Potvrđeno pravilo – Pobeđuje ko se usuđuje

Staro je pravilo da pobeđuje ko se usuđuje, a to se potvrdilo i na proteklom Sajmu nameštaja u Beogradu gde je SIMPO imao izuzetno zapažen nastup predstavljajući svoju novu kolekciju. Da podsetimo, nakon mnogih problema koje je SIMPO imao u proteklih nekoliko godina, u saradnji sa Vladom Republike Srbije i pre svega zaslugom premijera i resornog ministarstva, napravljen je i usvojen plan finansijsko ekonomska konsolidacija i od 12. januara 2015. godine SIMPO radi u kontinuitetu. Država je, sa fondovima i lokalnom samoupravom, postala većinski vlasnik kapitala, a izvršena je promena svih organa upravljanja i za generalnog direktora SIMPA imenovan Slađan Disić. Usvojena je i nova poslovna politika od 2015. do 2025. godine koja je apsolutno tržišno orijentisana, a SIMPO je nakon 27 godina, u novembru 2015. nastupio na Sajmu nameštaja u Beogradu. Prethodna rukovodstva su godinama u vreme sajamske  manifestacije pravila kućnu prezentaciju, pa je povratak SIMPA pod sajamske kupole bio ne samo osveženje ove manifestacije, nego i za mnoge iznenađenje.

Slađan Disić, generalni direktor kompanije SIMPO

To se potvrdilo i na proteklom Sajmu nameštaja, u novembru 2016. godine, ali sada nije bilo iznenađenja, već radosti i oduševljenja zbog povratka ovog srpskog giganta koji je u duhu novog početka, spreman za savremene izazove i potrebe potrošača, predstavio svoju novu Kolekciju 2016 sačinjenu od moderno dizajniranih komada nameštaja. U nameri da saznamo šta se dešava u jednoj od najvećih kompanija u našem regionu, čiji nameštaj oplemenjuje domove i prostore širom Srbije, kao i u preko 30 drugih zemalja sveta, otišli smo do Vranja gde je naš sagovornik bio Slađan Disić, generalni direktor kompanije SIMPO. Gospodina Disića smo zamolili za intervju uvereni da će njegove ocene i stavovi interesovati naše čitaoce ne samo u Srbiji, nego i u zemljama u okruženju.  

DT: Uz zahvalnost što ste odvojili vreme za razgovor i čestitke za poslovni uspeh, molim Vas gospodine Disiću da za čitaoce časopisa DRVOtehnika-nameštaj prvo pojasnite Vaš stav da je podrška države drvnoj industriji, dobit i za državu.

– Drvna industrija je suficitarna grana, a u Srbiji se preradom drveta i proizvodnjom nameštaja ukupno bavi 2.182 preduzeća gde je zaposleno 22.965 radnika. Većina ovih preduzeća se bave preradom drveta (1.504), dok je u proizvodnji nameštaja (678) firmi. Udeo drvoprerađivačkog sektora u BDP-u Srbije je 1,4%, a drvna industrija u ukupnom izvozu učestvuje sa 5,7%, uz stalan pozitivan trend rasta tokom poslednjih nekoliko godina. Upravo zato, zbog vitalnosti i perspektive ovog sektora, neophodna je državna podrška, ali ne bespovratnim sredstvima nego omogućavanjem dugoročnog i povoljnog kreditiranja, stimulisanjem izvozno orijentisane finalne proizvodnje, jačanjem proizvodnih kapaciteta i tehnoloških unapređenja sa jedne strane i pružanjem tehničke i ekspertske podrške kompanijama u ovoj oblasti, sa druge... Zatim, unapređenje visokoškolskog i srednjeg stručnog obrazovanja, dakle stručnog osposobljavanja u skladu sa potrebama privrede, a sada se govori i ulaže u dualno obrazovanje... Dalje adekvatna i bolja komercijalizacija drvnih resursa obezbeđivanjem drvne sirovine odgovarajuće količine i kvaliteta proizvođačima- izvoznicima koji proizvode proizvode sa najvišom dodatom vrednošću, a to znači da je neophodno veće ulaganje u šumske komunikacije u otvorenost šuma i pošumljavanja...

