top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


JIO         1JF      
Y L    Y      L   ATQ
3G8   JST   1XD      
  E    7    L     SO3
R79         BOW      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Raspodela sirovine iz državnih šuma pod velom tajni

Piše: Mr Dragojlo Blagojević, urednik časopisa DRVOtehnika
Šumarstvo i drvna industrija su u jednom repro lancu, tehnološki naslonjeni jedni na druge, vezani kao nokat i meso, pa u tom smislu njihova saradnja bi morala biti bliska i korektna. Problemi su im slični, a ciljevi ne bi trebalo da im budu bitno različiti. I pored toga problemi se kumuliraju, a rešenja odlažu. 
Prerada drveta i proizvodnja nameštaja su godinama pravile suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, a u jednom petogodišnjem periodu protekle decenije, prosečan godišnji rast izvoza ove industrijske grane iznosio je 13,3%.
U BDP-u Srbije udeo drvne industrije iznosi 1,4%, a udeo u izvozu je dostigao 5,7%. Veliko je pitanje da li će drvna industrija nakon korona krize, kao i krize izazvane ratom na istoku Evrope zadržati doskorašnje trendove razvoja...
Prema podacima PKS izvoz svih vrsta oblog drveta (trupaca) u 2021. godini veći je za 99% u odnosu na 2020. godinu, dok je izvoz rezane građe veći za 34,9%.
Izvoz hrastove oblovine povećan je za 131,4%, a izvoz čamovine veći je za 64%. „Izvoz oblovine hrasta i četinara u 2021. godini dvostruko je veći od izvoza u prethodnoj godini i iznosio je 20 miliona dolara za hrast i 11 miliona dolara za čamove trupce“, podaci su PKS.
Iz Srbije je 2021. godine izvezeno 50.555 kubika trupaca HRASTA; 40.000 kubika trupaca JASENA i 91.666 kubika ČAMOVIH trupaca.
Ukupno to je oko 182.221 metara kubnih trupaca koji su iz Srbije 2021. godine završili na stranom tržištu, a u ovu cifru nisu uračunati trupci topole, bukve i nekih drugih vrsta drveta.

Od polovine avgusta prošle godine redakciji časopisa DRVO-tehnika su od nekoliko inženjera šumarstva nezavisno stizale dojave da se suše zasadi topole. Bile su to najčešće telefonske dojave, a onda smo, polovinom aprila, sa dve strane od drvoprerađivača dobili dojavu sa porukom: topola se suši, a šumari ćute...

Proteklog septembra smo bezuspešno pokušavali da telefonom razgovaramo sa prof. dr Sašom Orlovićem, direktorom Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u Novom Sadu, a kad sam konačno, početkom oktobra 2021. godine, dobio odgovor da je „uvek raspoložen za saradnju“ uputio sam mu pismo s molbom da za naše januarsko izdanje 2022. godine razgovaramo (ili da piše autorski tekst) o problemima sušenja topole... Tri ili četiri dana nakon toga telefonom me pozvao dr Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u JP Vojvodinašume (očigledno nakon razgovora sa Orlovićem) i zamolio da sačekamo neko vreme pre objavljivanja bilo kakvih vesti o sušenju zasada topole dok Institut za nizijsko šumarstvo ne upotpuni svoje naučne nalaze... 
Logično da smo se razumeli i da sam prihvatio predlog gospodina Marinkovića, a govorili smo još i o nastavku saradnje, bližilo se, naime, obeležavanje 20 godina postojanja JP Vojvodinašume...  
Nekoliko dana nakon toga, tačnije u petak 22. oktobra 2021. godine, Institut za nizijsko šumarstvo nam je vratio oktobarsko izdanje časopisa DRVO-tehnika uz dopis u kome, bez šireg objašnjenja kažu da više neće primati časopis, koji smo im redovno slali punih 18 godina. Istog dana sam odgovorio SMS porukom: „Hvala gospodine Orloviću. Potpisali ste otkazivanje primanja časopisa DRVO-tehnika, a to znači da ću odgovor na pitanje zašto se suše topole morati da tražim na drugoj strani. Istina, smatrao sam da je Vaša kompetencija po tom pitanju neprikosnovena. Logično da ću o tome pisati u nekom od narednih izdanja. Pozdrav.“   
 
Neredovna isporuka sirovine zatvara proizvodne pogone
 
U periodu zime nisu nam stizale informacije o sušenju topole, ali su opet na meti bili šumari. Žalili su se drvoprerađivači širom Srbije zbog neredovne isporuke sirovine, zbog nepoštovanja ugovora, zbog korupcije i činjenice da trupce i druge drvne sortimente, po cenama šumarskih preduzeća, dobijaju trgovci koji nemaju ni proizvodni kapacitet niti jednog zaposlenog, a onda drvnu sirovinu po visokim cenama preprodaju drvoprerađivačima. Žalili su se zbog netransparentne raspodele sirovine i izvoza trupaca... 
Veći broj drvoprerađivačkih firmi je zbog neredovne isporuke trupaca tokom zime morao, jedno vreme, da smanji proizvodnju ili prestane sa radom. Kompanija SIMPO ŠIK iz Kuršumlije nije radila skoro tri meseca, 370 radnika je bilo na prinudnom odmoru jer, rečeno nam je, JP Srbijašume nije izvršilo dogovorenu isporuku drveta, mada SIMPO ŠIK sirovinu plaća avansno. Prošle godine su dobili deset hiljada kubika manje u odnosu na ugovorenu količinu…
 
Ili Kronošpan koji ima niz subvencija i redovniju isporuku sirovine, a po studiji isplativosti predviđeno je da se snabdeva šumskim otpadom, produženim ogrevom i otpadom sa pilana, a ne sa trupcima, već duže vreme, tvrde drvoprerađivači, kupuje trupce i melje ih jer je na svetskom tržištu skočila cena pločastog materijala, a drvoprerađivači su dovedeni u tešku situaciju, pa ako to država i dalje bude tolerisala, ako se uopšte u raspodelu sirovine ne uvede red i transparentnost, veći broj drvoprerađivača će, kažu, znatno smanjiti ili ugasiti proizvodnju...
 
