Svetsko tržište drveta i proizvoda od drveta

Ukupna potrošnja oblovine (trupaca za industrijsku preradu i ogrevnog drveta) u regionu Severne Amerike, Evrope i Zajednice Nezavisnih Država (ZND) u 2018. godini dostigla je 1,4 milijarde m³, što je predstavljalo povećanje od 5% u poređenju sa 2017. godinom. Učešće industrijske oblovine u toj potrošnji iznosilo je 1,17 milijardi m³ ili 83,6%, a ogrevnog drveta 235 miliona m³ ili 16,4%. Najveći rast potrošnje industrijske oblovine u poslednjih pet godina ostvaren je u ZND u iznosu od 24,5% i  Evropi od 8,9% dok je najmanji rast imala Severna Amerika u iznosu od 3,3%. Zbog toga je administracija SAD uključila i trupce na listu trgovinskih mera prema Kini u 2019. godini. Povod za ovakvu meru predstavljao je rekordan izvoz industrijske oblovine u Kinu u 2018. godini od blizu 6 miliona m³. Rezultati trgovinskih mera SAD koji se odnose na trupce već su pokazali prve efekte. Izvoz trupaca iz SAD u prvom kvartalu 2019. godine opao je za skoro 30% u odnosu na isti period 2018. godine.
Kina je i u 2018. godini ostala na prvom mestu u svetu po uvozu industrijske oblovine (dominantno trupaca) generišući sama blizu 48% od ukupnog svetskog uvoza. U strukturi uvoza industrijske oblovine Kine u 2018. godini dominantno učešće imale su tropske drvne vrste sa učešćem od 44%, a sledile su ostali lišćari i breza. Učešće hrasta i bukve zajedno iznosilo je 13% (grafikon 1).

Grafikon 1. Učešće pojedinih drvnih vrsta u ukupnom uvozu industrijske oblovine Kine

Najveći snabdevači kineskog tržišta trupaca hrasta u 2018.godini bile su Francuska i SAD, a tržišta trupaca bukve Nemačka i Francuska. Kada su u pitanju trupci hrasta njihov uvoz u Kinu u poslednjih deset godina povećan je blizu devet puta i u 2018. godini on je iznosio oko 1,4 miliona m³. Iz zemalja Balkana u 2018. godini Kina je uvezla blizu 165 hiljada m3 trupaca tvrdih lišćara od čega hrasta 65 hiljada m3, ostalih tvrdih lišćara 88 hiljada m³ i trupaca bukve oko 12 hiljada m³.

Slika 1. Sportska hala sa krovnim nosačima od LLD-a (foto: Glavonjić B. 2013.)

Evropa se poslednjih godina suočava sa ozbiljnim štetama kao posledica dejstva vetroloma i insekata. Prema procenama Ujedinjenih nacija u Evropi je u poslednje dve godine stradalo između 110 i 140 miliona m³ oblovine. Zemlje koje su pretrpele najveću štetu su Austrija, Češka Republika, Francuska, Nemačka, Italija i Slovačka dok se zemlje Severne Evrope suočavaju sa najezdom potkornjaka.
Kada je u pitanu rezana građa, na tržištu rezane građe četinara u Evropi, Severnoj Americi i ZND nastavljen je trend rasta proizvodnje i potrošnje sa izuzetkom regiona ZND u kome je potrošnja imala blagi pad od 0,5% u 2018. godini. Proizvodnja je dostigla 265,1 milion m³ u 2018. godini od čega je u izvoz otišlo 120,7 miliona m3 ili 45,5%. Rast proizvodnje u Evropi u najvećoj meri je rezultat rasta domaće potrošnje, a ne izvoza kako je to bilo prethodnih godina. Baltičke zemlje predstavljaju sve značajnije potrošače rezane građe četinara u Evropi uvozeći istu iz ostalih evropskih zemalja i Ruske Federacije. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija za 2018. godinu Estonija je zauzimala prvo mesto po potrošnji rezane građe četinara po glavi stanovnika u Evropi, a Letonija je bila na trećem mestu.