Planskom podrškom i većim ulaganjem drvna industrija Srbije bi dobila veliku šansu da se pozicionira kao industrijska grana koja u najkraćem vremenskom roku može da generiše najveći broj novih radnih mesta u Srbiji, a to bi doprinelo dodatnom rastu izvoza čime bi se dao značajn doprinos smanjenju spoljnotrgovinskog deficita zemlje... Implementacija takve politike dala bi dodatnu šansu za veću konkurentnost svim subjektima na šumi bazirane ekonomije i država bi jačala, pa je zato podrška države drvnoj industriji dobit i za državu.  

DT: Na početku smo 2017. godine, a  SIMPO, nakon niza problema, pune dve godine radi u kontinuitetu i uspešno. Po čemu ćete pamtiti 2016. godinu i kakve rezultate poslovanja očekujete?

– Nema poslovanja bez teškoća, ali po svim ekonomskim parametrima SIMPO je zabeležio rast. Realizacija je veća za 10,4%, izvoz za 12,7%, na domaćem tržištu maloprodaja za 6,1%, a velikoprodaja za čak 45,2%. Za jedanaest meseci 2016. godine u odnosu na isti period prethodne, proizvodnja je veća za 34,3%, ili konkretnije u Fabrici nameštaja za 30,8%, Tapeteriji za 46,6%, Fabrici dušeka za 11% dok je zbog zastarele tehnologije i proizvodnog asortimana u Fabrici dekorativnih štofova zabeležen pad proizvodnje za 30%. U skladu sa ovim rezultatima i zarade zaposlenih su imale blagi rast od 5,9%, ali očekujemo veći prihod i znatno manje rashode u odnosu na prethodnu godinu. Inače, 2016. godinu ćemo pamtiti i po izuzetno dobrom nastupu na inostranom tržištu, posebno kada je reč o opremanju hotela i poslovnih prostora. Završili smo značajan posao opremanja Hotela „Hilton“ u Podgorici, sa pet zvezdica, što je najzahtevniji posao koji je SIMPO uradio u pedeset godina potojanja i rada. Tu smo dobili sve pohvale za kvalitetan rad, ali smo dobili i novi posao, opremanje hotela u Dablinu, u Irskoj. Za taj posao smo dobili avans, ali je značajno da smo postali jedan od stalnih dobavljača ovog lanca hotela koji će nas pozvati da učestvujemo na konkursu gde god da rade. Takođe smo opremili još četiri hotela u Hrvatskoj i još nekoliko manjih hotela u zemljama u okruženju... Na nedavno održanom Međunarodnom sajmu nameštaja u Beogradu predstavili smo se sa 12 novih modela, za šta smo dobili izuzetno dobre ocene posetilaca i stručnjaka. U to vreme otvorili smo i novi prodajni salon u Tržnom centru ZMAJ na Novom Beogradu, gde kupcima nudimo najveći deo našeg asortimana... Već smo zaključili neke ugovore o opremanju većeg broja hotela u prvoj polovini ove godine u Hrvatskoj, Irskoj, Albaniji, Grčkoj, kao i jednog velikog hotela u Srbiji... Naš rad podrazumeva pre svega visok kvalitet, poštovanje rokova isporuke bez obzira da li je reč o domaćem ili inostranom tržištu. Tako vraćamo poverenje kupaca u SIMPO, njegove radnike i rukovodstvo, pa ćemo imati znatno veće poslove u ovoj godini – kaže gospodin Disić.

DT: Da li se može reći da je SIMPO izašao iz većine nasleđenih problema i koji su to problemi koji i dalje opterećuju rad kompanije?

– SIMPO je izašao iz duboke krize u kojoj je bio i koja je pretila da 2014. godine firmu odvede u stečaj. To je za nas već daleka prošlost, jer smo uspeli da u saradnji sa Vladom Republike Srbije i premijerom, kao i Ministarstvom privrede, rešimo najveći deo problema. Obaveze prema državi smo rešili jednim delom konverzijom u trajni ulog države u kapital SIMPA, a drugi deo plaćanjem ili reprogramiranjem. Najskuplje kredite kod pojedinih komercijalnih banaka smo vratili u celosti, rešili smo i problem viška zaposlenih kroz socijalni program. Od 12. januara 2015. godine, kada smo ponovo počeli sa redovnom proizvodnjom, izmirili smo i mnoge druge obaveze iz ranijeg perioda u iznosu od preko pet miliona evra. Istina ostalo je još neizmirenih obaveza iz ranijeg perioda, zbog kojih često imamo blokadu računa, kao i obaveze po osnovu neizmirenih zarada zaposlenih i radnika koji su iz SIMPA otišli po osnovu socijalnog programa. Tu su i obaveze prema bankama u stečaju koje ćemo rešavati u saradnji sa državom.
Šta je danas u proizvodnom programu SIMPA, šta danas nudite tržištu?

