top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


QUU         T5M      
3 T    D      M   GDA
7B9   UMU   S9E      
  D    S    S     FNM
L6B         CA8      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Srp­ska eko­no­mi­ja u 2021. go­di­ni i pro­jek­ci­je ras­ta u na­red­nom pe­to­go­di­štu

Piše: Goran Nikolić

Mo­že se re­ći da je u pr­voj po­lo­vi­ni 2021. godine Sr­bi­ja imala do­bre eko­nom­ske in­di­ka­to­re, upr­kos te­škim okol­no­sti­ma usled pan­de­mi­je. Da se srp­ska pri­vre­da za­huk­ta­va, uka­zu­ju tri glav­ne ma­kro­e­ko­nom­ske ve­li­či­ne, uz BDP to su  in­du­stri­ja, iz­voz (i uvoz), te pro­met u tr­go­vi­ni na ma­lo.

Na­i­me, u od­no­su na prošlu godinu, u pe­ri­o­du ja­nu­ar  - maj 2021. in­du­stri­ja je po­ra­sla za 10,3%, tr­go­vi­na na ma­lo sko­ro 13%  re­al­no, iz­voz 28% (a uvoz 18%, obo­je u evri­ma). Ina­če, sna­žan rast iz­vo­za po­sle­di­ca je sna­žnog po­ve­ća­nja iz­vo­za pre­ra­đi­vač­ke in­du­stri­je (od sko­ro 27%). Na­sta­vak so­lid­nog po­ra­sta rob­nog iz­vo­za Sr­bi­je bi­će po­dr­žan da­ljim ras­tom in­ve­sti­ci­ja u iz­vo­zno ori­jen­ti­sa­ne sek­to­re, kao i opo­rav­kom ek­ster­ne tra­žnje (uz oče­ki­va­ni uspe­šan pro­ces vak­ci­na­ci­je ši­rom sve­ta). Do­dat­no, pri­vred­ni opo­ra­vak je zna­čaj­no po­dr­žan i iz­ra­že­nim ras­tom u gra­đe­vi­ni, ko­ji se pro­ce­nju­je na bli­zu 20% u pr­vom tro­me­seč­ju ove go­di­ne.
Ia­ko ten­den­ci­je u ma­ju ni­su bi­le to­li­ko do­bre kao u pret­hod­nim me­se­ci­ma, što je i oče­ki­va­no ima­ju­ći u vi­du veo­ma ni­sku ba­zu po­seb­no u apri­lu, či­ni se da će vi­sok rast eko­nom­ske ak­tiv­no­sti u 2021. bi­ti ostva­ren. De­se­zo­ni­ra­ni in­deks BDP-a po­ka­zu­je da je pri­vred­na ak­tiv­nost u pr­va tri me­se­ca 2021. već bla­go pre­ma­ši­la svoj naj­vi­ši predkrizni ni­vo, dok će vi­sok rast u dru­gom kvar­ta­lu (ve­ro­vat­no oko 15% me­đu­go­di­šnje) do­dat­no po­pra­vi­ti re­la­tiv­no dobru po­zi­ci­ju Sr­bi­je.

Su­de­ći po iz­ja­va­ma naj­vi­ših zva­nič­ni­ka, me­đu­go­di­šnji pri­vred­ni rast u pr­vom po­lu­go­đu 2021. bi­će vi­so­kih 8,3%. Da će u 2021. bi­ti po­stig­nut vi­sok eko­nom­ski rast (6%) tvr­de i ek­sper­ti oku­plje­ni oko Kvar­tal­nog mo­ni­to­ra (dok se za pri­vre­de evrop­skih ze­ma­lja pro­ce­nju­je da će ostva­ri­ti za sko­ro dva pro­cent­na po­e­na ni­ži po­rast BDP-a).