Na sve te unutrašnje probleme nadovezuju se problemi izazvani prvo korona krizom, pa onda ratom u Ukrajini, tako da poskupljenja sirovine, energenata, transporta, robe široke potrošnje, opšta kriza i inflacija, dalje produkuju nesigurnost i neizvesnosti, pa za nered na tržištu drveta, oni koji odlučuju (mislim na vlast) nemaju dovoljno vremena, što otvara šire mogućnosti za nesmetane malverzacije… 
 
Sistem raspodele trupaca iz državnih šuma je poslovna tajna šumarskih preduzeća
 
Raspodela drvne sirovine iz državnih šuma kompleksno je pitanje jer obuhvata niz socio-ekonomskih aspekata. Cilj naše države, sadržan i u nekim od postojećih kriterijuma raspodele u javnim preduzećima šumarstva, je povećanje proizvodnje i izvoza proizvoda sa visokom dodatom vrednošću. To je predviđeno i Strategijom razvoja šumarstva Republike Srbije, gde se u delu koji se odnosi na drvnu industriju planira „destimulacija izvoza sirovine i stimulacija izvoza finalnih proizvoda”. Takođe, u Strategiji drvne industrije i industrije nameštaja, koju je donelo Ministarstvo privrede 2017. godine, definisana su tri opšta cilja, od kojih je prvi „Uspostavljanje efikasnijeg modela snabdevanja drvnom sirovinom preduzeća u drvnoj i industriji nameštaja uz poštovanje principa održivosti resursa“. Uprava za šume, koja je zadužena za realizaciju ovog cilja, raspisala je Konkurs za realizaciju istraživačko-razvojnog projekta: „Predlog kriterijuma i indikatora raspodele drveta iz državnih šuma u Republici Srbiji”. Projekt je finansiran od strane Ministarstva privrede, a realizaciju ovog projekta je, još pre dve godine, završio Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu. Na osnovu ove studije trebalo je doneti jasne i sveobuhvatne kriterijume i indikatore za raspodelu drvne sirovine iz državnih šuma Republike Srbije koji bi se lako mogli implementirati u praksi… Kad smo se krajem prošle godine interesovali za sudbinu ove studije iz Uprave za šume nam je rečeno da su taj projekt platili, da je u nekoj ladici i da ga još nisu pročitali, a o implementaciji će razmišljati tek posle izbora i imenovanja nove vlade… A dotle, ili ko zna do kada, sirovina iz državnih šuma se deli kako kome, najčešće po specifičnim zaslugama… 
Netransparentna raspodela sirovine produkuje korupciju u šumarstvu
 
Šumari i dalje imaju svoj sistem raspodele državne sirovine, a koliko se ponašaju neprikosnoveno i monopolistički pokazuje činjenica da su Srbijašume odbile da sarađuju u pomenutom projektu o utvrđivanju kriterijuma za raspodelu sirovine iz državnih šuma. Šumarska preduzeća, naime, imaju svoje kriterijume i ne dozvoljavaju mešanje u njihovu poslovnu politiku i raspodelu trupaca... Drvoprerađivačima ostaje da se snalaze kako ko zna i ume. Prošle i ove godine veliki broj drvoprerađivača se javno žalio i uzalud tražio pomoć države.
 
U takvoj situaciji drvoprerađivači se snalaze na različite načine, a neki od njih, poznato nam je, nađu neku vezu i uticajnog pojedinca o čemu se taji i za šta je teško pribaviti dokaze, jer se ovaj posao obavlja bez svedoka, eventualno sa jednim posrednikom, a obe strane su na neki način na dobitku, logično na štetu države. Korupcija je, inače, sistemska bolest većeg dela sveta, a u našoj zemlji korupcija je endemska bolest, kažu stručnjaci, i funkcioniše na svim nivoima, a što je nivo veći, veća je i količina koruptivnog novca. I ma koliko drvoprerađivači javno tražili transparentnost u raspodeli trupaca iz državnih šuma, kad dođu do bilo kog moćnika koji im, uz podmićivanje, obezbeđuje više i kvalitetnije sirovine, onda ga čuvaju i ćute, tako da u toj malverzaciji snose približno istu odgovornost…
 
Ima ljudi koji neće da se valjaju u tom blatu
 
Ali naša Srbija je puna časnih, stručnih i poštenih ljudi koji „neće da se valjaju u tom blatu” i koji ovoj zemlji žele dobro. Tako je februara ove godine i u redakciju časopisa DRVO-tehnika stiglo opširno pismo od grupe radnika Šumske uprave Mali Zvornik, u kome se govori o „kriminalnom ponašanju udružene kriminalne grupe” u ŠG Boranja, Loznica, a sve pod rukovodstvom v. d. direktora JP Srbijašume, koji je kažu „ovo javno preduzeće bukvalno privatizovao i koristi ga kao svoju privatnu svojinu”. Spominje se tu veći broj ljudi, stručna objašnjenja, kao i preduzeće SAM-komerc i njegov sada unesrećeni i ožalošćen vlasnik, ali je sve to putokaz državnim organima da opravdaju svoje postojanje…  
Mnogo toga se tu može dovesti u vezu sa osnivanjem organizacije „Naša Drina” sa kojom je Braunović išao u političku promociju, sebe proglasio vojvodom, angažovao guslara i pevače da pevaju: „Čuva narod Srpski, oko vode Drine, vojvoda sa Bobije, Igor mu je ime”.
Nisam se puno bavio opširnim pismom šumara ŠU Mali Zvornik, pročitao sam ga više puta i uz dopis prosledio predsedniku države i predsednici Vlade Srbije, ali nisam ubeđen da su ga stigli pogledati. Naveo sam i jedno od svojih iskustava vezano za v.d. direktora JP Srbijašume, koji mi je pretio nakon jednog mog teksta iz januara 2020. godine. Naime, sa vrha JP Srbijašume se zameralo profesoru dr Ratku Ristiću, tadašnjem dekanu Šumarskog fakulteta i njegovim stavovima vezanim za gradnju mini hidroelektrana u zaštićenim područjima Srbije. Nismo se bavili ispitivanjem, niti analizama ko, zašto i kako gradi MHE i kakav je tu interes v.d. generalnog direktora JP Srbijašume, koji je, navodno, protežirao neke investitore MHE i suprotstavljajući se stručnom stavu profesora Ristića, prekinuo saradnju JP Srbijašume sa Šumarskim fakultetom, a šumarskim inženjerima zabranio da 5. decembra 2019. prisustvuju obeležavanju Dana Šumarskog fakulteta. Dva visoko pozicionirana inženjera nisu uvažili naredbu v.d. generalnog direktora, pa su već narednog dana dobili „ponižavajući ugovor o radu” koji je Vojislav Janković potpisao, a dr Aleksandar Vasiljević odbio. Tri sedmice nakon fakultetske svečanosti, dr Aleksandar Vasiljević je, posle tridesetak godina izuzetno uspešnog rada u JP Srbijašume, 30. decembra 2019. dobio otkaz. Predmet je ubrzo preuzeo advokat, ali je rasprava po ovom pitanju duga već trideset meseci, odlagana tri puta, uvek na šest meseci i ništa nije izvesno…   
 
