top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


9TT         QK1      
U      P      4   IFU
BHI   C6I   2QE      
  C    Y      3   TGQ
T14         X2I      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Ponovo upotrebljeno drvo

Piše: mr Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti

Ponovo upotrebljeno drvo (eng. reclaimed wood) je savremeni, svetski popularan trend drvne industrije i zanatstva. Posebno je aktuelan poslednjih godina, mada je u masovniju upotrebu ušao još osamdesetih godina prošloga veka. Reč je o materijalu koji se dobija nakon dekonstrukcije, demontaže ili rušenja starih objekata napravljenih u celosti ili delimično od drveta, kao što su: drveni ambari, mlinovi, vajati, kačare, brvnare, ostave, štale, stare zgrade, ali i brodovi, teretni vagoni, železnički pragovi, dvorišni rezervoari za vodu, vinske buradi... Izvori su, dakle, brojni, ali je isto takva i mogućnost primene - u zatvorenom i na otvorenom prostoru. Važno je istaći da ponovo upotrebljeno drvo (reclaimed wood) nije isto što i reciklirano drvo (recycled wood). Reciklirana građa je prevashodno mleveno drvo koje je uzeto iz svoje prvobitne namene, kako bi doživelo ponovno korišćenje u sasvim drugačijem obliku tj. aplikaciji. Za razliku od recikliranog drveta, ponovo upotrebljeno drvo ima sačuvan karakter i nosi svedočanstvo svoje prethodne upotrebe; može imati rupe od noktiju, eksera i šrafova, boju, ogrebotine, prirodnu patinu, crvotočinu i sl. Ovakva građa je zapravo spašena ili prenamenjena, budući da su objekti ili stvari izgubili svoju funkciju, i samim tim postali opasnost za okolinu zbog dotrajalosti ili zbog opasnosti od požara.

Drvo koje se vraća ponovo u upotrebu zadovoljava sve ekološke standarde. Pre svega, postojeća drvna građa predstavlja ogromnu potencijalnu rezervu za drvnu industriju. Umesto rušenju objekata od drvene građe (grede, talpe, daske, letve, vrata, prozori, ukrasi oko kamina, stari podovi, itd.), što se ranije često praktikovalo a danas predstavlja najneomiljeniji pristup u uklanjanju građevinskog fonda, pristupa se demontaži (dekonstrukciji). Na taj način se svi zdravi i upotrebljivi drveni delovi odvajaju i stavljaju u upotrebu, a ne na deponiju. Time se obilato smanjuje potrošnja novog drveta, što rezultira manjim poremećajem šumskih ekosistema, pomaže se u smanjivanju otpada od deponije, i postiže se znatno niža emisija ugljenika nego nova proizvodnja drvne građe.

Prednosti obnovljenog drveta leže i u samoj estetici. Naime, karakteriše ga jedinstven patiniran izgled i specifična struktura koji se nikakvim obradama ne može postići kod novog drveta, bez obzira na razvoj tehnologije. Kako stari, drvo nastavlja da živi, čime dobija tu privlačnu boju, izraz I likovnu snagu. 
Pored same atraktivnosti i elemenata romantike i nostalgije kao nespornim vezama sa istorijom korišćenja, ponovo upotrebljeno drvo krase i povećana snaga, izdržljivost, trajnost i stabilnost, budući da je ono već položilo test vremena. Izuzetna izdržljivost se pripisuje nezagađenom vazduhu u kome je drvo raslo do početka 20. veka. Veća stabilnost pripisuje se kao rezultat činjenice što je znatno duže bilo izloženo promenama, ponekada i drastičnim, vlage. Stoga se uglavnom bez ikakvih problema može koristiti i za podno grejanje, budući da je već višestruko prošlo kroz značajne promene temperature i vlage.
Nasuprot prednostima, svakako postoje i izvesni nedostaci primene ponovo upotrebljenog drveta. Drvo koje se opet vraća u upotrebu, budući da mu prethode značajna ulaganja, vreme i trud (vezano za transport, sušenje, pripremu i obradu), neretko je znatno skuplje od nove, sveže rezane građe. Takođe, ono se kupuje u specijalizovanim prodavnicama, dok se nova drvna građa može naći na svakom stovarištu.

Mogućnosti primene obnovljenog drveta su, praktično, neograničene. Ovako dobijenom materijalu se može promeniti namena pa se, na primer, daske koje su bile delovi zida ambara ili delovi broda, mogu koristiti za pravljenje podova, i to bez bez neke specijalne obrade. Ono što je želja svih koji vraćaju u upotrebu već korišćeno drvo je da zadrže njegov jedinstveni patinirani i drevni izgled. Stoga se tragovi vremena uglavnom ne uklanjaju sa površine. Pored podova, veoma često se drvo koje je već korišćeno upotrebljava za pojedine arhitektonske detalje, za oblaganje u enterijeru, za tavanice sa izloženim gredama, za rustične kamine, a najčešće za nameštaj ili umetnine. Budući da ima dekorativnu svrhu, često je svaki korak procesa izrađen sa velikom pažnjom, počevši od rekombinovanja, preko poliranja i bojenja, do lakiranja ili voskiranja.

Osim unutra, ovakvo drvo se koristi i za spolja, odnosno u samom konstruktivnom građevinarstvu. Međutim, pre nego što se ovde upotrebi, ono mora proći inženjersku inspekciju (testove opterećenja i statike). Jedna od koristi ovakve drvene drvne građe je što nije podložna uvijanju ili smanjenju usled sušenja na strukturama objekta.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 74, april 2022.