I Evrop­ska ban­ka za ob­no­vu i ra­zvoj (EBRD) je po­ve­ća­la pro­gno­zu ras­ta Sr­bi­je za ovu go­di­nu na 6%, što je du­plo vi­še od nje­ne pro­ce­ne iz sep­tem­bra 2020. EBRD po­ten­ci­ra da će do­ma­ća eko­nom­ska ak­tiv­nost bi­ti sna­žno po­dr­ža­na do­dat­nim vla­di­nim iz­da­ci­ma za zdravstvo, sub­ven­ci­ja­ma za za­ra­de i jed­no­krat­nim is­pla­ta­ma pen­zi­o­ne­ri­ma i dru­gim ka­te­go­ri­ja­ma sta­nov­ni­štva (Vla­da je usvo­ji­la do­dat­ne me­re fi­skal­nih pod­sti­ca­ja u iz­no­su od 4,5% BDP-a ili dve mi­li­jar­de evra u bu­dže­tu za 2021).
I MMF u 2021. pro­jek­tu­je re­a­lan rast BDP-a Sr­bi­je od 6%, dok je s dru­ge stra­ne, Svet­ska ban­ka ne­što opre­zni­ja, sa pro­jek­to­va­nim ras­tom Sr­bi­je od 5% u ovoj go­di­ni. Istu pro­jek­ci­ju ras­ta da­la je i rej­ting agen­ci­ja Stan­dard and Po­or’s, ko­ja je u jun­skom iz­ve­šta­ju po­tvr­di­la oce­nu kre­dit­nog rej­tin­ga Sr­bi­je na ni­vou „BB+/ B” i za­dr­ža­la sta­bil­ne iz­gle­de za nje­go­vo da­lje po­ve­ća­nje (te smo u gru­pi ret­kih ze­ma­lja ko­ji­ma kre­dit­ni rej­ting ni­je sma­njen).

Ubr­za­nje in­fla­ci­je

Kao i u dru­gim ze­mlja­ma u re­gi­o­nu, pod uti­ca­jem vi­ših ce­na ener­ge­na­ta, repromaterijala i hra­ne, kao i usled de­lo­va­nja efek­ta ni­ske ba­ze iz is­tog pe­ri­o­da pret­hod­ne go­di­ne, in­fla­ci­ja se ubr­za­la, te je u ma­ju do­sti­gla 3,6% me­đu­go­di­šnje (du­plo vi­še od oče­ki­va­nog), što je ne­što iz­nad cen­tral­ne vred­no­sti ci­lja NBS.
Na­i­me, me­đu­go­di­šnja in­fla­ci­ja u ma­ju u SAD je do­sti­gla 5% (pred­vi­đe­no 1,6%), EU 2,3% (pred­vi­đe­no 1,3%), Ne­mač­koj 2,4% (pred­vi­đe­no 1,1%), Fran­cu­skoj 1,8% (pred­vi­đe­no 0,9%), Ita­li­ji 1,2% (pred­vi­đe­no 0,7%), u Ma­đar­skoj 5,3% (pred­vi­đe­no 3,3%), Polj­skoj 4,6% (pred­vi­đe­no 2%), Ru­mu­ni­ji 3,2% (pred­vi­đe­no 2,5%), Bu­gar­skoj 2,3% (pred­vi­đe­no 1,4%).

Po­ve­ća­nje in­fla­ci­je je po­sle­di­ca po­re­me­ća­ja na po­je­di­nač­nim tr­ži­šti­ma do ko­ga je do­šlo usled pan­de­mi­je (po­re­me­ća­ji u lan­ci­ma snab­de­va­nja, usled če­ga su to­kom pan­de­mi­je is­cr­plje­ne za­li­he in­pu­ta, či­je ce­ne po­sle­dič­no ras­tu usled ne­spo­sob­no­sti pro­i­zvo­đa­ča da se u krat­kom ro­ku pri­la­go­de po­ve­ća­noj tra­žnji). Ipak, uko­li­ko in­fla­ci­ja bu­de du­go­traj­ni­ja i ako rast ce­na obu­hva­ti ve­ći broj pro­i­zvo­da ve­ro­vat­ni­je je da su uz­ro­ci in­fla­ci­je ek­span­ziv­na mo­ne­tar­na i fi­skal­na po­li­ti­ka.

Do­bar je znak da je već u ju­nu ove go­di­ne me­đu­go­di­šnja in­fla­ci­ja uspo­ri­la iz­no­se­ći 3,3%, dok se u na­red­nim me­se­ci­ma oče­ku­je kre­ta­nje in­fla­ci­je oko cen­tral­ne vred­no­sti ci­lja od 3% (a po pre­stan­ku de­lo­va­nja pri­vre­me­nih fak­to­ra kod ce­na naft­nih de­ri­va­ta i hra­ne, nje­no uspo­ra­va­nje od dru­gog tro­me­seč­ja 2022).

