Školovanje kadrova za drvnu industriju u Francuskoj

Delegacija Tehničke Škole DRVO ART iz Beograda nedavno je bila u poseti jednoj od srednjih stručnih škola koje u Francuskoj školuje kadrove za drvnu industriju. Utiske  ove stručne posete prenela nam je direktorka škole DRVO ART, dr Zorica Đoković. 

Uz zahvalnost što ćete našim čitaocima preneti utiske ove posete, prvo ću Vas pitati koje su sličnosti, a koje razlike u odnosu na naš obrazovni sistem? 

– Posetili smo školu Lycée des Métiers d’Art koja se nalazi u gradu Sen Kventin u Francuskoj, u regionu Pikardija. Škola se nalazi u epicentru francuske industrije nameštaja. Ona je, sada, neka vrsta regionalnog centra za obučavanje učenika u oblasti tehnologije drveta. Kao i mi, i oni imaju stolare i tapetare, ali je način obrazovanja nešto drugačiji. Učenici se školuju dve godine za stolara. Za to vreme, stiču neku vrstu osnovnih stolarskih veština. Po završetku te dve godine, stiču pravo da rade, ali mogu da nastave školovanje i to ili tako što će se specijalizovati za izrađivača intarzija, drvorezbara, modelara, montažera i izrađivača stolarskih veza, u toku jednogodišnje obuke, ili tako što će nastaviti sledeći nivo obrazovanja za stolara u trajanju od još dve godine posle čega mogu da polažu državnu maturu. Kod njih nema razdvajanja učenika na zanatlije i tehničare kao kod nas na samom početku stručnog obrazovanja. Praktično, svi prvo savladaju osnovne zanatske veštine i, tek posle toga, mogu da nastave školovanje. Takođe, škola je od pre dve godine akreditovana za studijske programe za umetnost i dizajn. Ti programi odgovaraju nekadašnjim našim višim školama, odnosno delimično sadašnjem prvom nivou studija. Obrazovni sistem je fleksibilniji od našeg. Moguće je da se neko po maturiranju vrati na specijalizaciju ili da se specijalizuje za više oblasti. U Školi umetničkih zanata kažu da njihovi učenici, u proseku, imaju tri njihove diplome... Školovanje za tapetara traje tri godine, nakon čega je moguće doškolovati se za stolara u roku od još dve godine. Škola, u svom sastavu,  ima dom za učenike koji dolaze iz susednih gradova.

Deo mašinske radionice

Tapetarska radionica

Da li imaju praksu dokvalifikacija ili obrazovanja odraslih?

– Postoji i obrazovanje odraslih. Škola za to ne treba posebno da se akredituje niti je potrebno da se nastavnici dodatno usavršavaju u oblasti andragoških veština da bi radili sa odraslim polaznicima kao što je kod nas slučaj. Čak postoji poseban službenik za obrazovanje odraslih koji se finansira iz budžeta, iako škola ima samo 30 odraslih učenika. Kod nas su škole primorane da obrazuju do pet odraslih po obrazovnom profilu potpuno besplatno, osim kada se radi o dokvalifikacijama i prekvalifikacijama. 

Šta je najveća razlika između njihove i naše prakse obrazovanja u oblasti prerade drveta?

– Najveća razlika se ogleda u opremljenosti škole. Lycée des Métiers d›Art je najbolje opremljena škola u kojoj sam ikad bila, a imala sam prilike da posetim škole koje obrazuju kadrove u drvnoj industriji u Mađarskoj, Italiji, Sloveniji, Austriji i Nemačkoj. Stepen opremljenosti je nezamisliv za naše prilike kako po pitanju kvaliteta tako i kvantiteta. Verujem da u Srbiji nema fabrike koja ima sve mašine koje ova škola poseduje...  Mašinska radionica je podeljena u nekoliko celina i sadrži sve mašine koje su zastupljene u drvnoj industriji, bukvalno sve. Posebno su grupisane mašine za obradu masivnog drveta i ploča na bazi drveta. Škola ima nekoliko CNC mašina primera radi. Osvetljenje i sistem ventilacije su savršeni. Svaki učenik ima sav potreban alat i male mašine za rad tako da može nesmetano da vežba i nezavisno od drugih. Materijali za rad kojima raspolažu su, takođe, nezamislivi za naše uslove. U školi se koristi 46 vrsta drveta i 120 vrsta furnira. Neke od njih smo imali prilike da vidimo prvi put u životu – kaže direktorka Đoković.

Radionica za ručnu obradu drveta

Radionica za izradu modela

Kakvi su uslovi rada nastavnika?

– Nastavnici imaju idealne uslove za rad. Svaka učionica i radionica imaju pripremni kabinet sa svom potrebnom opremom. Zadovoljstvo je raditi u tako idealnim uslovima. Čas traje 50 minuta. Učenici su mnogo samostalniji i disciplinovaniji od naših. Imaju malo časova „čiste“ teorije, većina predmeta je kombinacija sticanja teorijskih znanja i praktičnog rada, odnosno vežbi koje su mnogo više praktičnog karaktera nego kod nas.  Nastava je kabinetska, ali trenutno zbog korone, kao i kod nas, odeljenja borave u istoj učionici, osim na vežbama i praksi.  
Ipak, i pored tako sjajnih uslova za rad, Škola se pre pet godina našla pred gašenjem. Spasilo ju je to što je referentna, jedna od najboljih u sektoru drvne industrije u Francuskoj. Kao i mi, i oni imaju problem zbog nedovoljnog broja učenika. Od skoro 600 koliko su imali pre 20 godina, sada imaju 230 uključujući i studente. 

Da li i kod njih postoji sistem dualnog obrazovanja i da li će biti nastavljena neka međuškolska saradnja?

– Dualno obrazovanje postoji i kod njih, ali više na način na koji se kod nas realizuje praktična nastava kod poslodavca na „klasičan“ način. Učenici se upućuju u kompanije tek kada savladaju potrebne veštine u školi. Ne šalju se u kompanije da uče te veštine već ih stiču u školi, a u kompanije idu da bi se navikavali na realne uslove rada. Takođe, na kraju školovanja, obavezni su da odrade određen broj radnih sati u kompaniji bez čega ne mogu da završe školovanje. U praksi se dešava da nemarni učenici ne uspevaju da pronađu poslodavce koji žele da ih prime na staž i da ostanu bez diplome, a to se ne smatra krivicom škole, niti je na njoj odgovornost, dok je kod nas škola ta koja treba da nađe novog poslodavca. 
Od svega što smo videli, najviše su mi se dopali časovi izrade intarzija jer to nikad ranije nisam imala prilike da vidim. To se kod nas ne uči. Štaviše, ne znam nikoga da to radi. Majstori za to su retki i u samoj Francuskoj. Iz toga se rodila ideja o upućivanju naših nastavnika na obuku u Francusku kako bismo i sami mogli da obogatimo program obuka. Realno je da se to ostvari kroz Erazmus+ prograame. 
Do uspostavljanja saradnje došlo je na inicijativu škole iz Sent Kventina. Oni imaju Erazmus povelju i želeli su saradnju sa školom iz Srbije. Zbog Erazmus projekata koje smo realizovali, mi smo vidljivi i tako su došli do nas. U toku marta, našu školu će posetiti delegacija francuske škole i šest učenika će provesti tri nedelje na stručnoj praksi: dva tapetara na drugoj godini i četri stolara na četvrtoj godini. Nadamo se da ćemo mi uspeti da pošaljemo grupu naših učenika naredne školske godine u Sent Kventin – kaže direktorka, dr Zorica Đoković.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 73, januar 2022.