Slabe institucije produkuju korupciju

Za većinu ljudi život je kao ružno vreme: stanu i čekaju da prođe.
Džek London

Uz iskrene želje za dobro zdravlje, sreću i uspešno poslovanje u Novoj 2019. godini, našim čitaocima i ovoga puta nudimo obilje informacija iz oblasti tehnologije, mašina, opreme, repromaterijala i tržišta vezanog za preradu drveta i proizvodnju nameštaja. Već tradicionalno u januarskom izdanju opširno pišemo o Sajmu nameštaja koji je održan polovinom proteklog novembra. Govorimo i o sajamskim priznanjima, nagrađenim eksponatima i firmama, a bez većih intervencija objavljujemo stavove i sugestije petnaestak privrednika, uvereni da ova razmišljanja mogu biti korisna organizatoru Sajma nameštaja... U izuzetno poslovnoj atmosferi održan je i Sajam mašina, alata i repromaterijala za drvnu industriju, o čemu takođe pišemo u ovom izdanju. Konceptualno redizajniran pre tri godine, novembarski sajam je bio uspešan, a u oblasti dizajna je premašio prethodne dve manifestacije. Za šest sajamskih dana stekao se utisak da bi Beogradski sajam uistinu mogao biti generator privrednih dešavanja u oblasti proizvodnje nameštaja. Prisustvo značajno većeg broja poslovnih posetilaca iz inostranstva i učesnika iz oblasti dizajna i arhitekture, kako je saopšteno sa Beogradskog sajma, može otvoriti mogućnosti za nove poslovne aranžmane i plasman domaćeg nameštaja na nova tržišta.
Drvna industrija i proizvodnja nameštaja su među retkim privrednim granama koje u našoj zemlji već godinama beleže pozitivne rezultate, a proizvođači nameštaja iz Srbije kontinuirano ostvaruju suficit i oslanjajući se na domaće sirovine, izvoze finalne proizvode na zahtevna tržišta. Uz novine i unapređenja koncepta, ova manifestacija je zadržala već dugu tradiciju, po kojoj sajmovi nisu samo poslovnog, već izložbeno prodajnog karaktera, što je posebno bilo primamljivo za posetioce i kupce, kojima je većina izlagača nudila pristojne sajamske popuste...  
A više od polovine građana Srbije smatra da je korupcija kod nas nešto ukorenjeno i uobičajeno. Zanimljivo je da naši građani nemaju poverenje u institucije koje u nadležnosti imaju borbu protiv korupcije kao što su policija i Agencija za borbu protiv korupcije, ali imaju veliko poverenje u predsednika Srbije kao najposvećenijeg toj borbi, pokazalo je istraživanje USAID Projekta za odgovornu vlast, koje je predstavljeno polovinom proteklog decembra.
Čak 57% građana Srbije smatra da je korupcija rasprostranjena u velikoj ili veoma velikoj meri, a ispitanici smatraju da je korupcija najrasprostranjenija u zdravstvu, sudovima, policiji i carini... Samo 8% ispitanika je reklo da je kod nas korupcije malo ili veoma malo.
Stav većine građana koji smatra da je korupcija nešto ukorenjeno i uobičajeno, otežava borbu protiv korupcije. Ispitanici se, naime, više zalažu za kažnjavanje, nego za prevenciju korupcije. U njihovom iskustvu je stav da se prijavljivanjem ništa ne može promeniti i da je korupciju teško dokazati. Iz svega, kao i iz činjenice da ljudi osećaju nedovoljnu kontrolu državnih službi, što je kazalo 41% ispitanika, proizilazi strah i pasivnost građana da prijave korupciju. Problem je, kažu stručnjaci, što građanima nije jasno ko bi trebalo da se bori protiv korupcije i gde prestaju i počinju nadležnosti pojedinih institucija.
Korupcija postoji u gotovo svim društvima, ali je ipak najprisutnija ukoliko postoje monopol i velika diskreciona ovlašćenja u donošenju odluka, a nedostaju mehanizmi za utvrđivanje odgovornosti pojedinca. U Srbiji je korupcija, prema mišljenju građana, najizraženija u zdravstvu, pravosuđu i policiji. Korupcija usporava ekonomski razvoj, narušava stabilnost institucija, slabi državu i negativno utiče na razvoj celokupnog društva. U najširem smislu korupcija predstavlja svaku zloupotrebu položaja onih koji vrše javne funkcije. U osnovi korupcije je materijalna korist, a ova pojava je rasprostranjena u svim delovima sveta i što je institucionalni sistem slabiji, korupcija je više izražena.