Na od­su­stvo znat­ni­jih in­fla­tor­nih pri­ti­sa­ka uka­zu­je sta­bil­no kre­ta­nje ba­zne in­fla­ci­je, ko­ja je u ju­nu iz­no­si­la 2% me­đu­go­di­šnje. Ta­ko­đe, va­žan fak­tor ni­ske i sta­bil­ne in­fla­ci­je či­ni obez­be­đe­na re­la­tiv­na sta­bil­nost de­vi­znog kur­sa, kao i usi­dre­nost in­fla­ci­o­nih oče­ki­va­nja fi­nan­sij­skog sek­to­ra i pri­vre­de (ina­če, ce­ne ro­ba i uslu­ga u Sr­bi­ji su tek na 58% pro­se­ka EU).

Po­red ubr­za­nja in­fla­ci­je, trend ko­ji ni­je po­vo­ljan je rast ne­za­po­sle­no­sti u pr­vom tro­me­seč­ju ove go­di­ne (u od­no­su na pr­vi kvar­tal 2020), za 2,3 procentna po­e­na (An­ke­ta o rad­noj sna­zi). Do­dat­no, ume­sto pr­vo­bit­no pla­ni­ra­nog fi­skal­nog de­fi­ci­ta od 3% BDP-a i pla­ni­ra­nog sma­nje­nja uče­šća jav­nog du­ga u od­no­su na BDP, fi­skal­ni de­fi­cit će po no­vim pla­no­vi­ma Vla­de bi­ti iz­me­đu 6% i 7% BDP-a što će vo­di­ti ras­tu jav­nog du­ga ko­ji će kra­jem go­di­ne do­sti­ći 60% BDP-a, ali taj ni­vo još ni­je kri­ti­čan (ina­če je pla­ni­ra­no da se fi­skal­ni de­fi­cit sa oko 7% BDP-a, uma­nji u 2022. na 3%, a za­tim na­sta­vi da se sma­nju­je do 1%).

Za­što Sr­bi­ja re­la­tiv­no do­bro pro­la­zi kroz kri­zu?

Ključ je struk­tu­ra eko­no­mi­je. Na­i­me, ra­di se o spe­ci­fič­noj struk­tu­ri pri­vre­de, od­no­sno ve­li­kom uče­šću de­lat­no­sti po­put po­ljo­pri­vre­de i pre­hram­be­ne in­du­stri­je ko­je su u kri­zi ima­le rast. Do­dat­no, Sr­bi­ja ima ve­o­ma ma­lo uče­šće tu­ri­zma u BDP-u, kao i au­to in­du­stri­je i dru­gih de­lat­no­sti ko­je su bi­le naj­vi­še po­go­đe­ne kri­zom. Po­red to­ga, sna­žne an­ti­kri­zne me­re pr­ven­stve­no fi­skal­ne, ali i mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke ko­je se pro­du­ža­va­ju i u 2021.godini, kao i re­la­tiv­no bla­ge an­ti-epi­de­mi­o­lo­ške me­re (od sre­di­ne ma­ja 2020), te po­volj­ni od­no­si raz­me­ne (ko­ji uti­ču na rast ne­to iz­vo­za kra­jem 2020. i po­čet­kom 2021) do­dat­no su po­pra­vi­li re­la­tiv­nu po­zi­ci­ju Sr­bi­je.

Sna­žna in­ve­sti­ci­o­na ak­tiv­nost ko­ja je u go­di­na­ma pre pan­de­mi­jom iza­zva­ne kri­ze do­no­si­la so­lid­ne sto­pe pri­vred­nog ras­ta ta­ko­đe igra va­žnu ulo­gu u do­brom ko­ti­ra­nju Sr­bi­je. Stra­te­ška di­ver­si­fi­ka­ci­ja in­ve­sti­to­ra i tr­ži­šta, od­no­sno to što naj­ve­ći deo SDI u Sr­bi­ju odla­zi u in­du­stri­ju, osta­le iz­vo­zno-ori­jen­ti­sa­ne sek­to­re i iz­grad­nju in­fra­struk­tu­re, ta­ko­đe pod­sti­če eko­nom­ski rast. Naj­bo­lji pri­mer je au­to in­du­stri­ja gde Sr­bi­ja ima naj­ra­zli­či­ti­ju pa­le­tu pro­i­zvo­da ko­ji se u ovoj obla­sti pro­i­zvo­de - od gu­ma, aku­mu­la­to­ra, pro­vod­ni­ka, pa do naj­so­fi­sti­ci­ra­ni­jih pro­i­zvo­da po­put mi­kro­či­po­va i elek­tro­mo­to­ra (npr. iz­voz au­to kom­po­nen­ti od 2012. po­ve­ćan je če­ti­ri pu­ta, na 2 mi­li­jar­de evra).

