Seoska kuća od drveta i vune
Moderna seoska kuća na jednoj farmi u Australiji izvedena je poštujući tradicionalna načela lokalne arhitekture dizajnom, ali i svim zakonima održivosti. Arhitektonski vokabular je jasno savremen, a materijalizacija bazirana na ekološkim materijalima. Ono što je čini posebno specifičnom jeste izolacija tavanice koja je urađena od vune ovaca sa njene sopstvene farme. Glavnicu materijala enterijera čini drvo, kako u standardnom, tako i u recikliranom obliku.
Projekat za kuću na ostrvu Bruni na Tasmaniji uradila je melburnška firma FMD Architects, inače specijalizovana za održivu arhitekturu.
Objekat je smešten u ruralnom okruženju australijske ravnice. Sa jedne strane okružen je morem, a sa druge planinskim vencima. Ovakav pejzažni okvir sklon je stalnom menjanju, i sa njim je kuća u prisnom dijalogu – preko potpuno vizuelno otvorenih, staklenih zidova. Površina osnove kuće nije velika, kako bi se što više iskoristilo zemljište za potrebe farme. Međutim, svaki santimetar kuće je zato promišljeno i pametno upotrebljen. Kuća je dizajnirana da u njoj žive dva stanara, ali se može adaptirati da primi još puno gostiju zahvaljujući duhovitim interpretacijama australijskih spavaćih soba na verandi, i krevetima na sprat.
Vunena tavanica oivičena je unutra šperpločom, i zaptivena prozirnim talasastim limom od polikarbonata – ova živopisna slika je likovna žiža prostora, predstavljajući upečatljivu tavaničnu „fresku” i omaž celom projektu. Osim što odaje pijetet samoj farmi, vuna obezbeđuje i toplotnu izolaciju u cilju smanjenja potrošnje energije. Prozori od poda do plafona omogućavaju ulazak obilja dnevne svetlosti koja daje posebno topao ton zidovima od šperploče. Kamin i drugi elementi od tamnog čelika daju kontrast prirodnom drvetu. U kupatilu i stepenišnim rizalitima urađeno je oblaganje tradicionalnom, neglaziranom crvenom opekom.
Uz prozore dnevne sobe postavljeni su ugrađeni podni „kreveti” za sedenje i ležanje – Asocijacija na čuveni fenomen australijskog kampovanja i negovanja porodičnih odnosa. Unutar kuće nalazi se polusprat u okviru koga je smešten radni prostor; pored njega je odvojena spavaća soba, kao i svojevrstan krevet od šperploče ugrađen u zid.
U idejnom smislu kuća se poziva na pristupačnost, dugovečnost i održivost. Umesto krovnih oluka urađeni su odvodni kanali za tehničku vodu. U cilju energetske efikasnosti unutrašnji kompaktni prostori mogu se zatvoriti odnosno smanjiti, kako bi se umanjila potreba za grejanjem i hlađenjem. Rezervoari za vodu i niz solarnih panela postavljenih na kući obezbeđuju održivost kada su u pitanju i voda i energija. Kamin na drva sa sporim sagorevanjem predstavlja glavni izvor grejanja tokom zimskih meseci. Na samom krovu uklonjeni su svi krovni prodori osim jednog, smanjujući na taj način odlaženje energije i rizik od požara. Toplotu tokom letnjih meseci i UV zračenje apsorbuje domišljata i originalna „unutrašnja nadstrešnica“ dnevne sobe, dok betonski podovi, plafoni obloženi vunom, funkcionalni ventilacioni paneli i plafonski ventilatori efikasno umanjuju prosečne letnje temperature.
Lagana konstrukcija kuće od lima olakšala je transport građevinskog materijala, dok su lokalne radionice pozvane da obave posao izgradnje i opremanja. U paleti upotrebljenih materijala davana je prednost prirodnim i lokalnim proizvodima, uključujući šperploču i reciklirano drvo. Nameštaj i LED rasveta je lokalno dizajnirana i izrađena, uvek vodeći računa o ideji skromnog i nenametljivog, optimalnog umesto preteranog.
Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 73, januar 2022.
