POVRATAK „spore” obrade drveta

Danski skulptor Nikolas Šurej, stvara ručno rezbarene drvene komade koji imaju funkciju nameštaja, ili pak samostalnih umetničkih predmeta. U njegovom radu oživljena je tradicija spore obrade drveta, i uopšte sklonost prema prirodnom materijalu za izbor izrade umetnina i elemenata pokućstva. Po profesiji arhitekta, Šurvej objašnjava svoju pasioniranost drvetom iz detinjstva provedenog u selu na jugozapadu Engleske: „Uvek sam voleo drvo, a neke od mojih najlepših uspomena smeštene su ispod krošnji drveća ili u šumama. Rad sa drvetom me povezuje sa ovim sećanjima i daje mi osećaj intrigantnosti i avanture”.

Glavni princip Šurejevog kreativnog procesa jeste radoznalost u istraživanju forme. „Ja preferiram organske forme jer postoji zadovoljstvo u crtanju glatkih krivina koje se prelivaju jedna u drugu. Za dizajnera je važno da skulptura nije ezoterična umetnička forma; trebalo bi da bude razigrana i da ispuni gledaoca željom da dopre do nje i da se bavi njom. Često smo obeshrabreni da dodirnemo skulpturu jer joj dajemo neku vrstu dragocenosti. Ali dobra skulptura ispunjava svoje gledaoce upravo željom da je dodirnu“.

Većina tvrdog drveta sa kojim Šurej radi lako bi mogla biti stara nekoliko stotina godina, i njemu se upravo sviđa ideja da svaki komad ima osećaj za vreme zaključan unutar same strukture. „Svaki prsten rasta na deblu ukazuje na celogodišnje iskustvo“, objašnjava on. “U kontekstu komercijalne drvne građe, šume se često posmatraju kao zalihe robe, a ne kao ekosistemi čije je pažljivo upravljanje ključno za održavanje biodiverziteta”. Da bi se suprotstavio ovome, Šurej nabavlja svoje drvo iz Kopenhagena i okoline, koristeći „otpadno“ drvo posečeno u gradskim parkovima ili ulicama. Čeka se i do tri godine pre nego što ove daske budu spremne za upotrebu. 

Poreklo i istorija materijala koji koristi, predstavljaju presudan faktor u radu ovog umetnika. “Uvažavanje i puna svest o materijalima koje koristimo u svakodnevnom životu jednako je važna kao i informisanost o tome odakle potiču stvari koje konzumiramo - kao što su hrana, piće i odeća. Kada vajam komad od drveta, mnogo razmišljam o tome da zaista radim sa drugim prirodnim organizmom, a ne samo da oblikujem beživotni predmet“.

Postoji toliko mnogo prednosti korišćenja drveta u umetnosti i dizajnu koje prevazilaze vizuelnu estetiku. Drvo izdvaja ugljen-dioksid, tako da je njegov uticaj na životnu sredinu daleko manji od ostalih građevinskih materijala kao što su čelik, aluminijum ili beton. Potom, ono poboljšava kvalitet vazduha smanjenjem vlažnosti, podstičući lakše disanje. Kao material je lagano, a istovremeno izuzetno izdržljivo. „Drvo je neverovatno kontradiktoran materijal, dovoljno je meko da se lako obrađuje ručno, ali dovoljno snažno i tvrdo da poprimi praktično bilo koji oblik“, objašnjava umetnik. „To je materijal prijatnog osećaja koji je topao na dodir i ima bezvremensku modernu estetiku”. Osim što je iskusio sve ove prednosti, Šurej se u svom delanju nada da će stvoriti komade koji će odjeknuti kod konzumenta na filozofskom nivou, a ne samo estetski ili dekorativno. 

Život u Kopenhagenu, gradu kao predvodniku savremenog svetskog dizajna, uticao je na to kako ovaj skulptor radi, ali ne u očiglednom smislu. „Kopenhagen ima taj neverovatan imidž grada dizajna, ali mislim da su u tome moguća preterivanja. Za mene, zapravo, stvari koje su u ovom gradu važne jesu sporija, jednostavnija zadovoljstva, poput živopisne prirode koja se zapravo nalazi izvan grada”.

S obzirom da smo svedoci ponovnog oživljavanja odnosno uvažavanja procesa spore izrade, od proizvodnje hrane do umetnosti, ovaj dizajner nalazi svoje mesto upravo u takvom pristupu životu i radu. „Zanat je poslednjih godina postao pomalo mutna, pogrešno upotrebljena reč. Čitav pojam o tome je u suprotnosti sa načinom na koji mi u razvijenim društvima konzumiramo stvari, a to je - prekomerno. Za mene je, stoga, zanat jedan od protivotrova kapitalističkog konzumerizma.” Imajući u vidu Japan, zemlju koja se probija na polju dizajna kvalitetom i održivošću proizvoda, Šurej iznosi: „Kao spoljni posmatrač, mislim da se Japan u svetu dizajna probija zahvaljujući uvažavanju zanatskog umeća umesto površnog kvaliteta. Posebno mislim na tradicionalne japanske tehnike obrade drveta. Za mene, to ima direktne veze i sa evidentnim smislom za poeziju te zemlje. Upravo kroz ovakav pristup, japanska kultura je kroz istoriju razvila poštovanje za poetiku prostora, svetlosti, senke i materijala.” Japan je velika inspiracija za ovog umetnika, i glavni motiv ekspresivnosti oblika koje stvara.

Ovaj članak je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 77, januar 2023.