U Sr­bi­ji je i to­kom pan­de­mi­je na­sta­vlje­na re­a­li­za­ci­ja in­fra­struk­tur­nih pro­je­ka­ta. Uče­šće ka­pi­tal­nih in­ve­sti­ci­ja dr­ža­ve u BDP-u je 2020. po­ve­ća­no na 5,4% (sa 4,9% 2019), dok bi u 2021. tre­ba­lo da do­stig­nu 7% BDP-a.

Sr­bi­ja je bi­la uspe­šna u ra­zvo­ju IT sek­to­ra (iz­voz uslu­ga po­ve­zan sa IT sek­to­rom je za osam go­di­na go­to­vo uče­tvo­ro­stru­čen - na pre­ko 1,4 mi­li­jar­di evra 2019, a rast iz­vo­za je po­stig­nut čak i u kri­znoj 2020, sa na­stav­kom tog tren­da i u ovoj go­di­ni).

Do­dat­no, iz­voz po­ljo­pri­vre­de je od 2012. sko­ro du­pli­ran - na sko­ro 1,3 mi­li­jar­de evra u 2020, dok je di­na­mi­čan rast (od čak 20%) na­sta­vljen u pr­vih pet me­se­ci 2021.

Šta mo­že­mo oče­ki­va­ti sred­njo­roč­no?

Kao što smo po­me­nu­li, MMF u 2021. pro­jek­tu­je re­a­lan rast BDP-a Sr­bi­je od 6%, a za­tim i na­sta­vak vi­so­kih sto­pa ras­ta. Ove pro­jek­ci­je su mi­ni­mal­no ra­zli­či­te od onih ko­je je MMF iz­neo u svom aprilskom iz­ve­šta­ju (IMF, 2021).

Ove go­di­ne BDP per ca­pi­ta će bi­ti bli­zu 9.000 do­la­ra, a nje­gov ekvi­va­lent po ku­pov­noj mo­ći pre­ko 20 hi­lja­da do­la­ra. (Bruto domaćem proizvodu po stanovniku (per capita) je meren metodom pariteta kupovne moći (PKM ili PPP), a iznosi su u dolarima. PKM metoda je korisnija za poređenje životnog standarda između zemalja, jer uzima u obzir troškove života i stopu inflacije, umesto jednostavnijeg poređenja nominalnih iznosa koji možda ne prikazuju prave razlike u prihodima).

Udeo in­ve­sti­ci­ja u GDP se pro­ce­nju­je da će se pri­bli­ži­ti fa­mo­znoj če­tvr­ti­ni BDP-a u 2026, dok će in­fla­ci­ja osta­ti sta­bil­na i re­la­tiv­no ni­ska (oko 3%). Vo­lu­men ras­ta iz­vo­za bi­će oko 11% što zna­či da će nje­go­va sto­pa ras­ta iz­ra­že­no u evri­ma bi­ti oko 13%. Pro­jek­to­van je i la­gan pad ne­za­po­sle­no­sti, dok se pro­ce­nju­je da bi fi­skal­ni sal­do mo­gao bi­ti sko­ro urav­no­te­žen, ia­ko pro­jek­ci­je za ovu go­di­nu ni­su uklju­či­le re­ba­lans bu­dže­ta. De­fi­cit plat­nog bi­lan­sa će osta­ti na oko 5% što se sma­tra dugoročno odr­ži­vim ni­vo­om, a jav­ni dug bi po­sle ras­ta u ovoj go­di­ni tre­ba­lo da poč­ne da opa­da kao udeo u BDP-u ze­mlje.

Su­mar­no po­sma­tra­no, na­ša ze­mlja mo­že oče­ki­va­ti po­bolj­ša­nje eko­nom­skih pa­ra­me­ta­ra u na­red­nom pe­to­go­di­štu, što će se re­flek­to­va­ti i kroz rast re­al­nih do­ho­da­ka (pla­ta i pen­zi­ja), od­no­sno ži­vot­nog stan­dar­da. Na­rav­no, uvek po­sto­ji ri­zik od ostva­ri­va­nja pro­jek­ci­ja, ali po­sle sna­žnog eko­nom­skog uda­ra iza­zva­nog pan­de­mi­jom te­ško je oče­ki­va­ti da bi se ne­što slič­no mo­glo po­no­vi­ti a što bi mo­glo bit­ni­je po­re­me­ti­ti pro­gno­ze MMF-a.