Problemi preduzeća u preradi masivnog drveta
Foto: Spin Valis, spavaća soba Doris, hrast
Neprofitabilnost proizvodnje izazvane doskorašnjim nedostatkom i stalnim rastom cena sirovina, energije, niskim koeficijentom obrta, problemima sa nedostatkom radne snage, ali i nemogućnošću da na svetskom tržištu budu cenovno konkurentni, neki proizvođači stolica prekidaju proizvodnju ili je svode na minimum kojim će samo servisirati dogovorene obaveze. Istna, jedan od većih proizvođača je, kako nas informiše dr Glavonjić, deo svoje proizvodnje preusmerio na proizvodnju tapaciranog nameštaja čiji su inputi značajno jeftiniji, a koeficijent obrta veći u poređenju sa proizvodnjom stolica.
Očigledno, u susretu sa brojnim problemima koji su eskalirali u poslednje tri godine, proizvođači stolica u Srbiji traže alternative. Problemi prate i druge proizvođače nameštaja od masivnog drveta. „Zbog niske profitne margine neki od njih su bili prinuđeni da nakon isteka ugovora prekinu sa takvim poslovima, a drugi održavaju nivo proizvodnje koji je potreban da se ispoštuju postojeći ugovori sa inostranim trgovcima do njihovog isteka. Tri velika proizvođača nameštaja od masivnog drveta su odlučila da se preorijentišu na druge proizvode. To nije dobra vest za srpsku industriju nameštaja“ tvrdi profesor Glavonjić.
Teško stanje prati i proizvođače podova od drveta, a „najveći proizvođač podova od drveta je prepolovio svoju proizvodnju, prvenstveno zbog nedostatka sirovine. Jedan od najvećih proizvođača brodskih podova od plemenitih lišćara je prekinuo proizvodnju pre dve godine i fabriku sa opremom iznajmio jednom inostranom preduzeću. Umesto gotovih podova u fabrici se sada proizvodi samo gazeći sloj za višeslojne podove i kao poluproizvod se izvozi iz Srbije.
U okolnostima stalnog rasta ulaznih elemenata proizvodnje, nedostatka radne snage, tržišnih neizvesnosti koje sa sobom donose tekuća globalna kretanja, izražene konkurencije ali i novih direktiva koje su donete u EU i koje sa sobom donose nova pravila u izvozu proizvoda od drveta na ovo tržište, sve veći broj proizvođača traži načine kako da se prilagode novonastalim uslovima. Proces restrukturiranja proizvodnje nameštaja od masivnog drveta u Srbiji je definitivno počeo. Taj proces ubrzavaju kretanja na tržištima na koja se nameštaj izvozi i potrebe preduzeća za što bržim prilagođavanjem trendovima u svim sferama poslovanja. U nedostatku strategije razvoja i odgovarajuće institucionalne podrške proces restrukturiranja može biti poguban za mnoga preduzeća. Iako se čini da su trenutna razmišljanja i pogledi vlasnika preduzeća usmereni u dobrom pravcu, to može da se promeni za kratko vreme jer su turbulencije na globalnom, a i mnogim regionalnim tržištima, čini se potpuno nekontrolisane i ne zna se u kom pravcu će se dalje odvijati“ zaključuje profesor Glavonjić.
Neizvesnost u drvnom sektoru nikad nije bila veća. Bez sistemske podrške od strane države, raste rizik od propadanja većeg broja preduzeća u drvnom sektoru. Država se ne osvrće na vapaj drvoprerađivača, na probleme u raspodeli sirovine iz državnih šuma, na korupciju i otvorene, skoro javne malverzacije i kriminal u javnim preduzećima šumarstva. Na probleme te vrste uzalud godinama upozoravamo uz tvrdnju da korupcija postoji u svim delovima društva, ali je najprisutnija tamo gde postoji monopol i velika diskreciona ovlašćenja u donošenju odluka, a nedostaju mehanizmi za utvrđivanje odgovornosti pojedinaca.
„Partnerstvo sa državom i strukom u rešavanju problema čini se nikad nije bilo potrebnije. Zbog toga mnogi proizvođači apeluju na državu i struku da se uključe u ove procese kako bi se sačuvala domaća preduzeća, a time i drvna industrija. Vremena je malo, a problema mnogo. U takvim okolnostima znanje, mudrost, vizionarstvo i prevazilaženje ličnih sujeta nikad potrebnije. Zbog toga je preko potrebno da se u što kraćem roku napraviti prvi korak, hitno donošenje akcionog plana institucionalne podrške preradi drveta i proizvodnji nameštaja Srbije. Bez uspostavljanja ovakve vrste partnerstva postoji ozbiljan rizik da srpska industrija nameštaja od masivnog drveta postane grana propuštenih šansi. U ovako turbulentnom vremenu, možda i zauvek“ upozorava profesor Glavonjić.
Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 82, april 2024. godine