– Tržištu nudimo pre svega ono što zahtevaju kupci, ono što je potrebno svakoj porodici. U skladu sa našom poslovnom politikom predviđenom da do 2025. godine proizvodimo isključivo za poznatog kupca i u skladu sa njegovim zahtevima. Naši proizvodi su izuzetnog kvaliteta urađeni po svim evropskim standardima, od sertifikovanih materijala, visokog dizajna i izuzetne funkcionalnosti i udobnosti. Proizvodimo gotovo sve što je potrebno za dnevni boravak, spavaće sobe, kuhinje, trpezarije, garniture od kože, eko kože i štofa, ležajeve, dušeke, komode i sve ostalo što zadovoljava gotovo sve želje i potrebe kupaca.

DT: SIMPO je bio veliki izvoznik nameštaja. Da li ste, zbog dugogodišnjih problema, izgubili inostrano tržište?

– Privremeno smo, možda, izgubili deo inostranog tržišta, ali dugoročno gledano sigurno ne. Nastojimo da se vratimo na tržišta gde smo nekada bili, a to je ponekad teže od osvajanja novih tržišta. Ali, mi ne odustajemo. Na neka tržišta smo se vratili vrlo brzo, ali smo pronašli i nove kupce kojima plasiramo naše proizvode ili opremamo hotele i poslovne objekte. Pored tržišta zemalja u okruženju vratili smo se i na tržišta Bugarske, Grčke, Kipra, Albanije, Nemačke, a očekujemo da ove godine zauzmemo značajne pozicije i na tržištu Rusije. Nakon susreta sa privrednicima iz Albanije u Nišu, već smo uspostavili saradnju sa nekoliko kupaca iz ove zemlje koji su već obišli naše fabrike. A već sam rekao da će naš fokus biti i tržišta Rusije, ali i skandinavskih zemalja. Očekujemo povećanje plasmana i prihoda u ovoj godini za 12 do 15 odsto. Naša velika očekivanja su vezana i za tržište Bliskog i Srednjeg Istoka posebno nakon, nadajmo se, prestanka ratnih razaranja.

DT: Nasledili ste velika dugovanja, pa Vas pitamo, kako ste uopšte uspeli da pokrenete proizvodnju, s obzirom da su za to neophodna velika finansijska sredstva?

– Dobili smo povoljan kredit od Fonda za razvoj Republike Srbije, koji smo namenski iskoristili za pokretanje procesa proizvodnje u svim fabrikama matičnog društva, a kasnije i povezanim društvima. Pratili su nas mnogi problemi, ali smo ih iz meseca u mesec rešavali, pa je i obim proizvodnje stalno rastao. Račun nam je često bio u blokadi zbog obaveza po tužbama radnika koji su, po osnovu socijalnog programa, napustili SIMPO, kao i obaveza prema pojedinim lokalnim samoupravama. I pored svga toga uspeli smo da organizujemo i održimo proces proizvodnje. Zbog takve situacije bili smo primorani da prihvatamo naloge kupaca koji su avansno plaćali ili imali bankarske garancije, kako bismo odgovorili ugovorenim obavezama i na vreme isporučili proizvode. Tako smo izbegli rizike da se pojedina isporučena roba ne naplati. Zbog nedostatka likvidnih srestava nismo mogli da prihvatamo određene poslove sa odloženim rokom plaćanja. To je za posledicu imalo da proizvodni kapaciteti nisu mogli da budu u potpunosti korišćeni.

DT: Šta biste još mogli reći u vezi sa podrškom Vlade Republike Srbije i njenih ministarstava, kao i lokalne samouprave u Vranju?

