U drvnom sektoru nema optimizma
Uz iskrene želje za dobro zdravlje, sreću i uspešno poslovanje u Novoj 2025. godini, našim čitaocima želimo više stabilnosti i optimizma u poslu, kao i mir svim ljudima ove napaćene planete...
I ovoga puta na stranicama našeg časopisa nudimo obilje informacija iz oblasti tehnologije, mašina, opreme, repromaterijala i tržišta vezanog za preradu drveta i proizvodnju nameštaja. Opširno pišemo o oktobarskom Sajmu nameštaja, nekada jednoj od najznačajnijih manifestacija u sferi proizvodnje i distribucije nameštaja, dizajna, drvne industrije i pratećih delatnosti u Jugoistočnoj Evropi. U izuzetno poslovnoj atmosferi održan je i Sajam mašina, alata i repromaterijala za drvnu industriju, o čemu takođe pišemo u ovom izdanju.
Po kvalitetu izrade, materijalu i dizajnu izloženih modela, protekli Sajam nameštaja je bio na nivou prethodne manifestacije, bio je realna slika društvenih prilika, imao je neočekivano mali broj izlagača i pristojnu posetu, ali je i ovog puta posebno osveženje ove manifestacije bila izložba mladih dizajnera…
Veći deo ovog izdanja posvetili smo problemima u preradi drveta i proizvodnji nameštaja uzrokovanih svetskom krizom i smanjenom potražnjom za proizvodima drvnog sektora. Nakon desetak godina permanentnog rasta, prvi pad obima proizvodnje u drvnom sektoru zabeležen je polovinom 2022. godine i od tada ovaj sektor svake godine beleži manji obim proizvodnje i izvoza, a sve veće probleme. Tako je bilo i prošle godine. Prema podacima PKS, od januara do avgusta 2024. godine u poređenju sa istim periodom 2023. godine proizvodnja nameštaja je zabeležila pad od 3% dok je prerada drveta i proizvoda od drveta imala pad od 3,9%.
Uz pad cena u preradi drveta, zabeležen je porast zaliha u proizvodnji nameštaja. U drvoprerađivačkom sektoru je zabeležen blagi pad broja zaposlenih, a zarade u drvnom sektoru su znatno manje od republičkog proseka. U spoljnotrgovinskoj razmeni drvni sektor je ostvario suficit prvenstveno zbog nešto većeg izvoza nameštaja. Najveće količine nameštaja dobrog kvaliteta izvozimo u razvijene evropske zemlje, a nameštaj koji uvozimo uglavnom stiže iz Poljske, Turske, Bosne i Hercegovine i Kine.
U drvnom sektoru , međutim, nema optimizma, jer u jednom istraživanju PKS, skoro četvrtina ispitanih firmi je ocenila da je poslovna klima loša, a 66,3% smatra da je poslovni ambijent nepromenjen. Kada je reč o očekivanjima, oko 38% kompanija očekuje da će poslovna klima napredovati, dok 49,4% kompanija očekuje nepromenjeno stanje. Oko 12,7% očekuje pogoršanje poslovne klime.
Biće dobro ukoliko do kraja 2024. godine pad u preradi drveta i proizvodnji nameštaja zadrže nivo iz prvih osam meseci prošle godine, jer je činjenica da se veliki broj država nalazi u krizi, u recesiji ili pred recesijom, da u Evropi dugo bukti rat, da se ratuje na Bliskom istoku, da je svet podeljen i da je na ivici većih sukoba, a sve to zajedno određuje dalje tokove privrede uopšte. Brojna su ograničenja i zastoji u razvoju drvnog sektora, od činjenice da je, pritisnuta brojnim problemima, naša država sve manje u prilici da pruži ozbiljnu podršku drvnom sektoru i da dugo toleriše ili produkuje nered u šumarstvu, posebno zbog sistema raspodele sirovine iz državnih šuma, koji je već dugo praćen netransparentnošću i korupcijom.
I opet ćemo, po ko zna koji put, ponoviti da je korupcija jedan od najvećih problema i da postoji u svim delovima našeg društva, ali je najprisutnija tamo gde postoje monopol i velika diskreciona ovlašćenja u donošenju odluka, a nedostaju mehanizmi za utvrđivanje odgovornosti pojedinca. Ova pojava je rasprostranjena u svim delovima sveta i što je institucionalni sistem slabiji, korupcija je više izražena. Korupcija je u našoj zemlji endemska bolest i funkcioniše na svim nivoima, a što je nivo veći, veća je i količina koruptivnog novca, tvrde stručnjaci. Korupcija, prevara i laž postaju cenjeni, skoro uvaženi i dominantni oblici ponašanja. Za korupciju i privredni kriminal se u ovoj zemlji u proteklim decenijama odgovaralo znatno manje nego što je to praksa zahtevala, a to su jasni indikatori kako funkcionišu tužilaštvo i pravosuđe.