Sve to sam objavio u časopisu DRVO-tehnika, broj 65 (januar 2020.) i dobio pretnje o čemu sam upoznao UNS i MUP… Usledilo je isleđenje u kome se Braunović branio lažima, a nakon toga je zabranio šumskim gazdinstvima da sarađuju sa časopisom DRVOtehnika. Čak su i neki drvoprerađivači dobili slične preporuke. Ali desilo se nešto na šta Braunović nije računao: više od dve stotine inženjera šumarstva se trajno pretplatilo na časopis DRVO-tehnika, uz molbu da to ostane tajna. Nije mi drago što se ljudi toliko plaše i tvrdim da su za stanje u šumarstvu jednako odgovorni šumarski inženjeri, jer će doći čas kad će ih neko pitati: gde su bili i šta su čekali? A tekstove i sva naša izdanja mogu besplatno čitati na našem veb sajtu i portalu drvne industrije Srbije… 
Prilika je da kažem da su mi neki šumarski inženjeri, još u prvoj polovini 2020. godine, sugerisali da se moram dobro čuvati, jer Braunović je opasan! Verujem… Ali, nije valjda samo Braunović opasan u ovoj zemlji…   
 
Pisma i dojave o problemima raspodele trupaca i korupciji, o Braunovićevim igrankama i provodima širom Srbije, stizala su redovno, pa je za čuđenje činjenica da država više od 30% teritorije, ispod Save i Dunava, umesto nekom od 500 šumarskih inženjera među kojima je bar 90% dobrih, stručnih i poštenih, ali nažalost priličan broj uplašenih ljudi, pokloni na upravljanje čoveku koji je zvanje master menadžera stakao sa 37 godina na Fakultetu za industrijski menadžment Univerziteta Union u Beogradu, čoveku koji je pokupio niz privrednih i političkih funkcija od kojih je izgleda najvažnija (neki kažu bivši ili sadašnji) Dačićev zet… Sve sam to napisao predsedniku države i predsednici Vlade Srbije i u prilogu im poslao pismo radnika ŠU Mali Zvornik. I još sam napisao da poštujem i uvažavam činjenicu da, zahvaljujući samo predsedniku Vučiću, naša zemlja ima svoju politiku i ekonomski napredak, izraženu brigu o svom narodu i teritoriji, ali sam napisao da ja napred spomenuta i slična kadrovska rešenja države zovem diverzijom! Struku, pa i šumarsku, treba poštovati!
 
Izvoz trupaca raste, špekulanti udvostručili cene.
 
Ozbiljno je pitanje po kojim kriterijumima i zašto tehničko drvo – trupce i uopšte drvo iz državnih šuma javna preduzeća šumarstva dele, odnosno prodaju nekim ljudima koji nemaju drvoprerađivačku firmu niti jednog zaposlenog čoveka, a oni te drvne sortimente preprodaju drvoprerađivačima po duplo većim cenama ili izvoze sirovinu, a naši drvoprerađivači smanjuju obim proizvodnje, otpuštaju radnike ili čak na neko vreme prekidaju rad… 
Ustvari, sve je tu većini prilično jasno, pogotovo kada su i drvoprerađivači počeli govoriti javno. Naime, nakon privremene zabrane izvoza „određenih drvnih sortimenata” i problema koji su nakon toga isplivali, Zoran Drakulić, vlasnik kompanije Bio Energy Point, najveće firme za proizvodnju peleta u našoj zemlji, optužio je JP Srbijašume tvrdeći da je to preduzeće krivo za poskupljenje peleta. „Srbijašume su nelegalno potpisale ugovore sa većim brojem ‘firmi’, koje ne posluju u drvnoj industriji, a drvo dobijaju po zvaničnim cenama od 4.160 dinara po kubnom metru, pa ga proizvođačima peleta preprodaju po cenama i do 9.000 dinara“, tvrdi Drakulić, a u otvorenom pismu premijerki, Ani Brnabić, Drakulić pita: „Dokle će se tolerisati samovolja jednog čoveka koji je javno preduzeće i javno dobro stavio u lični interes?” pa kaže da će podneti „tužbu za neisporučeno drvo prošle i ove godine i svu štetu koja će proisteći iz nepoštovanja Ugovora. Takođe ćemo podneti i krivičnu prijavu zbog preprodaje drveta po duploj ceni preko posrednika!!!”, upozorava Drakulić. A kako smo mi uređena, pravna država u kojoj je tužilaštvo nezavisno u odnosu na izvršnu vlast, za očekivati je da će (možda nekad) u skladu sa zakonom, proveriti tvrdnje Zorana Drakulića. Isto pravo i mogućnost da pred sudom dokaže suprotno ima i gospodin Braunović. 
Ovako, uz česte pritužbe i priče o raspodeli sirovine i korupciji u šumarstvu, a posebno uz prethodno pomenuti stav gospodina Drakulića, lako je doći do verovatne pretpostavke, kako i zašto prodaja drveta iz državnih šuma ide preko „većeg broja ‘firmi’ koje ne posluju u drvnoj industriji”. Ako je znatno porastao broj kupaca drvne sirovine koji nemaju prerađivačke kapacitete ni zaposlene radnike, što nadležna služba kroz strukturu kupaca lako mogu ustanoviti, sasvim je verovatno da šumarska preduzeća, koja se hvale relativno niskim cenama, sirovinu prodaju posrednicima koji su u funkciji moćnika iz šumarskih preduzeća… Upravo na osnovu permanentnih pritužbi od strane drvoprerađivača, mi smo već nekoliko godina upozoravali da na tržištu drveta vlada haos. Nakupci, posrednici, trgovci iza kojih su šumarski moćnici, drvo preprodaju po duplo većim cenama, a država sve to dugo toleriše ili podstiče...     
Upravo zato raste i izvoz drvnih sortimenata. Prema podacima PKS izvoz svih vrsta oblog drveta (trupaca) u 2021. godini bio je veći za 99% u odnosu na 2020. godinu, dok je izvoz rezane građe bio veći za 34,9%.
 
(Izvoz hrastovih trupaca u prva tri meseca 2022. godine takođe je nastavio rast i u odnosu na isti period 2021. veći je za 4,7%, dok je izvoz rezane građe u ovom periodu povećan za čak 25%. Dakle, i dalje raste izvoz sirovine i proizvoda sa malom dodatom vrednošću.)  
Izvoz hrastove oblovine 2021. povećan je za 131,4% u odnosu na 2020. godinu, a izvoz čamovine bio je veći za 64%. „Izvoz oblovine hrasta i četinara u 2021. godini dvostruko je veći od izvoza u prethodnoj godini i iznosio je 20 miliona dolara za hrast i 11 miliona dolara za čamove trupce“. Izvoz trupaca je po zemljama različit, ali tu prednjače Kina, Turska, Hrvatska...
 
