u Severnoj Americi, Aziji i Evropi uticao je na rast globalnog indeksa cena trupaca koji je u prva dva kvartala 2021.godine dostigao najviši nivo u poslednjih 25 godina. Najveći rast cena trupaca u Evropi imale su zemlje Baltičkog regiona i Istočne Evrope. 

Kada su u pitanju cene rezane građe četinara one su u SAD dostigle rekordne nivoe od kada se vrši njihovo praćenje. U aprilu 2021. godine prosečne cene rezane građe četinara su bile u proseku tri puta više u poređenju sa cenama od samo pre 12 meseci. 

Sa cenama rezane građe četinara koje su dostigle „stratosferu’’ i troškovima za trupce koji su porasli neznatno u odnosu na rast cena rezane građe, profit pilana u Severnoj Americi i Evropi bio je na rekordnom nivou u prvom kvartalu 2021. godine. Prosečne izvozne cene rezane građe četinara iz Švedske i Nemačke u maju 2021. godine bile su više za 83% odnosno 93% u poređenju sa majem 2020. godine.

Nakon tako naglog rasta, cene rezane građe četinara su počele blago da opadaju početkom jula 2021. godine. Međutim, taj pad cena nije bio tako veliki pa su cene ostale na visokom nivou u poređenju sa cenama samo godinu dana ranije. Prognoze potražnje za oblovinom pokazuju trend daljeg rasta, posebno u Severnoj Americi i Aziji, a najava Ruske Federacije da će od 1. januara 2022. godine zaustaviti izvoz trupaca iz ove zemlje dodatno će poremetiti paritete, bilanse i globalne tokove trgovine trupcima i rezanom građom. Zbog toga se može očekivati da će visok nivo cena rezane građe četinara ostati i u narednim godinama.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 73, januar 2022.