Prednosti i perspektiva gradnje drvenih kuća - Iskustva iz Slovenije
U poslednjih nekoliko godina, suočeni smo sa dnevnim (ne)prilikama, kao što su poplave, suše, ledena kiša, orkanski vetrovi, koje su rezultati klimatskih promena. Sve ovo prouzrukuje čovek, koji sa željom za materajlnim dobitkom uništava okolinu u kojoj živi… Intenzivnom eksploatacijom fosilnih goriva i proizvodnjom energetski intenzivnih materijala (cement, čelik, aluminijum, plastika) u atmosferu se ispuštaju gasovi staklene bašte (metan, azot-oksid, fluor-ugljenikova jedinjenja, vodena para, ugljen-dioksid… ) i remeti se Zemljina ravnoteža. Da bi se izbegla katastrofa, moramo delovati odlučno i smanjiti emisije gasova staklene bašte. Smanjenje se može postići ukoliko bi prešli na upotrebu prirodnih građevinskih materijala, kao što su kamen i drvo. Od svih materijala samo drvo vezuje ugljen-dioksid (smanjenje nivoa CO2) i pomaže u održavanju standarda i tehnološkog razvoja sa minimalnim uticajem na životnu sredinu i ljude. Zbog toga, značaj izgradnje drvenih objekata danas je mnogo veći nego ikada ranije. Upotreba drveta u izgradnji je u poslednjih nekoliko godina doživela veliki preporod. Zašto?
Drvo je dar prirode i u skladu sa principima održivog razvoja. U šumama ga iz CO2 stvara solarna energija (fotosinteza), a ako od njega izgradimo objekat, u njemu se decenijama i zadržava (skladišti) CO2. Daljem smanjenju emisije CO2 doprinosi i to što je za izgradnju drvenih objekata, potrebno nekoliko puta manje energije nego kod materijala kao što su cement, čelik, cigla, kamena i staklena vuna. U konačnom obračunu jedan kubni metar ugrađenog drveta doprinosi smanjenju CO2 u atmosferi za dve tone, dok kubni metar armiranog betona kućnih koncentracija CO2 povećava nekoliko puta! Zato upotreba drveta kao građevinskog i izolacionog materijala značajno smanjuje emisiju gasova staklene bašte. Drvena kuća prosečne veličine, koja je opremljena sa drvenim nameštajem u šezdesetogodišnjem životnom veku skladišti od 50 do 70 tona CO2 (u zavisnosti od veličine). Ako bi u Evropi za 10% povećali udeo novoizgrađenih drvenih kuća, za godinu dana bi se 25% smanjila emisija CO2, u skladu sa Kyoto sporazumom.
Osim pozitivnog uticaja na klimu, drvena kuća ima i drugih prednosti. Izgradnja je brza i može se izvoditi tokom cele godine, čak i na niskim temperaturama. Visok stepen prefabrikacije omogućava postavljanje objekta u roku od nekoliko dana, a vreme od početka gradnje do useljenja je kreće nekoliko puta nego kod konvencionalne gradnje. Zbog odličnih strukturnih i izolacionih svojstava drveni masivni zidovi mogu biti tanji i na istim spoljnim merama dobija se do 10% više stambene površine. Odlične strukturne osobine drveta su pokazala i testiranja drveta na zemljotrese i požare. Mala težina, pritisak i zatezna čvrstoća drveta čini drvene zgrada otpornim na zemljotres i po dobijanju ugljenisanog sloja na površini takođe su puno sigurnije nego armirano-betonske.
Izgradnjom drvene kuće ne postiže se samo smanjenje emisije gasova staklene bašte, već i toplotna izolacija zgrada. Zidovi od masivnog drveta predstavljaju odličnu toplotnu izolaciju i omogućavaju prijatne i zdrave uslove za život. U kućama od drveta potrebno je mnogo manje energije za grejanje i hlađenje jer se osećaj hladnoće ili toplote u prostoru kompenzuje za oko 2°C, što dodatno štedi energiju. Međutim, u poslednjih dvadeset godina u Sloveniji je podržavana energetska pasivnost kuća od armiranog betona i opeke, koja je postignuta obavijanjem kamenom ili staklenom vunom. Za proizvodnju ovih materijala, neophodno je mnogo energije i oslobođenoga CO2, čija emisija će biti nadoknađena tek posle nekoliko decenija življenja u kući. Zato je preterana pasivnost kuće potpuno besmislena. Ona doprinosi pogoršanju klimatskih uslova, umesto da ih svojom izgradnjom ublažava. Iz tog razloga bi trebalo da svaki objekat bude označen i da se zna koliko je CO2 oslobođeno u proizvodnji materijala, izgradnji i opremanju.