O tome smo, uz konsultacije sa ljudima kojima je ova materija bliska, opširno pisali u prethodnom izdanju časopisa DRVO-tehnika i došli do podataka da je iz Srbije 2021. godine izvezeno 50.555 kubika trupaca HRASTA; 40.000 kubika trupaca JASENA i 91.666 kubika ČAMOVIH trupaca.
Ukupno to je oko 182.221 metara kubnih trupaca koji su iz Srbije 2021. godine završili na stranom tržištu, a u ovu cifru nisu uračunati trupci topole, bukve i nekih drugih vrsta drveta. U tom slučaju ova cifra bi možda prevazišla dve stotine hiljada kubika vredne sirovine koju je u našoj zemlji moglo preraditi četrdesetak osrednjih pilana, koje bi, u zavisnosti od nivoa obrade drveta, mogle zaposliti preko hiljadu radnika. Ovako, domaći drvoprerađivači imaju velikih problema u snabdevanju sirovinom, otpuštaju radnike, uvoze sirovinu i imaju daleko veće troškove proizvodnje, a sve se to odražava na tržište i džep krajnjeg kupca.  
Rekosmo da je naše prethodno izdanje praktično bilo posvećeno problemima snabdevanja drvoprerađivača sirovinom kao i izvozu trupaca. Sve je to išlo na adrese šumarskih preduzeća. Istina, pritužbe na JP Srbijašume su bile znatno izraženije i češće, ali čini se da ne zaostaju ni vojvođanski šumari. Imali smo i sa te strane slične informacije, a u aprilskom izdanju smo objavili činjenicu da BOREAL, firma iz sremskog sela Kraljevci godinama bezuspešno pokušava da sa JP Vojvodinašume sklopi ugovor o snabdevanju sirovinom. “Ove godine smo tražili 1000 kubika trupaca hrasta i brutalno smo odbijeni... Mi smo preduzeće koje se bavi izradom visoko kvalitetnog nameštaja od punog drveta, koji kompletno izvozimo. Zapošljavamo 59 ljudi, većinom iz sremskih sela, socijalno smo odgovorna firma, a za protekle dve godine državi Srbiji smo platili 640.000 evra za poreze i doprinose, bez pdv-a... Ali za nas nema trupaca, za trgovce i nakupce ima... A država ima proklamovan cilj: povećanje proizvodnje i izvoza proizvoda sa visokom dodatom vrednošću, gde se jasno govori o destimulaciji izvoza sirovine i stimulaciji izvoza finalnih proizvoda” objavili smo u aprilskom izdanju reči gospodina Petra Borovića, direktora preduzeća BOREAL. 
Reportaža o tome kako za finalnog drvoprerađivača iz Kraljevaca kod Rume nema trupaca hrasta iz sremskih šuma nije se dopala rukovodstvu JP Vojvodinašume, ali to nisu komentarisali. Zamerili su nam izgleda što smo objavili i neka ekološka razmišljanja gde se tvrdi da su „šume u plavnom području Tise skoro nestale, a sa njima i dom mnogih vrsta biljaka i životinja. Umesto ovih šuma gaje se plantaže hibrida – vrsta ukrštenih tako da drveće brže raste i pre bude spremno za seču i prodaju. Na obnovi prirodnih šuma se ne radi ozbiljno, a povećava se i opasnost od poplava. Zbog zarade drvne industrije ugrožava se i biodiverzitet”. 
 
Šta je sa sušenjem topole u našoj zemlji? 
 
A onda su, konačno, na red došle priče da se zasadi topole suše. U potrazi za istinom 26. maja smo uputili mejl generalnom direktoru JP Vojvodinašume (gospodin Roland Kokai) i njegovim saradnicima dr Marku Marinkoviću i dipl. inženjeru Milanu Sučeviću, kao i direktoru Instituta za nizijsko šumarstvo prof. dr Saši Orloviću, sledeće sadržine:
Poštovani, 
Već skoro godinu dana redakcija časopisa DRVO-tehnika je od većeg broja inženjera šumarstva, u nekoliko navrata, dobijala dojave da su zasadi topole zahvaćeni sušenjem. Sušenje topole se, navodno, pojavilo još 2018. godine, najpre u ŠG Pančevo, a 2019. je konstatovana pojava sušenja u Kupinovu. To je bilo sporadično tokom 2019. da bi već u 2020. i 2021. godini poprimilo ozbiljne razmere i obuhvatilo veću površinu... Navodno su najugroženiji zasadi topole od prve do petnaeste godine, a da su stariji zasadi nešto otporniji. Ima razlike i u klonovima... Javljeno nam je da se isti problem ranije pojavio u Mađarskoj... Kvalitet zemljišta, kažu, nije u pitanju, jer se sušenje topole pojavljuje na različitim staništima, od najlošijeg do najkvalitetnijeg zemljišta. Zaraze, navodno, ima svuda, a jedina uočena zakonomernost je da prvo stradaju prvi redovi topole koji su prvi do puta ili proseke, pa se sušenje širi ka unutrašnjosti.
O sušenju topolovih zasada dobili smo i nekoliko pisama od drvoprerađivača koji kažu: „Zasadi topole se suše, a šumari ćute“ i tvrde „da će topola imati smanjenu tehničku vrednost“. 
Prema spomenutim dojavama stanje sušenja topole je vrlo ozbiljno, pa Vas, kao odgovorne i stručne ljude, molimo da nam za JULSKO izdanje časopisa DRVO-tehnika i Portal drvne industrije Srbije, pošaljete neki tekst, informaciju, izveštaj ili saopštenje: šta je sa sušenjem topole u našoj zemlji, zašto se o tom problemu ćuti, zašto se, navodno, problem sušenja topole zataškava, kolika je površina zahvaćena sušenjem topole, šta je do sada preduzeto u vezi sa sušnjem zasada topole i posebno šta je sa pošumljavanjem, jer se, navodno, sadnice osuše za godinu ili dve... To su orijentaciona pitanja, pa Vas, uz zahvalnost molim, da nam do 15. 06. 2022. godine dostavite odgovor na postavljena pitanja o problemima sušenja zasada topole u našoj zemlji.  
Želim Vam dobro zdravlje i uspešno poslovanje. Iskreno Vas pozdravljam. U potpisu: mr Dragojlo Blagojević, direktor, glavni i odgovorni urednik. 
 