– Uvek ističem da smo imali više nego izvanrednu pomoć Vlade RS i Ministarstva privrede. Razumeli su situaciju u kojoj se SIMPO nalazi, ali i u njemu prepoznalo firmu koja, uz minimalna ulaganja i promenu filozofije poslovanja, vrlo brzo može da zauzme svoje mesto na domaćem i inostranom tržištu. Da nije bilo te podrške SIMPO bi sigurno otišao u stečaj... A odnos sa lokalnom samoupravom možemo podeliti u tri perioda. Prvi je kada je 2014. postojalo razumevanje lokalne samouprave i kada je izvršena konverzija dela potraživanja lokalne samouprave u trajni ulog u kapital SIMPA. U drugom periodu, od pokretanja proizvodnje januara 2015. godine, gotovo da nije bilo nikakve saradnje i razumevanja, pa je čak u nekoliko navrata od strane lokalne samouprave blokiran račun SIMPA. A evo i jednog primera: nakon dvadeset godina korišćenja objekat Haremluk, koji je bio reprezentativni ugostiteljski objekat, nije dat SIMPU na dalje korišćenje, zbog čega on i dalje propada... Posle lokalnih izbora sa novim lokalnim rukovodstvom postoji apsolutno razumeanje i međusobno uvažavanje i saradnja. Naglašavam da SIMPO redovno izmiruje obaveze preme lokalnoj samoupravi – kaže generalni direktor SIMPA.

DT: Poznato je pravilo da u vreme teškoća i lošeg poslovanja iz takvih firmi odu najbolji radnici. Verujem da imate takvo iskustvo i pitam da li SIMPO danas ima stručne kadrove?

- SIMPO nije izuzetak od tog pravila. Pojedini kadrovi su otišli. Otišli su i pojedini dobri radnici, visokokvalifikovani majstori. Prilikom ponovnog pokretanja proizvodnje imali smo zbog toga probleme. Zato smo primili jedan broj mladih visokoobrazovanih ljudi raznih profila, kao i mlade radnike koji su već stekli potrebna znanja i uklopili se u principe našeg poslovanja. Na veći broj njih možemo ozbiljno računati. Ali smo, kao društveno odgovorna firma, omogućili da pojedini naši kadrovi zauzmu odgovorne funkcije u gradu. Inače, iz SIMPA je otišlo, odnosno iskoristilo socijalni program 1.582 radnika. Trenutno u matičnom preduzeću radi 1.616 a u povezanim društvima radi 911, odnosno ukupno 2.527 zaposlenih. Zaposleni u osnovnoj delatnosti mogu da očekuju potpunu stabilizaciju poslovanja SIMPA. Poslova će biti, kao i redovna isplata zarada dva puta mesečno. Nastojaćemo da poboljšamo uslove rada, zaštitu na radu, da sa povećanjem rezultata poslovanja povećamo i zarade radnika.

DT: Uz zahvalnost za razgovor i iskrene želje za uspeh, molim Vas, gospodine direktore da, kao prvi čovek ovog drvoprerađivačkog giganta, kažete kako u budućnosti vidite SIMPO i da li ste optimista?

– Da nisam optimista ne bih bio na mestu generelnog direktora. Verujem, da sa kadrovima i radnicima koje imamo, SIMPO ima perspektivu. Najgori period je prošao. Od 2014. godine do sada SIMPO je od pet stepenica koje je imao pred sobom prošao četiri. Predstoji još malo napora da bi smo postali moderna, savremeno organizovana firma koja će biti samostalni, održivi sistem na tržištu, prepoznatljiv pre svega po pozitivnom poslovanju, ostvarivanju profita, a posebno po redovnom izmirivanju svih zakonskih, ugovorenih i ostalih obaveza prema svim poveriocima sa kojima ima poslovne odnose – uverljivo tvrdi Slađan Disić, generalni direktor kompanije SIMPO.