Slika 2. Sertifikovana rezana građa lišćara (foto: Glavonjić B. 2015.)
Nakon rasta u prvoj polovini 2018. godine cene četinarske rezane građe u Evropi su blago opale u četvrtom kvartalu iste godine, a taj trend se nastavio i u prvom kvartalu 2019. godine. Izuzetak predstavlja tržište Japana na kome su cene evropske četinarske veštački sušene rezane građe dostigle nivo od oko 300 $/m3 (FOB) u martu 2019. godine. I pored blagog pada cena u prvom kvartalu 2019. godine prognoze vodećih svetskih organizacija pokazuju da će proizvodnja rezane građe četinara u Evropi porasti u 2019. godini za oko 1,3%, a u Severnoj Americi za oko 2%. Ovakav rast prognoziran je na bazi pozitivnih kretanja u sektoru građevinarstva, posebno u segmentu stambene izgradnje i renoviranja objekata. Optimističan scenario rasta proizvodnje mogao bi u manjoj meri da uspori BREGZIT, ukoliko dođe do izlaska Velike Britanije iz EU bez sporazuma što bi u velikoj meri uticalo na promenu pariteta britanske funte i eura.
Kada je u pitanju Srbija, uvoz rezane građe četinara nastavio je da raste i četvrtu godinu za redom. U 2018. godini on je iznosio 252 hiljade m³ u vrednosti od 42,8 miliona USD što je predstavljalo rast od 2,8% (posmatrano po količini). Najveći uvoz ovog drvnog sortimenta Srbija je ostvarila 2012. godine u iznosu od 281 hiljadu m³.
Za razliku od rezane građe četinara, tržište rezane građe lišćara u Evropi i Severnoj Americi blago je stagniralo u poslednje dve godine dok je u regionu ZND u porastu i proizvodnja i potrošnja. Proizvodnja je u Evropi u 2018. godini opala za 2%, a potrošnja za 1,4%. U Severnoj Americi proizvodnja je imala pad od 0,2% dok je potrošnja porasla za 1%. Najveći rast proizvodnje od 10,5% ostvaren je u regionu ZND (najviše u Ruskoj Federaciji) dok je u istom regionu rast potrošnje iznosio čak 16%. Pad proizvodnje rezane građe lišćara u Evropi je najvećim delom posledica njenog pada u Turskoj u iznosu od 8,8%. Pad u ostalim najznačajnijim zemljama (Francuskoj, Hrvatskoj i Rumuniji) je bio značajno manji dok je Nemačka imala blagi rast proizvodnje. Jedan od glavnih razloga pada proizvodnje predstavlja rast izvoza i značajno više cene koje kineski uvoznici nude za trupce lišćara, posebno hrasta, jasena i ostalih plemenitih lišćara.
Evropski Izvoz rezane građe lišćara zabeležio je blagi pad u iznosu od 1,3% u 2018. godini dok se za 2019. godinu predviđa njegov rast od 2,6% i dostizanje nivoa od oko 6,4 miliona m3. Učešće bukve u ukupnom izvozu u 2018. godini iznosilo je 20%, a hrasta 12%. Najveće učešće imala je rezana građa breze koja se izvozila iz Baltičkih zemalja, posebno iz Letonije i Estonije koje predstavljaju dve vodeće zemlje u njenom izvozu u Evropi.
Učešće regiona Zapadnog Balkana u ukupnom evropskom izvozu rezane građe lišćara u 2018. godini iznosilo je blizu 8%. Kada je u pitanju Srbija njen izvoz rezane građe lišćara raste već petu godinu za redom i u 2018. godini je dostigao rekordni nivo od 231 hiljadu m3. I pored postojanja domaćih kapaciteta za njenu preradu u proizvode sa višom dodatom vrednošću, preduzeća iz drvne i industrije nameštaja i dalje su bez značajnije podrške države jer se ne sprovode mere koje su predviđene u novoj strategiji razvoja ovih industrijskih grana.
Tržište inženjerskih proizvoda od masivnog drveta je u ekspanziji poslednjih godina. Sa proizvodnjom CLT-a od oko 700 hiljada m3 u 2018. godini Evropa je učestvovala sa oko 60% u svetskoj proizvodnji ovog proizvoda. Prema izveštajima Ujedinjenih nacija u Severnoj Americi je tokom 2018. godine radilo deset fabrika za proizvodnju CLT-a, a još dve su u izgradnji. Prema istom izvoru svetsko tržište CLT-a trenutno iznosi oko 630 miliona $, a očekuje se da će do 2024.godine premašiti 1,6 milijardi $. Najveći uvoznici LLD i CLT u Evropi u 2018. godini bili su Italija sa 650 hiljada m³, a sledile su Nemačka (415 hiljada m³) i Švajcarska (140 hiljada m3). Jedan od najvećih izvoznika ovih proizvoda u Evropi je Austrija koja je u 2018. godini izvezla blizu 1,8 miliona m3 (zbirno LLD i CLT).

