Šta je zapisano na panju

Godovi su istorija jednog drveta.

Nekada je za topljenje jedne tone gvozdene rude spaljivano osam ovećih stabala bukve.
Pre nekoliko godina u Kaliforniji je palo stablo staro 7.000 godina. Gledano vremenski, njegova istorija je istorija ljudske civilizacije jer je vršnjak Jerihona, najstarijeg poznatog grada. Kako objavljuje Fokus, botaničar Mihael Fridrih sa univerziteta Hoenhajm, je našao način da dešifruje poruke koje je vreme upisalo u godove drveta. Proučavajući stabla različite vrste i godišta, uspeo je da uobliči sliku klimatskih promena prethodnih sto dvadeset vekova. Godovi pokazuju da nagle vremenske promene, koje danas pripisujemo industrijiskim zagađenjima, nisu nikakva novina. Takvih promena je bilo više u bližoj i daljoj prošlosti. Pretpostavlja se da je klima ledenog doba promenjena relativno naglo, tokom trajanja jednog ljudskog veka.

Kod drveta je relativno jednostavan. Uži godovi označavaju hladniju godinu i obrnuto. Pored toga, ne reaguje svako drvo podjednako na vremenske uslove. Hrast je osetljiviji na temperaturu, a smreka na vlagu. Podaci pročitani u godovima se uglavnom podudaraju sa istorijskim hronikama. Izuzetno niske temperature, registrovane u godovima se poklapaju sa velikim seobama ili periodima gladi, zabeleženim u knjigama.
Pronađeni su i mnogi tragovi uništavanja životne sredine. Tako je potvrđeno da je pre 6.000 godina čovek nemilice sekao šumu zbog čega je bilo mnogo poplava. Nešto slično se događalo u Evropi tokom srednjeg veka, koji je počivao na drvetu. Od drveta su pravljene kuće, brodovi, oruđe i oružje. Drvo je korišćeno za grejanje i za topljenje metala. Za topljenje jedne tone gvozdene rude spaljivano je osam ovećih bukovih stabala. Engleska je kao vodeća ekonomska sila, bukvalno ostala bez šuma. Situacija je bila toliko kritična da su počeli čak i ugalj da lože!

Pripremio: Dragan Bosnić