Tečno drvo - spas za gradove

Ubrzana modernizacija, industrijalizacija i urbanizacija, naročito u drugoj polovini 20. veka, popravile su kvalitet života stanovništvu u mnogim segmentima s jedne strane, ali su sa druge strane u značajnoj meri dovele do zagađenja i zemlje i vode i vazduha. To je naročito vidljivo u prenaseljenim gradskim sredinama gde je kvalitet vazduha iz godine u godinu sve gori i gori. Ključni faktori koji doprinose  zagađenosti vazduha u gradovima su prevashodno posledica ljudskog delovanja (tzv. antropogeni faktor), a neki od najznačajnijih su transport, domaća upotreba fosilnih goriva i sagorevanje uopšte, proizvodnja električne energije, industrija, kozmetički proizvodi itd. Kod nas posebno možemo dodati i tzv. „investitorsku arhitekturu“ koja ide ka maksimalnoj izgrađenosti parcele i pretvaranju svakog milimetra u skupe kvadrate, a ono što ostane pretvara se u parkinge tako da prostora za zelene površine praktično i ne ostaje.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 2019. godine smatrala da je zagađenje vazduha „najveći ekološki rizik po zdravlje“. Prema podacima SZO, 4,2 miliona smrtnih slučajeva svake godine se dogodi kao rezultat izloženosti spoljašnjem zagađenju vazduha. Da bi se ovaj problem rešio, posegnulo se za različitim rešenjima. Neki veliki gradovi pribegli su dodatnom ozelenjavanju i zatvaranju pojedinih saobraćajnica, odnosno uvođenju posebnih taksi za korišćenje vozila u određenim delovima grada. Holandski umetnik Dan Rosegard je osmislio kule bez smoga (eng. smog tower), džinovske strukture visine i do 100 m, koje uz pomoć brojnih i velikih filtera usisavaju smog i pretvaraju ga u čist vazduh. Da stvar bude dodatno zanimljiva, filtrirani smog sadrži i do 40% ugljenika koji se potom kompresuje u dijamante od čije prodaje se delimično finansiraju ove kule. Prva je podignuta u Roterdamu, a potom i u Pekingu i Tianjinu u Kini, u Krakovu u Poljskoj, i Anjangu u Južnoj Koreji. Kula visoka 7 metara koristi patentiranu tehnologiju pozitivne jonizacije i čisti 30.000 m³ vazduha na sat. U Indiji postoji bar osam sličnih kula sa nešto drugačijom tehnologijom, ali sa istim ciljem. U gradu Ksianu u Kini, 2016. godine podignuta je kula bez smoga visine 100 m čija je gradnja koštala 2 miliona dolara, a projekat je Kineske akademije nauka. Nažalost, troškovi instalacije ovakvih kula su ogromni, a ni održavanje nije jeftino, pored toga što zahvataju relativno male površine.

Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji više od 59% stanovništva živi u gradovima i taj broj nastavlja da raste. Beograd prednjači po veličini i po broju stanovnika u odnosu na ostale srpske gradove, ali i po zagađenosti vazduha, naročito u zimskom periodu što se i te kako odražava na zdravlje stanovnika prestonice. Naši stručnjaci sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, predvođeni biofizičarem dr Ivanom Spasojevićem, osmislili su rešenje koje bi moglo biti spas za urbane džepove u kojima se visoki nivo CO₂ i fine prašine ne suzbijaju na adekvatan način, pod nazivom LIQUID 3. 

LIQUID 3 (što na engleskom znači „tečno drvo”) prvi je urbani foto-bioreaktor u Srbiji i postavljen je 2021. godine ispred zgrade Opštine Stari grad u Makedonskoj ulici, koja je jedna od najzagađenijih ulica u Beogradu. Kako funkcioniše ovaj alternativni koncept urbanog ozelenjavanja u sredinama koje su prostorno limitirane i izložene intenzivnom vazdušnom zagađenju?

U akvarijumu kapaciteta 600 l vode i to obične, „česmovače”, koriste se jednoćelijske slatkovodno zelene alge, koje su vrlo otporne i na niske i na visoke temperature. One vezuju CO₂ i kroz proces fotosinteze proizvode čist kiseonik (O2) i biomasu. Mikroalge koje se nalaze u akvarijumu menjaju dva odrasla stabla od deset godina ili 200 m² travnjaka, s tom razlikom što su od drveta efikasnije 10 do 50 puta. Za razliku od drveća koje u jako zagađenim sredinama ne može ni da opstane, algama to ne smeta. 

LIQUID 3 je osmišljen tako da bude multifunkcionalan i u velikoj meri samoodrživ. Uz tečno drvo, kao i uz pravo, najbolje ide klupa. Iznad akvarijuma se nalaze solarni paneli iz kojih se napaja svetlo koje noću osvetljava klupu, a dok se sedi moguće je napuniti i telefon. Istovremeno, LIQUID 3 može biti i veoma atraktivno mesto za reklamu, budući da je postavljen na veoma prometnoj lokaciji, a istovremeno svojim izgledom i dizajnom privlači pažnju.

Dr Ivan Spasojević u opisu projekta navodi da „sistem ne zahteva posebno održavanje – dovoljno je na mesec i po dana ukloniti biomasu nastalu deljenjem algi, koja može da se koriti kao odlično đubrivo, sipati novu vodu i minerale, i alge nastavljaju da rastu beskonačno. Ovaj projekat ima za cilj da popularizuje i raširi primenu mikroalgi u Srbiji, jer se one mogu koristiti u prečišćavanju otpadnih voda, kao kompost za zelene površine, za proizvodnju biomase i biogoriva, kao i za prečišćavanje vazduha od izduvnih gasova iz fabrika.”

Cilj projekta LIQUID 3 nije da se zamene šume, već da se instalira na betonskim površinama na kojima ne može da se zasadi drvo i time omogućava proizvodnju kiseonika.

Važno je pomenuti da je LIQUID 3 nagrađen kao jedno od 11 najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, koji Program ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF). Opština Stari grad je kao partner u realizaciji projekta obezbedila lokaciju i dozvole za postavljanje sistema.
Budući da se prototip odlično pokazao, još jedan LIQUID 3 je instaliran na Terazijama u Beogradu, a treći po redu u Užicu.

Koliko je važno staviti pod kontrolu zagađenje vazduha svedoči i naučni rad profesora Pravnog fakulteta u Novom Sadu koji se bave zakonskom regulativom koja uređuje zagađenje vazduha i da pored nesporne važnosti po zdravlje stanovništva, „sistem kontrole koncentracije određenih zagađivača u vazduhu u urbanim sredinama ima višestruki značaj, a naročito u smislu uticaja zagađenja vazduha na ponašanje ljudi, pa i porast stope kriminaliteta.“

LIQUID 3 je jedan od naših retkih projekata koji pružaju nadu, ne samo zato što je nešto naizgled jednostavno, a zapravo genijalno nastalo kod nas, već i nadu da naše okruženje neće postati sasvim nesnosno za život.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 83, jul 2024.