Kod nas je najoptimalnije graditi drvene kuće čiji su zidovi debeli između 15 i 18 cm. Zima je u Sloveniji praktično blaga i kratka, stoga nije praktično graditi kuću sa debelom izolacijom da bi uštedeli novac u troškovima grejanja. Preizolovana kuća takođe traži više vremena zagrevanje u proleće. U predelima gde se proizvode vina drvo debljine 15 cm je sasvim dovoljno, dok je u Gorenjskoj i Notranjskoj oblasti potrebno 18 cm. Da biste bili na toplom tokom nekoliko hladnih zimskih nedelja, kamin ili „hleb peći” su dovoljni. Kuće napravljene od drvenih trupaca definitivno nisu prikladne na slovenačkom prostoru.
U Sloveniji su najčešći skeletno građeni objekti. Međutim, u montažnoj kući je malo ugrađeno drvene građe, naročito ako su zidovi napunjeni staklenom ili kamenom vunom. Bilo bi logičnije da se za termoizolacione materijale koriste oni koji su na bazi drvenih vlakna, celuloze ili reciklirane celuloze. Energetski i CO2 bilans je u poređenju sa mineralnom izolacijom, prevagnuo na strani izolacionog materijala na bazi drveta.
Za toplotnu izolaciju zida koriste se materijali na bazi drvenih vlakna, celuloze ili reciklirani drveni materijali
S obzirom na nosaća i izolaciona svojstva drveta, statičnu i energetsku rehabilitaciju bi trebalo vršiti isključivo obavijanjem masivnim drvetom (deblima) ili dimenzionalno stabilizovanim, unakrsno pločastim daskama (Cross Laminated Timber - CLT) debljine od 15 do 18 cm. Drveni ovoj oko građevine je odlična termička izolacija, a takođe i statički učvrsti objekat koji se može dalje nadograditi na sprat ili dva, što je važno i sa ekonomsko ekološkog aspekta.
Oblaganje stambenog objekta prefabrikovanim drvenim CLT elementima (fotografija kombinovana sa skicom: dr Bruno Dujič, CBD gradbeno in poslovno projektiranje d.o.)
Sertifikati o energetskoj efikasnosti zgrada koji se sada uvode u opštinske objekte, navode na pogrešne zaključke jer u proceni energije nisu uključene ukupne emisije gasova staklene bašte. Stoga bi bilo smisleno ekološki oceniti objekte u celom životnom ciklusu – od proizvodnje građevinskog materijala, izgradnje i korišćenja, i na kraju koliko će energije biti utrošeno pri bezbednom uklanjanju materijala pri rušenju objekta. Pri takvoj celovitoj ekološkoj oceni, ekološki sertifikati bi pokazali visoku energetsku efikasnost armirano betonskih građevina izolovanih kamenom vunom.
U borbi protiv klimatskih promena apsolutnu prednost treba dati drvenim kućama, koje tokom celog svog životnog veka, pozitivno utiču na okolinu. Udeo gradnje drvenih kuća raste svuda u svetu, a naročito u razvijenim zemljama: Kanada, SAD, zemlje Skandinavije… U Švedskoj pri izgradnji četiri sedmospratna stambena objekata, već planiraju izgradnju trideset četvorospratnih objekata od drveta. Dobar primer daje susedna Austrija, koja ima manje drveta po glavi stanovnika, ali po njegovoj primeni u gradnji prednjači nekoliko puta od Slovenije. Sedamnaestospratni stambeni objekat od drveta je takođe izgrađen u predgrađu Beča, a sledeće godine će biti započeta gradnja četiri nova objekta u Beču od kojih će najviši imati 24 sprata (projekt HoHo).
Sedmospratni drveni stambeni blok u blizini Štokholma
Drvena gradnja će kod nas zaživeti samo ako umereno budemo povećavali cenu drvenih objekata. Država treba da što pre uvede pametnu, ekonomski pristupačnu politiku, koja će biti zasnovana na stvarnoj i konačnoj ceni zgrade, sa uračunatom cenom štete koja je prouzrokovana stvaranjem građevinskog materijala, izgradnjom objekta kao i bezbednom uklanjanju na kraju životnog veka. Sada štetu fosilnih materijala snosi društvo u celini, međutim, pri izgradnji drvenih kuća nije uračunata ekološka prednost. Pri realnom projektovanju, cene drvenih objekata bi bile jeftinije od objekata od fosilnih materijala. Na primer, kada bi uključili troškove emisije gasova staklene bašte u cenu betonsko armirane gradnje, pasivne kuće izolovane kamenom vunom, bilo bi značajno skuplja od drvene. Ali kako znamo, interes države leži u novcu, a ne u zdravoj okolini.
Drvo je jedina raspoloživa sirovina iz koje, sa malo energije u Sloveniji možemo graditi industrijske i privatne objekte. Tek tada bi bili sirovinski, ekonomski, kao i politički, manje zavisni od drugih. Za Sloveniju bi prerada drveta i gradnja od drveta trebalo da predstavlja ogromnu priliku za tranziciju u nisko-energetsku porodicu i ekološki „zelenu” ekonomiju.
U Sloveniji je najpogodnije graditi kuće od masivnog drveta debljine zida između 15 i 18 cm
Kontakt autora:
Prof. dr Franc Pohleven
Univerzitet u Ljubljani
Biotehnički fakultet
franc.pohleven@bf.uni-lj.si