A samo dva dana nakon toga, tačnije 28. maja od JP Vojvodinašume je stigao dogovor...    
Odgovor: jasan i stručan... 
Sušenje topole i korona startovale u isto vreme...   
Poštovani,  
Ispred JP „Vojvodinašume“ zahvaljujem se na interesovanju za pomenutu temu. U Vašem pitanju ima nekoliko teza koje su tendenciozne, i ukoliko bi se u prikazanom kontekstu prenele javnosti, mogu dovesti do neopravdanog uznemiravanja stručne i opšte javnosti. Sledstveno tome, ali i u skladu sa trenutnim stanjem na terenu, svako širenje panike na datu temu, u ovom trenutku, nije opravdano. U odnosu na Vašu tvrdnju da se o nečemu „ćuti“ i da se „nešto zataškava“, pretpostavljam da mislite na našu usmenu komunikaciju kada sam Vas lično zamolio da sačekamo neko vreme pre objavljivanja bilo kakve vesti dok Institut za nizijsko šumarstvo iz Novog Sada ne upotpuni svoje naučne nalaze (za šta je bilo potrebno neko vreme), prilikom čega sam Vam samo sugerisao i predložio da je to u interesu objavljivanja preciznijih informacija u skladu sa datom temom i problematikom. Dalje, kako navodite u Vašem pitanju, postoji izrazita zabrinutost „pojedinih šumara“ i „drvoprerađivača“, u vezi sa čim pretpostavljam i nadam se, da ćete u svom tekstu, koji pišete za julsko izdanje, preneti njihove stavove, konkretne podatke ili izveštaje u vezi sa sušenjem topola, podrazumevajući da se autori predstave javnosti. U suprotnom, preterano pojednostavljivanje i emocionalna objašnjenja složenih stvari mogu dovesti do ugrožavanja činjenica dobijenih temeljnim naučnim istraživanjima. U skladu sa prethodno navedenim, molim Vas da konsultujete sve naučne i stručne autoritete, odnosno predstavnike relevantnih naučnih i obrazovnih institucija. U odnosu na pisma drvoprerađivača gde se navodi „Zasadi topole se suše, a šumari ćute“ uveravam Vas da je svaki prerađivač koji je postavio pitanje predstavnicima JP „Vojvodinašume“ na datu temu, dobio blagovremen i sveobuhvatan odgovor (ukoliko ima nekoga ko se interesovao, a nije dobio odgovor, stojimo na raspolaganju da to utvrdimo). Što se tiče sigurnosti snabdevanja sirovinom, JP „Vojvodinašume“ svoje proizvodne planove sprovodi blagovremeno i u skladu sa ugovorenim količinama, te se drvni sortimenti isporučuju u predviđenim rokovima i željenom kvalitetu, sa čim će se i nastaviti u budućnosti u skladu sa principima održivog i trajnog gazdovanja šumama. U odnosu na pitanje vezano za pošumljavanje, radovi na pošumljavanju se sprovode redovno i po planu. U prethodnoj sezoni je posađeno oko 1.000.000 sadnica raznih vrsta, ali najviše topole, na površinama od preko 2.000 ha. 
U nastavku Vam dajem retrospektivu dešavanja vezano za temu Vašeg interesovanja, odnosno pojavu nove bolesti.
Krajem 2018. godine su na području ŠG „Banat“, Glogonjski rit i Gradska šuma inicijalno, a kasnije i na drugim lokalitetima (osim u Potisju i Mužljanskom ritu), uočene promene u podnožju grana i na deblu stabala klonske topole različite starosti, koje ukazuju na rak kore. Na osnovu izvršenih zdravstvenih pregleda zasada, konstatovano je da se bolest širi na području Donjeg Potamišja i Donjeg Podunavlja u kulturama topola klona I-214 i PE 19/66 starosti 3-13 godina. Iz nekroza na stablima, u laboratorijskim uslovima je izolovano nekoliko vrsta patogenih gljiva (vrste iz roda Fusarium, gljive iz familije Botryosphaeriaceae i roda Cytospora), a uočeni su i simptomi vlažne bakterijske truleži (nalaz stručnjaka Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu). Hitno i bez odlaganja, na osnovu člana 42. Zakona o šumama („Sl.glasnik RS“ br. 89/2015.), JP „Vojvodinašume“ je Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo poslalo „Izveštaj o pojavi odumiranja kore i sušenja mladih stabala, koja ukazuje na pojačanu ugroženost kultura topola na području Banata“, broj 3421 od 11.09.2019. Osim formalnih izveštaja, od strane JP „Vojvodinašume“ obavešteni su i drugi korisnici šuma i predstavnici nadležnog ministarstava. Takođe, od strane JP „Vojvodinašume“, iniciran je radni sastanak koji je održan na području ŠU „Pančevo“ (Zapisnik broj 4342 od 13.11.2019. godine). Na sastanak su pozvani svi naučni i stručni autoriteti koji se bave problematikom zaštite šuma. Pozvali smo i profesore koji su penzionisani želeći da izbegnemo bilo kakav propust u tom smislu. Dakle, poziv je upućen svim relevantnim pojedincima, institucijama, šumarskoj inspekciji i korisnicima, a tema je bila ocena aktuelne situacije na terenu i dogovor oko daljeg postupanja. Na sastanku su izneti stavovi i sumnja od strane stručnjaka da se radi o bakterijskom raku kore, ali sa rezervom u tvrdnji jer su izolati uzoraka uzeti u doba godine kada ne daju najpouzdanije podatke, te da su najpouzdaniji podaci vezano za dijagnozu bolesti mogući na izolatima tretiranim u periodu april – maj, te da tada treba inokulisati biljke kako bi se na valjanim naučnim osnovama utvrdio primarni uzrok sušenja šuma. Shodno tome, ali i drugim zaključcima sa sastanka, nastavljene su aktivnosti i praćenje stanja. Na osnovu novih nalaza i preporuka sadržanih u Saopštenju br. 1 Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, zavedenog pod brojem II 45/2 od 24.02.2020. godine, sektor za šumarstvo, ekologiju i razvoj je sazvao drugi stručni sastanak sa svim interesnim grupama (Zapisnik broj 1204 od 16.03.2020). Tom prilikom su postavljena brojna pitanja koja su se između ostalog odnosila kako na mere neophodne da bi se rešio akutni problem, tako i na realne mogućnosti da se sprovedu. Izrađen je Sanacioni plan za ŠG „Banat“ Pančevo, po kome su dalje sprovođene aktivnosti. Monitoring, kao i naučna istraživanja u cilju pronalaženja rešenja za preventivno delovanje se svakodnevno sprovode jer je to jedini način da nauka i struka odgovore ovom izazovu. Postavljeni su ogledi u rasadnicima (ŠU „Kovin“ i „Klenak“) kao i u zasadima na kojima su simptomi bolesti bili vidljivi. Za rezultate koji će se dobiti iz ogreva, je potrebno vreme, i u tom smislu, moramo poštovati potrebe naučnih okvira. Kontinuirano se izveštava o trenutnom stanju, pa je krajem maja 2021. godine, održan i treći sastanak po redu na ovu temu. Ističem da ovakvi izazovi u šumarskoj nauci i praksi predstavljaju deo profesionalnog poziva i svakodnevnice. Šumarska struka i nauka su spremne da na isti odgovore. Kao što se u periodu korone, medicina borila sa izazovima. Osim ovog konkretnog slučaja, problemi sa sušenjem šuma usled klimatskih promena i/ili drugog uzroka su naša svakodnevnica i o tome se ne ćuti, naprotiv. JP „Vojvodinašume“ finansira nekoliko naučno istraživačkih projekata koji se bave pomenutom problematikom. 
U odnosu na rak kore topole, trenutno stanje, na osnovu aktivnog monitoringa, jeste da je pod različitim nivoima zaraze u JP „Vojvodinašume“ oko 3.700 hektara sastojina topola različite starosti. Važna informacija je da se bolest na mnogim lokalitetima povukla i stagnirala, te su šume preživele i nastavile sa razvojem. Preduzeće je preduzelo i nastavlja da preduzima sve korake u svrhu prevazilaženja problema sa rakom kore topole. Pored sanacije zaraženih delova u zasadima, monitoringa i oglednog zaštitnog tretiranja, pristupa i zameni vrste (topole) na staništima koja nisu optimalna za topolu. U skladu sa prethodno iznetim, stanje jeste za oprez i ozbiljnost, ali trajno i održivo gazdovanje šumama se ne dovodi u pitanje. Očekujem da ćete od predstavnika Instituta za nizijsko šumarstvo dobiti temeljnije obrazloženje u naučnom smislu vezano za bolest koja se pojavila, u periodu kada se pojavila i korona. 
Za sva dodatna pitanja stojim Vam na raspolaganju. Srdačno! 
Dr Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u JP Vojvodinašume.
 
