Umetnost obnovljenog drveta

Umetnici, industrijski dizajneri i dizajneri nameštaja prave u umetnosti našeg vremena zapažena dela modernog dizajna, koristeći se već upotrebljenim drvetom ili odbačenim elementima. Osim što ova struja moderne umetnosti ima značajno uporište u eko-umetnosti, i na taj način predstavlja svojevrsni eko-art pokret, ona je značajna i po svojoj filozofiji, jer se duboko i iskreno obraća prirodi, životu i čoveku.

Bilo koja vrsta drveta može biti ponovo upotrebljena, ali neke od najčešćih su: duglazija, sekvoja i hrast. Crveno drvo sekvoje, posebno rasprostranjeno na američkom kontinentu, nekada je bilo masovno korišćeno za rezervoare za vodu, kao osnovnih delova farmi širom zemlje. Kontakt sa vodom i vlagom, nejednak u toku godine, ostavio je vrlo originalne, impresivne tragove na ovoj građi, koji se ne mogu sresti nigde više. Sekvoja se koristila i za štale, hangare, mostove, pa čak i masovno za vinske buradi.

Umetnik iz San Franciska, Luc Hornišer (Lutz Hornisher), u kompletnom svom opusu veran je crvenom (sekvoja) obnovljenom drvetu. Njegove skulpture su savremenog izraza i dele se na slobodnostojeće i zidne. Njihova tema je apstrakcija, a inspiracija – priroda i život. Početak svakog dela je sam komad drveta. Vođen i nadahnut njegovom jedinstvenošću, Hornišer razvija svoju viziju, dajući drvetu nov, neprikosnoveno umetnički početak. Pri tome, on ulaže nadu „da će njegov rad inspirisati ljude da pronađu novu svest, svrhu i radost u sopstvenom životu”. 

Hornišerov opus predstavljen je u više serija: Protok, Priroda, Energija, Veličanstvenost, Stari rast, Oblici. Zajedničko im je to što koriste arhitektonske kvalitete drveta. Često su, nalik mozaiku, drvene ploče spojene u veće blokove, dajući vrlo markantne kompozicije. Pokatkad, takvih ploča ima po više desetina pa i stotina, i sve one se sa velikim strpljenjem i pažnjom sklapaju dok ne proizvedu zamišljenu kompoziciju. Ovaj umetnik uvek teži organskim oblicima, pa tako u njegovim instalacijama prepoznajemo različite, prirodi ili pak našoj mašti, već poznate forme. Zanimljiva je činjenica da ovaj skulptor kreće od organskog, sa ciljem da stvori organsko – i ništa manje ili više. To pretakanje jednog sveta u drugi, pri čemu su ti svetovi u biti isti, ali ih razlikuje upravo ljudska svest i inteligencija koja njima upravlja, ponovo se podvode pod korespondiranje sa samim životom. 

Hornišerova umetnička istraživanja pripadaju, po njegovim rečima, „istraživanju dinamičnih uzorka zrna i prirodnih boja”. I zaista, ne odstupajući od prirodne, autentične game, ovaj skulptor gotovo čudom stvara koloristički pluralitet. Crveno, kao osnovna boja sekvoja drveta, jeste okosnica, ali je ona data u svim varijantama koje proističu iz njenog odnosa sa 4 elementa: vazduhom, vodom, zemljom i vatrom. Tako, boja kroz oblik, i oblik kroz boju, „pričaju” i čine narativni sloj dela. Za dublju analizu delo predviđa angažovanje mašte, ali i individualne genetske memorije. Na taj način, dela Luca Hornišera, obraćaju se svim slojevima ličnosti, počev od čulno-spoznajnih, do suštinsko-bivstvenih.

Budući da staro drvo koje koristi poseduje ogrebotine, pukotine, čvorove i druge nesavršenosti, umetnik ih ostavlja vidljivim, pa čak i naglašenim, budući da slično postoji i u stvarnom životu. Svaki komad drveta on posmatra kao osobu, sa svojim jedinstvenim karakterom, izazovima i snagama. Njegova umetnost je i primer da održivost i ponovna upotreba materijala nije samo neophodnost, već lep i inspirativan deo našeg postojanja i budućnosti.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 74, april 2022.