Saune - svima dostupna blagodet

Blagotvorni uticaj sauna i različitih oblika parnih kupatila po ljudsko zdravlje poznat je od davnina o čemu svedoče brojni materijalni dokazi i zapisi.
Asteci i severnoamerički indijanci su koristili kolibe i specifične šatore za preznojavanje i duhovno i telesno pročišćavanje, kao i skiti u srednjoj Rusiji. Antički grčki lekar Hipokrat sa Kosa je u 5. veku p.n.e. zapisao detaljna uputstva za izazivanje preznojavanja. Rimska civilizacija ostavila nam je u nasleđe brojne terme – banje. Neke od njih i danas postoje. U Japanu su bile poznate onsens banje, nastale u VIII veku, koje su, kao i rimske, bile mesta društvenog života i okupljanja, ali i mesta za očišćenje i ritualno obnavljanje, kako tela tako i duše. Germanski narodi su koristili prirodne pećine koje su ispunjavali parom, tako što su na užareno kamenje prethodno sipali vodu. Kulturološki, nama su najbliža turska kupatila – hamami, koji su nastali početkom IX veka u Otomanskom carstvu, koja su takođe imala višestruku ulogu, a sačuvala su se i u XX veku kod nas.

Najspecifičnija od svih je, ipak, finska sauna i razlikuje se od većine drugih kupatila koja koriste princip toplog vazduha. U Finskoj se koristi vekovima i prema dostupnim podacima na njenoj teritoriji ima oko 1,5 milion sauna. Koren reči je savu – finska reč za dim, dok je boravak u dimu – savuna. Reč je iz finskog ušla u većinu svetskih jezika.
Sauna predstavlja malu prostoriju, obloženu drvetom, u kojoj se boravi u posebnim uslovima – vlažnom vazduhu visoke temperature, a u svrhu terapeutskog i/ili relaksacionog dejstva. Taj prostor se nekada zagrevao pećima na drva, a danas se koriste električne peći da bi se postigla temperatura od 70° do 90°C.  
Tradicija u Finskoj je prskanje užarenog vulkanskog kamenja rastvorom esencija borovine, mentola ili breze u vodi, a od skora i eukaliptusa. Para izaziva pojavu vlažnog vazduha koji se zadržava na našoj koži, koja se naglo zagreva i ima potrebu za hlađenjem te se obilno znoji. Drugi tip saune je suva sauna, sa još ekstremnijim uslovima tj. temperaturom od 95° do 110°C. Kratkotrajan boravak od 10 do 15 minuta u ovako ekstremnim uslovima ima neverovatno blagotvorno dejstvo po organizam tako što jača srce, pospešuje elastičnost krvnih sudova i sagorevanje kalorija, opušta mišiće, ublažava stres, jača opšti imunitet organizma i ima higijenski i kozmetički efekat jer se iz organizma izbacuju nakupljeni toksini. Naročito se preporučuje sportistima.
Više nego ikada pre, saune su sve dostupnije, ne samo u popularnim wellnes ili spa centrima, već i u domovima. I na našem tržištu sve je više specijalizovanih firmi koje se bave upravo izradom i ugradnjom sauna. Ono što je esencijalno za kvalitet sauna, pored dobro obavljenih pripremnih radova, jeste odgovarajući izbor drveta.

Pozitivni efekti koje korisnici sauna doživljavaju proističu u velikoj meri i od mirisa drveta te njegovog dodira, koji utiču na smanjenje napetosti i oslobađanje od stresa, te povećanja koncentracije i energije. Kako je drvo u sauni stalno izloženo vlazi i ekstremnim temperaturama, za izradu sauna se koristi isključivo drvo iz severnih krajeva Evrope i Kanade, izuzev afričkog abači drveta od koga se najčešće izrađuju klupe. Preporučuje se bez izuzetka upotreba mekih vrsta drveta koje bolje upijaju vlagu i ne zagrevaju se kao tvrde vrste, pa je sedenje na njima neuporedivo prijatnije.
Za izradu unutrašnjosti kabine najčešći izbor je beli bor ili spororastuća finska omorika, prevashodno zbog toga što pri izlaganju visokim temperaturama i naglom hlađenju ne menja bitno svoj oblik i svojstva, a pri tom ga krase veoma prijatan miris te gusti godovi i čvorovi.
Crveni kedar je još jedna vrsta koja ima odlične karakteristike pri izlaganju visokim temperaturama, a pored toga ima visoku rezistentnost na insekte i truljenje. Zbog veoma privlačne crvenkaste boje i lepih čvorova, praćenih finom teksturom i ravnom žicom, kao i izuzetno ugodnog i jakog mirisa ovo drvo je vrlo poželjno u enterijeru sauna. Oštećenja na njemu se relativno lako repariraju.
Kao i crveni kedar, i hemlok drvo potiče iz Kanade, visokog je A kvaliteta, bez čvorova, lepe oker-crvenkaste boje i teksture, a uz to masivno i veoma stabilno reaguje na visoke temperature.
Drvo koje ima najdužu tradiciju za izradu sauna u Finskoj je finska jasika ili aspen. To je drvo bez smola i čvorova sa najnižom apsorpcijom toplote. Krasi ga bela boja, a ukoliko se termički obrađuje dobije se lepa, topla smeđa boja. Termički tretirani aspen je još otporniji i izdržljiviji na temperturne razlike u sauni.
Savremena alternativa aspenu je crna jova, koja mu je veoma slična, a ima i prijatan slatkast miris koji se pri visokim temperaturama oslobađa i povoljno utiče na organizam, njegova crvenkasta boja deluje smirujuće, a održavanje je manje zahtevno od aspena.
Premda je u Finskoj, ali i ostalim baltičkim zemljama sauna stotinama godina deo svakodnevnog života, kod nas je do skora bila simbol luksuza. Ipak, sada kada je sve dostupnija, treba za trenutak zastati i zaustaviti užurbani tempo života pa se posvetiti malo sebi, svom duhu i telu, i iskoristiti blagodeti koje sauna nudi. Definitivno vredi.