Tendenciozno do istine
 
Nama ne smeta što su naša pitanja ocenjena kao tendenciozna, a sumnjamo da bi problemi vezani za sušenje topole, ukoliko se u prikazanom kontekstu prenesu javnosti, u ovo teško krizno vreme, mogla „dovesti do neopravdanog uznemiravanja stručne i opšte javnosti“...
Nemam potrebu da komentarišem neke konstatacije iz prethodnog teksta, ali je značajno da smo dobili odgovor da se topole ipak suše da stanje „jeste za oprez i ozbiljnost, ali trajno i održivo gazdovanje šumama se ne dovodi u pitanje“, ali i zanimljivu tezu da se nova bolest topole „pojavila u periodu kada se pojavila i korona“... 
U druženju sa šumarima dugom više od tri decenije, prvo kao glavni i odgovorni urednik Revije ŠUME, koju sam koncipirao i uređivao 12 godina, shvatio sam značaj i vrednost šume, ali i veličinu, značaj i vrednost šumarske struke, koja u našem društvu, ponekad i opravdano, upravo zahvaljujući šumarima, nažalost, nije shvaćena niti priznata na adekvatan način. U protekle tri decenije bio sam u prilici da pratim niz šumarskih tema kao i probleme vezane i za sušenje četinarskih šuma. Tako sam pre sedam-osam godina prisustvovao jednom velikom skupu šumarskih stručnjaka na Goču. Naš časopis je u više navrata prenosio stavove struke u vezi sa sušenjem četinarskih šuma koji su najčešće dovođeni u vezu se klimatskim promenama. Posebno se u proces informisanja javnosti kroz naš časopis uključio uvaženi profesor dr Milan Medarević.  
Ali i pored činjenice da u svetu, pa i kod nas, istina nema nikakvu vrednost, mi nemamo nikakav drugi argument, niti interes, osim istine. 
Jasno je, DRVO-tehnika je časopis otvoren za saradnju, časopis u kome je slobodno izneti svoj stav i mišljenje, časopis koji uvek tendenciozno traži istinu, pa umesto da otvorimo raspravu i odgovorno dođemo do stava koji će zadovoljiti većinu, u našoj praksi je često suprotno. Ako napišemo nešto što se ne sviđa nekom, dobijamo ocenu: “Vi nama niste naklonjeni.” To nam nije rekao Braunović januara 2020. godine. On je pretio, a zatim naredio gazdinstvima da prekinu saradnju sa časopisom DRVOtehnika… To nam je, nakon prethodnog izdanja našeg časopisa, u telefonskom razgovoru, krajem aprila, rekao dr Marko Marinković. Već sam spomenuo da je bilo razgovora i da smo imali nameru, da povodom 20 godina postojanja JP Vojvodinašume, koji je obeležen 8. maja, objavim intervju sa generalnim direktorom, ali mi je gospodin Marinković, uz izjave da bi stvarno trebalo razjasniti neke probleme u vezi sa raspodelom sirovine (trupaca) kao i neka razmišljanja vezana za ekologiju, preneo spomenuti stav generalnog direktora: „Direktor kaže da Vi nama niste naklonjeni” i predložio da kontaktiram lično gospodina Kokai Rolanda. Direktor se nije javljao na telefonske pozive pa sam mu poslao mejl i ponovio činjenice da je „časopis DRVO-tehnika otvoren za saradnju, časopis u kome naši sagovornici mogu slobodno izneti svoje mišljenje, sa kojim se mi možemo ili ne moramo slagati, časopis koji govori istinu i koji poštuje svoje sagovornike i izvore, molim Vas gospodine direktore da kažete šta podrazumevate pod tim da Vam ja, odnosno časopis DRVO-tehnika nismo naklonjeni? To mi je, naglasio sam, važno jer u narednom izdanju (jul 2022.) pišem opširno o odnosu šumara i drvoprerađivača i moram Vam najiskrenije reći da mi nije drago što od Vas tražim ovakav odgovor, ali profesija u meni to zahteva...“
Odgovor na pitanje kome je i zašto naklonjen časopis DRVO-tehnika nismo dobili, isto kao što od Instituta za nizijsko šumarstvo nismo dobili nikakav odgovor o sušenju topole, mada smo od prof. dr Orlovića proteklog oktobra, dobili odgovor da je „uvek raspoložen za saradnju“, a nakon toga nam vratio oktobarsko izdanje časopisa koji više ne žele primati...
 
