Ruka je najbolja alatka

Jovan Popović je za 43 godine rada napravio 174 violine od kojih je 30 violina poklonio talentovanoj deci, čiji roditelji nisu bili u mogućnosti da kupe violine za školovanje svoje dece. Danas su to ljudi koji su završili akademije, postdiplomske studije i postali sjajni muzičari.

Jovan Popović radi isključivo ono što voli

Kliknite na sliku za veći prikaz

U samom centru Zemuna, u mirnoj i tihoj ulici, nadomak zemunskog parka, u izuzetno prijatnom ambijentu, okruženi umetnošću, stvaraju i grade Biljana i Jovan Popović. Ovi graditelji violina u svom poslu uživaju već dugi niz godina. Gospodin Popović je za 43 godine svog rada u potpunosti stvorio 174 violine, od odabira stabla koje se koristi za izradu violine do štimanja i trenutka kada violina zasvira nežne tonove i sve preplavi najjačim osećanjima. Violina, najmanja među gudačkim instrumentima, ali najuzvišenija i najvoljenija među njima, stalna je inspiracija za umetnika, bilo da on za nju komponuje, na njoj svira ili je stvara iz prirode, od drveta, svojom rukom kao osnovnom alatkom. Naš sagovornik, Jovan Popović, na violini radi sve to, a kada o violini i svom radu govori, to je sa puno ponosa, ali i sa velikim poštovanjem prema ovom divnom i posebnom instrumentu.

Violine koje trenutno izrađuju Popovići

Darovit čovek, koji u životu radi isključivo ono što voli i to ga u potpunosti ispunjava, o svom radu govori sa puno emocija. Rezultati tog rada i graditeljsva su svetski priznata dela, violine, na kojima sviraju vrsni  umetnici u našoj zemlji, ali i širom sveta…

– Slavni Gasparo da Salò je konstruisao violinu 1524. godine, ali ona do svog savršenstva linija, arhitektuire i zvuka dolazi kod Stradivarija, koji je uspeo da, u ogromnim katedralama u kojima se tada svirala violina, dobije savršen zvuk. U Srbiji prvu violinu imali smo na dvoru Milana Obrenovića… Violine starih italijanskih majstora toliko su bile savršene da do danas nije bilo potrebe da se tu išta menja, od izbora materijala, preko oblika, do načina izrade. Drvo od kog se izrađuje violina je javor, za donju i bočne strane i puž sa vratom, a gornja ploča je od smreke. Praktično, imamo imenicu i muškog i ženskog roda, javor i smreka, i kada se to sve lepo sklopi to je kao jedna bračna zajednica. Dominantna kod ovog instrumenta je glasnjača, gornja ploča koja trpi najveće opterećenje. Ona sa svojim godištima, ukoliko je iskopana po svim parametrima i principima kopanja i gradnje gudačkih instrumenata, i ukoliko se instrument uradi i namesti kako treba, mora da zadovolji sve akustične performanse u bilo kojoj sali u kojoj se muzika izvodi, priča Jovan Popović, i nastavalja sa divljenjem – Imamo filharmoniju, tu su timpani, horne, basovi, čela, ogromna količina zvuka, i odjednom se pojavi jedan instrument koji je mnogo iznad i koji sve nadjača… To je violina.

Biljana Popović, jedina srpska graditeljka violina, uspešna jer je učila od najboljeg

Danas je teško napraviti dobar instrument, a posebno savršen. Ovo je redak umetniči zanat, koji nažalost izumire, jer stižu kineske radionice, sa jeftinom radnom snagom, modernim mašinama, ali rezultat je violina sa lošim zvukom. Ručno izrađene instrumente bračni par Popović još uvek radi isto kao u XVII veku. Moj sagovornik, gospodin Jovan Popović, uspeo je da napravi zvuk od drveta. Svoj devetnaesti instrument napravio je kašikom. Naoštrenom kašikom je kopao violinu, a to je, kako kaže, najsavršeniji instrument koji je ikad napravio. Na njemu svira Dušan Panajotović, naš mladi violinista koji na toj violini osvaja najprestižnije svetske nagrade. Taj, najmoćniji instrument, koji može da se meri sa najboljim instrumentima sveta, napravljen je primitivnim alatkom, jer je ruka ustvari alatka! Violine koje je izgradio Jovan Popović danas se nalaze širom sveta, u Australiji, Švajcrskoj, Nemačkoj, Americi, Danskoj, Srbiji, Belgiji i mnogim drugim zemljama.

Alat za izradu violine

 – Za izradu violina se koristi zrelo drvo javora, raslo sa severne strane, i od 100 javorova na nadmorskoj visini od oko 1600 – 1700 m, može se naći oko dva ili tri stabla od kojih može da se napravi violina. Jako kvalitetnog javora još uvek ima u Crnoj Gori i Bosni, planina Jahorina je nekada bila planina Jovorina, i svi instrumenti koje je Stradivari  izradio, a to je 1170 instrumenata, su od javora iz Bosne. Moja supruga i ja i danas radimo na isti način kao što se to radilo nekad, sa vrlo malo alata, meni je ruka osnovna alatka, govori gospodin Popović, pod čijim se prstima svaka neravnina stabla pretvara u ton, a tonovi nižu u muziku kakva već vekovima traje.
Za izradu jedne violine Jovanu Popoviću potrebno je 250 radnih sati. Violine se lakiraju lakovima od devet ili više vrsta smola iz svih krajeva sveta, koje se rastope u 96% alkoholu, potom se sve to kuva i dodaju se eterična ulja, da bi lak bio elastičan. Lak ne treba da bude previše tvrd, da ne bi pucao, niti previše mekan da ne bi reagovao na višim temperaturama, mora da štiti violinu, od spoljašnjih uslova, prvenstveno promene vlažnosti.
– Po nekima lak je presudan za zvuk violine, ali mi ne smatramo tako. Violina bez laka ima jednako kvaitetan zvuk kao i lakirana violina. Primarna funkcija laka je da zaštiti violinu. Kao tek rođeno dete, dok je bez odeće, njegov prvi plač je njegov glas, kasnije kada ga ušuškamo, to je već nešto drugo. Tako je i sa violinom. Bela, nelakirana violina ima fenomenalan zvuk, rekla nam je Biljana Popović, i dodala da je rad na drvenim instrumentima drugačiji i specifičan po tome što kada pravimo instrument mi ne možemo da znamo kako će on na kraju da izgleda, od samog početka drvo mora da se osluškuje, mora da se pretpostavi kako će instrument na kraju da zvuči.
Biljana Popović, jedina srpska graditeljka violina, a i u svetu među retkima, trenutno gradi svoju sedmu violinu, a sa petom violinom je postigla odlične rezultate 2013. godine na takmičenju graditelja violina svetskih razmera u Slovačkoj. Sve ovo naravno, ne čudi, jer je učila od najboljeg.
U svaki deo violine, sve vreme njene izrade, ugrađuje se duhovnost i energija njenog graditelja, a to je za savršen instrument najbitnije, zaključuju naši sagovornici.