Slika 3: Trpezarijski nameštaj od masivnog drveta

Kada je u pitanju tržište drvenog nameštaja svetska proizvodnja se procenjuje na oko 470 milijardi $, a vrednost izvoza na oko 150 milijardi $. Azijsko-Pacifički region predstavlja lidera u proizvodnji drvenog nameštaja u svetu i po proizvodnji i po potrošnji. Vrednost proizvodnje nameštaja u ovom regionu u 2018. godini dostigla je 239 milijardi $ ili 51% od ukupne svetske proizvodnje. Učešće ovog regiona u svetskoj potrošnji drvenog nameštaja je takođe visoko i u 2018. godini iznosilo je 54%. SAD kao veliki svetski potrošač drvenog nameštaja imaju kontinuitet u uvozu istog već treću godinu za redom. U 2018. godini uvoz drvenog nameštaja u SAD iznosio je oko 22 milijarde $ što je za oko 2 milijarde $ više u odnosu na prethodnu godinu. Pri tom, učešće Kine u njihovom uvozu iznosilo je 47%. Ako se Kini dodaju i ostale zemlje iz Azijsko-Pacifičkog regiona dobija se da je učešće azijskih zemalja u ukupnom američkom uvozu drvenog nameštaja skoro 80%. Od evropskih zemalja najveći uvoznici drvenog nameštaja su Nemačka (5,1 milijardu $), Velika Britanija (4,0 milijardi $) i Francuska (3,7 milijardi $). Učešće azijskih zemalja u njihovom uvozu je različito i kreće se od 17% u Nemačkoj do 52% u Velikoj Britaniji.
Generalni zaključak koji se može izvesti na bazi trenutnog stanja na globalnom tržištu drveta i proizvoda od drveta jeste da je ono stabilno, da se umereno razvija, a projekcije za ključne proizvode od drveta pokazuju da se može očekivati nastavak  rasta i tokom 2020. godine. Za proizvođače i izvoznike nameštaja i proizvoda od drveta iz Srbije važno je da se u što većoj meri prilagode trendovima na evropskom i svetskom tržištu koji se odnose na sertifikaciju njihovih proizvoda bez koje će biti sve teže plasirati proizvode na tržišta pojedinih zemalja, posebno u EU. U prilog tome je i podatak da je blizu 70% ukupnog uvoza drveta i proizvoda od drveta u Holandiju u 2018. godini bilo sa posedovanjem nekog od sertifikata kojima se dokazuje da su ti proizvodi proizvedeni od drveta koje potiče iz šuma koje su sertifikovane i kojima se gazduje na održiv način. Kada je u pitanju Holandija njihov cilj je dostizanje nivoa od 100% u kome će svi proizvodi od drveta koji se budu uvozili morati da imaju odgovarajuće sertifikate.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika 64, oktobar 2019. godine.