Zabranjen izvoz „određenih drvnih sortimenata” a JP Srbijašume dobilo status preduzeća za energetiku
Šumarstvo je bila tema i na sednici Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) posle koje je premijerka Ana Brnabić, početkom maja, poručila da će se Javno preduzeće Srbijašume tretirati kao energetsko, imajući u vidu značaj peleta i briketa u predstojećoj grejnoj sezoni, s obzirom na to da ih individualni potrošači sve više koriste za grejanje.
Predsednica Vlade predsedavala je sednici Saveta na kojoj je konstatovano da je u prvom kvartalu ove godine zabeležen rast u oblasti industrije, uvoza i izvoza, kao i da „ne postoji ni promil mogućnosti da snabdevanje stanovništva osnovnim životnim namirnicama bude ugroženo”, saopšteno je iz kabineta premijerke. 
Kakve promene u raspodeli drvne sirovine iz državnih šuma će doneti tretman JP Srbijašume kao energetskog preduzeća nije bilo dovoljno jasno dok nisu počele otvorene rasprave o neredovnom snabdevanju proizvođača drvetom što je dovelo do „daljeg pogoršanja na već poremećenom tržištu peleta” tvrdio je Zoran Drakulić, vlasnik firme Bio Energy Point, a 29. maja, samo dva dana nakon što je Vlada Srbije (27. maja) odlučila da privremeno zabrani izvoz „određenih drvnih sortimenata” Drakulić je optužio Srbijašume da je to preduzeće krivo za poskupljenje peleta, jer „Srbijašume su nelegalno potpisale ugovore sa većim brojem ‘firmi’, koje ne posluju u drvnoj industriji, drvo dobijaju po zvaničnim cenama od 4.160 dinara po kubnom metru, pa ga proizvođačima peleta preprodaju po cenama i do 9.000 dinara“, rekao je Drakulić agenciji Beta. U ovom delu, radi hronologije, ponavljamo ponešto o čemu smo već napred pisali… 
Svemu ovom je 25. maja prethodio sastanak proizvođača peleta iz svih delova naše zemlje sa v. d. generalnim direktorom JP Srbijašume Igorom Braunovićem, gde je ocenjeno da je dosadašnja saradnja bila dobra, ali su izneti i predlozi za dalje unapređenje ove saradnje.
„Kao odgovorni ljudi, kada je reč o trenutnoj situaciji na tržištu energetike, vezano za bio masu, nastojali smo i nastojaćemo da damo sve od sebe da stanje bude što bolje“ rekao je Braunović za Novosti, uz obećanje da će Srbijašume do 1. jula postići dinamiku proizvodnje i isporuke planiranih drvnih sortimenata, što će stabilizovati proizvodnju.  
Sa ovog sastanka je potekla inicijativa za osnivanje i formiranje Udruženja peletara Srbije. Takođe je rečeno da je „Braunović ugostio 42 proizvođača peleta koji proizvode oko četvrt miliona tona peleta gde imaju više od 1.000 zaposlenih radnika”, a iz Inicijativnog odbora za formiranje Udruženja peletara, objavljeno je da pozdravljaju razumevanje na koji su naišli u JP Srbijašume…
A nakon što je Drakulić optužio Srbijašume da je to preduzeće krivo za poskupljenje peleta, Srbijašume su, navodno, dale usmeni nalog da se firmi Bio Energy Point, obustavi isporuka drveta. Zatim je Zoran Drakulić 14. juna uputio otvoreno pismo premijerki Ani Brnabić uz pitanje: „Dokle će se tolerisati samovolja jednog čoveka koji je javno preduzeće i javno dobro stavio u lični interes?” Drakulić dalje piše: “Ako se situacija odmah ne reši, bićemo primorani da u potpunosti obustavimo proizvodnju i podnesemo tužbu za neisporučeno drvo prošle i ove godine i svu štetu koja će proisteći iz nepoštovanja Ugovora. Takođe ćemo podneti i krivičnu prijavu zbog preprodaje drveta po duploj ceni preko posrednika!!!”   
Sve ovo smo već rekli prethodno, izneli i svoj stav, a ovde postavljamo pitanje zašto  Vlada Srbije odlukom od 27. maja nije zabranila izvoz tehničkog drveta – trupaca, što upravo drvoprerađivači godinama zahtevaju. Privremena zabrana izvoza „određenih drvnih sortimenata” sa ciljem da spreči kritične nestašice tih proizvoda, odnosila se na drvne sortimente koji se na domaćem tržištu koriste za proizvodnju čvrstih goriva na bazi biomase, ograničena je na 60 dana i praktično ističe do kraja jula 2022. godine. Vlada ovom odlukom želi da ublaži posledice nestašice nastale usled povećanog izvoza i potrebe stanovništva za povećanim snabdevanjem prouzrokovanim krizom na svetskom tržištu energenata, piše u Uredbi objavljenoj u Službenom glasniku. 
„Zbog povećanog izvoza u prethodnim godinama i povećane tražnje za ovom vrstom ogreva na svetskom tržištu, nestašica ovih sortimenata najviše se odrazila na proizvođače peleta i ogrevnog drveta“ pisalo je u saopštenju Vlade, a objavljena je i lista sortimenata na koje se zabrana izvoza odnosi.   
Iz pomenutog spiska se vidi da se zabrana izvoza ne odnosi na tehničko drvo – TRUPCE što drvoprerađivači traže godinama, a države u našem okruženju, činjenica je, drugačije brinu o svom šumskom bogatstvu i kadrovskim rešenjima.  
A već nekoliko puta naglašavamo, da je izvoz svih vrsta oblog drveta (trupaca) 2021. bio veći za 99% u odnosu na 2020. godinu, podaci su PKS, a porast izvoza trupaca i rezane građe je nastavljen i u prvom delu ove godine. 
Ponavljamo iz Srbije je 2021. godine izvezeno 50.555 kubika trupaca HRASTA; 40.000 kubika trupaca JASENA i 91.666 kubika ČAMOVIH trupaca. Ukupno to je oko 182.221 metara kubnih trupaca koji su iz Srbije 2021. godine završili na stranom tržištu, a u ovu cifru nisu uračunati trupci topole, bukve i nekih drugih vrsta drveta. U tom slučaju ova cifra bi možda prevazišla dve stotine hiljada kubika vredne sirovine koju je u našoj zemlji moglo preraditi četrdesetak osrednjih pilana, koje bi, u zavisnosti od nivoa obrade drveta, mogle zaposliti preko 1.000 radnika…
 
