Specifikacija, klase i sigurnost kvaliteta – višestruki standardi za čvrsta biogoriva

Evropski komitet za standardizaciju, CEN pod komitetom TC335 objavio je 27 tehničkih specifikacija (pripremni standardi) za čvrsta goriva tokom 2003. – 2006. godine. Ove tehničke specifikacije dopunjene su i usvojene su kao Evropski standardi (EN) 2010. godine. Kada su EN standardi postali važeći nacionalni standardi morali su biti povučeni ili prilagođeni ovim EN-standardima. Dve najvažnije tehničke specifikacije odnose se na klasifikacije i specifikacije (EN 14961) i sigurnost kvaliteta za čvrsta biogoriva (EN 15234). Oba ova standarda objavljena su kao višestruki standardi. Prvi deo - opšti zahtevi EN 14961-1 uključuju sva čvrsta goriva i usmereni su ka svim potrošačkim grupama, mada će se najverovatnije koristiti uglavnom u industriji.

Radna grupa 2 CEN/TC 335 razvila je sledeće standarde za pelete:

• EN 14961-1 za generalnu upotrebu (uključujući pelete od različitih sirovina za biomasu)
• EN 14961-2 za drvene pelete koje nisu za industrijsku upotrebu
• EN 14961-6 za nedrvene pelete koje nisu za industrijsku upotrebu
• EN 14961-2 i EN 14961-6 su takozvani standardi proizvoda koji nisu namenjeni za industrijsku upotrebu, što znači goriva namenjena za upotrebu u domaćinstvima i zgradama manjih komercijalnih i javnih sektora. U standardima proizvoda sva svojstva su u okviru normativa i povezana su tako da formiraju klasu (Aneks 2-4).

Opšti deo EN 14961 podrazumeva sve vrste peleta od biomase. Te pelete mogu da se proizvedu od različitih sirovina biomase. Taj deo podrazumeva i klasifikaciju čvrstih goriva, koja je zasnovana na njihovom poreklu i izvoru. Proizvodni lanac goriva nedvosmisleno može da se prati duž celog lanca. Čvrsta biogoriva su prema standardu EN 14961-1 podeljena u četiri potkategorije: drvna biomasa, biljna biomasa, voćna biomasa i mešavine i miksture.
Drvena biomasa je biomasa napravljena od drveća, grmlja i šiblja. Biljna biomasa načinjena je od biljaka koje nemaju drveno stablo i koje se suše nakon sezone rasta. Tu spadaju žitarice i nusproizvodi kao što su cerealije.
Voćna biomasa je biomasa načinjena od delova biljke koji predstavljaju ili sadrže seme.
Ukoliko je moguće, takođe i konkretna vrsta biomase (npr. smreka, pšenica) treba da bude navedena. Konkretna vrsta drveta (npr. smreka) može da se navede prema EN 13556.

Foto: www.poljoinfo.com
Termin mešavine i miksture odnosi se na materijale različitog porekla. Mešavine su namerno izmešana biogoriva, dok su miksture nenamerno izmešana biogoriva.
Svrha klasifikacije je da se dozvoli mogućnost diferencijacije i specifikuje sirovina na osnovu porekla sa što više potrebnih detalja.
Klasifikacija u standardu EN 14961-1 je fleksibilna i iz tog razloga proizvođač ili potrošač mogu da izaberu klasifikaciju koja najviše odgovara proizvodnom ili željenom kvalitetu goriva. Ta takozvana “slobodna klasifikacija” ne vezuje različite karakteristike jednu za drugu. Prednost te klasifikacije je što se proizvođač i potrošač mogu da slože oko karakteristika u svakom pojedinačnom slučaju. Drvena građa ne potpada pod EN 14961-1. Te karakteristike variraju kod različitih tržišnih formi, dok su najznačajnije karakteristike za sva čvrsta biogoriva sadržaj vlage, veličina otpreska i sadržaj pepela.
 
Detaljnija objašnjenja o mogućnosti upotrebe peletiranih i briketiranih biogoriva s obzirom na kvalitetne osobine možete naći u nedavno izdatom priručniku: Metode za određivanje kvaliteta energetskih peleta od biomase čiji su autori:  msc Zorica Gluvakov, dr Miladin Brkić i msc Zlatko Košut.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 52, oktobar 2016.