Država će i nadalje podržavati SIMPO

Krajem protekle godine SIMPOVE fabrike nameštaja i tapetarije u Vranju i dušeka u Bujanovcu obišli su, Milan Trivunac, državni sekretar u Ministarstvu privrede, Dragan Ugrčić, pomoćnik ministra privrede, Slađana Backović, direktorka Fonda za razvoj Republike Srbije i Dejan Vukotić, direktor Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza. Nakon razgledanja procesa proizvodnje i proizvodnog asortimana, državni sekretar Trivunac je izjavio da su oduševljeni onim što su videli, posebno ako se zna u kakvoj je situaciji SIMPO bio do pre izvesnog vremena.
– Vladi i Ministarstvu je veoma stalo da situacija ovde bude što bolja, jer je SIMPO jedan od najznačajnijih privrednih subjekata na jugu Srbije. Zato će i nadalje pomagati SIMPU, pre svega preko Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza. Ako znamo kroz šta je SIMPO prošao u poslednje vreme upućujemo zahvalnost generalnom direktoru i menadžmentu za sve što su učinili. Nadamo se da ćemo u narednom periodu zaokružiti postupak restruktuiranja SIMPA. Zavisna društva koja nemaju nikakve sličnosti sa osnovnom delatnošću će ići u proces privatizacije, kako bismo se fokusirali na osnovnu delatnost. Putem jeftinih kredita za obrtna sredstva i garancija preko Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza država će i dalje podržavati SIMPO. Cilj je da se zadrži broj zaposlenih da finansijski stabilizujemo firmu i da se izmire dugovanja prema radnicima – naglasio je državni sekretar Trivunac.
Generalni direktor Slađan Disić je istakao da SIMPO ima dosta ugovorenih poslova, posebno kada je reč o poslovima opremanja hotela i poslovnih prostora, kao i dosta kupaca iz zemlje i inostranstva.
– Najvažnije je da SIMPO stabilno funkcioniše i da redovno isplaćuje zarade zaposlenima, svakog 12. i 26. u mesecu. Takođe redovno izmiruje svoje obaveze prema lokalnim samoupravama i javnim preduzećima, čime se suštinski razlikujemo od firme od pre dve godine. Prepoznatljivi smo i po novom proizvodnom programu, koji je pronašao kupce na tržištu i koji će se dalje inovirati. SIMPO je na stabilnim nogama uz podršku i poverenje Vlade Republike Srbije i Ministarstva privrede. Zaposleni u firmi mogu imati potpunu sigurnost, posebno ako se ima u vidu ova podrška. Za razliku od ponekad u javnosti prisutnih pogrešnih mišljenja, ta podrška je izražena kroz povoljne kredite koje SIMPO uredno vraća. Tako smo krajem prošle godine, uz pomoć Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, vratili 16 miliona evra kredita komercijalnim bankama. SIMPO je na taj način postao prepoznatljiv kao firma koja na vreme izmiruje i vraća svoje obaveze. Naše osnovno opredeljenje je kvalitet i posvećenost kupcu. Da bi se to postiglo moramo da imamo i zadovoljne zaposlene. SIMPOV kvalitet je prepoznatljiv na tržištu i to je najbolja garancija da je firma na dobrom putu – istakao je generalni direktor Disić.

Intervju objavljen u časopisu DRVOtehnika 53, januar 2017.

SIMPO otvorio novi prodajni salon na Novom Beogradu

U vreme održavanja Međunarodnog sajma nameštaja, SIMPO je 9. novembra, u Tržnom centru ZMAJ na Novom Beogradu otvorio novi salon, 25. u zemlji. Na prelepom prodajnom prostoru, površine 1.500 kvadratnih metara, izložen je gotovo ceo SIMPOV proizvodni asortiman, na jedan moderan nenametljiv način, gde je nameštaj došao do punog izražaja. Otvaranju salona prisustvovali su mnogi gosti i prijatelji SIMPA, koji nisu krili zadovoljstvo izgledom prostora, a još više proizvodima i načinom njihovog predstavljanja.
Pozdravljajući prisutne na svečanosti generalni direktor Slađan Disić je istakao da je otvaranje ovog salona pre svega ispunjenje obaveza prema kupcima, njihovim željama i potrebama za SIMPOVIM nameštajem. Otvoren je u Tržnom centru gde se nalaze gotovo svi proizvođači i trgovci nameštajem sa kojima SIMPO želi da igra korektnu tržišnu utakmicu, uz očekvivanje da u njoj bude ravnopravan učesnik, ali da će kvalitetom, dizajnom, funkcionalnošću i cenama dobiti mnoge od tih utakmica. Da bi u tome uspeo SIMPO na prostoru od 1.500 kvadratnih metara kupcima nudi gotovo sve svoje proizvode, uveren da će ispuniti njihova očekivanja i potrebe.
Otvarajući salon, Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede, je istakao:
– Srce mi je puno što sam deo ovog projekta. Najviše zasluga za uspeh SIMPA svakako pripada Vladi Republike Srbije i njenom premijeru, kao i Ministarstvu privrede, koji su imali sluha i razumevanja za SIMPO. Da se uspavani div kakav je bio SIMPO nije probudio, mi danas ne bismo stajali ispred ovog objekta – naglasio je Stevanović i zahvalio se svima koji su u prethodnom periodu imali razumevanje za sve SIMPOVE probleme, da bi danas on bio drugačiji, na ponos zaposlenih i države.