Pesimizam i oprez u sektoru drvne industrije
 
Uvereni smo da su problemi koji su isplivali nakon zabrane izvoza drveta za proizvodnju peleta mali u odnosu na one koji će se pojaviti kad dođe do zabrane izvoza trupaca i kada drvoprerađivači napokon javno progovore… 
Rat u Ukrajini ozbiljno ugrožava već i onako oslabljenu drvnu industriju u svetu koja već ima problema u snabdevanju i poskupljenjima sirovine, repromaterijala, energije i posebno transporta, pa će tako uz povećane troškove proizvodnje, rasti troškovi gradnje kao i gotovih proizvoda, a to će dalje najverovatnije znatno reducirati i prodaju i gradnju... Drvna industrija i proizvodnja nameštaja su među retkim privrednim granama koje su u Srbiji, godinama beležile pozitivne rezultate i permanentan rast. Poslovni rezultati i još veće mogućnosti drvnog sektora inicirale su odluku Vlade Republike Srbije da se drvna industrija i industrija nameštaja uvrste u jednu od četiri prioritetne industrijske grane od značaja za dalji razvoj naše zemlje. Vlada je inicirala izradu strategije razvoja drvne industrije i industrije nameštaja Srbije za period od 2018. do 2022. godine. Ovaj dokument je završen u decembru 2017. godine, ali praktično nije ništa urađeno na realizaciji postavljenih ciljeva. Prerada drveta i proizvodnja nameštaja su godinama pravile suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, a u jednom petogodišnjem periodu protekle decenije, prosečan godišnji rast izvoza ove industrijske grane iznosio je 13,3%. U BDP-u Srbije udeo drvne industrije iznosi 1,4%, a udeo u izvozu je dostigao 5,7%. Veliko je pitanje da li će drvna industrija i proizvodnja nameštaja nakon korona krize, kao i krize izazvane neizvesnim ratom na istoku Evrope zadržati doskorašnje trendove razvoja...  Ali, i pored dobrih poslovnih rezultata drvoprerađivači su godinama tražili institucionalnu adresu gde bi zajedno sa šumarima razgovarali o saradnji i položaju svih subjekata na šumi bazirane ekonomije sa ciljem veće konkurentnosti, tehnološke opremljenosti, veće finalizacije vredne sirovine i većeg broja zaposlenih... Zahtevi drvoprerađivača u tom pravcu traju dugo, ali od države nema odgovora. Ona ignoriše činjenicu da drvna industrija svake godine puni državni budžet sa preko 80 miliona evra.  Pozitivan trend u drvnoj industriji, koji je trajao od završetka svetske ekonomske krize 2008. godine, prekinut je u prvih deset meseci 2019. godine kada je zabeležen značajan pad proizvodnje u preradi drveta (17,7%) i neznatno povećanje proizvodnje nameštaja (4,4%). O tome smo pisali u našem januarskom izdanju 2020. godine. Takođe smo pisali o kretanjima u preradi drveta i proizvodnji nameštaja u regionu, gde su trendovi bili slični… Nakon prvih naznaka zastoja i prekida pozitivnog trenda u drvnoj industriji stigla je kovid kriza čije je posledice još uvek teško sagledati. Naviknuti na vitalnost ovih privrednih grana i činjenicu da su prerada drveta i proizvodnja nameštaja u protekloj deceniji permanentno beležile rast proizvodnje i izvoza, država nije videla činjenicu da je ova branša kod nas i u regiji imala i da danas ima velikih teškoća. Obim posla je, prema izjavama nekih privrednika u 2020. godini imao pad u proseku od 15 procenata, a to je znatno odudaralo od zvaničnih statističkih podataka. Ali drvna industrija i proizvodnja nameštaja su ponovo pokazale svoju vitalnost, u odnosu na 2020. godinu 2021. je proizvodnja proizvoda od drveta porasla za 9,5% isto kao što su proizvodnja i izvoz nameštaja, takođe, imali rast.
Da problemi u preradi drveta i proizvodnji nameštaja rastu, upozorava činjenica i podatak Privredne komore Srbije, da je proizvodnja nameštaja kod nas, u prva tri meseca 2022. godine, zabeležila pad od 8% u odnosu na komparativni period prethodne godine.
Nizak nivo finalizacije u drvnom sektoru 
 
Šumarstvo i drvna industrija su u jednom repro lancu, tehnološki naslonjeni jedni na druge i u tom smislu njihova saradnja mora biti bliska. Problemi su im slični, a ciljevi ne bi trebalo da im budu bitno različiti. Istina, šumarstvo Srbije nije u prilici da u potpunosti zadovolji potražnju za drvnim sortimentima koja permanentno beleži rast, pa zato raste i potražnja za sirovinom. Najveća potražnja je kod prostornog drveta, što je uzrokovano instaliranjem velikog broja proizvodnih pogona za proizvodnju drvnog peleta... Dakle, sirovinska osnova iz šuma Srbije ne može biti garancija, niti osnovni faktor razvoja prerade drveta, upravo zato što su kapaciteti primarne prerade drveta znatno veći od etata, od mogućnosti naših šuma. Stručnjaci ističu da su primarni faktori koji utiču na razvoj drvne industrije proizvodni programi u svim njihovim elementima: vrsta proizvoda, njihov kvalitet i cene, nivo finalizacije, tehnološka opremljenost i produktivnost pogona za preradu drveta, dizajn itd. Očigledno, veći nivo finalizacije je potreba i jedan od osnovnih uslova razvoja prerade drveta. Neki često ističu da bez dobre prerade drveta nema dobrog šumarstva i obratno... Možda tu ima istine, ali podsećamo da neki ozbiljni analitičari tvrde da kvantitativna i kvalitativna struktura šuma nije primarni faktor razvoja drvne industrije. Tipičan primer je Italija koja ima mali etat, a do skora je bila najveći izvoznik nameštaja u svetu. Ili Engleska koja ima razvijenu primarnu preradu drveta, a od ukupne količine drveta koje godišnje prerade samo 20% ima domaće poreklo, ostalih 80% se uvozi iz svih delova sveta... 
Da je u našoj zemlji nizak nivo finalizacije u drvnom sektoru pokazale su neke analize gde se tvrdi da se kod nas svega 48% od ukupno proizvedenih količina trupaca tvrdih lišćara prerade u proizvode sa višom dodatom vrednošću, a 52% se izveze kroz proizvode sa niskom dodatom vrednošću, među kojima je dominantan izvoz rezane građe (34,9% u 2021. godini, a dostizao je i preko 40 procenata). Zato je vrednost izvoza proizvoda od drveta po zaposlenom radniku relativno niska. Prema podacima PKS pre četiri godine izvoz rezane građe lišćara iz Srbije iznosio je 145.000 m3 sa tada ostvarenom vrednošću od 45,3 miliona evra. Taj procenat se neznatno menjao, a analitičari su tada utvrdili da bi u slučaju da se ova količina rezane građe u Srbiji preradi samo u stolice iz nje bi se dobilo oko 5 miliona komada stolica čija bi vrednost u izvozu mogla da dostigne oko 265 miliona evra ili 5,8 puta više u odnosu na ostvarenu vrednost izvoza rezane građe kao poluproizvoda, a proces prerade navedene količine rezane građe u stolice bi generisao najmanje 5.000 novih radnih mesta. Drvoprerađivači i kompletna društvena zajednica, pre svega država, bi trebalo da budu više zainteresovani za veći nivo finalizacije vredne sirovine i promociju većeg korišćenja drveta, kao održive, obnovljive i ekološki prihvatljive sirovine pri čemu se ne opterećuju šume i ekosistem u celini. Šumarstvo, prerada drveta i industrija nameštaja su privredne delatnosti povezane u lanac stvaranja dodate vrednosti i kao takvi su pravi primer kružne ekonomije kao strateške odrednice politika EU.