Podovi od vinila sa tvrdim jezgrom od drvo-plastičnih i kameno-plastičnih kompozita

Teško da je pre samo dvadesetak godina iko mogao i da pomisli da će industrija podova početi da prednjači u tehnološkim inovacijama i da sve češće i sve brže na tržište izbacuje novine. Od pojave laminatnih podova osamdesetih godina prošloga veka i njihove vrtoglave ekspanzije početkom ovog, te pojave gotovih višeslojnih i masivnih parketa, tržište podova kao da je doživelo uzlet. Potreba da proizvodi budu u što većoj meri ekološki ili iz održivih izvora, ali  i da se istovremeno unaprede svojstva pojedinih materijala, te da se olakša i pojednostavi održavanje i čišćenje, očito je bila vrlo inspirativna pa su se pojavili podovi od plute, podovi od reciklirane kože, od bambusa, sisala, ali i različitih kompozita.

Kompozitni materijali nisu novost u građevinskoj industriji. I u osnovi pomenutog laminata su MDF ili HDF koji su praktično kompoziti, ali ovaj put će biti reči o luksuznim vinil podovima sa jezgrom od kompozita napravljenih od drveta i plastike, odnosno, od drveta i kamena.

Kada je reč o drvo-plastičnim kompozitima (eng. Wood-plastic composite), oni se uglavnom sastoje od drvnih vlakana ili drvnog brašna i plastike (obično se koriste polipropilen, polietilen, polivinilhlorid itd.), te sredstvo sa penjenje. Mešanjem drveta i plastike pojedinačna pozitivna svojstva koja ovi materijali zasebno imaju samo se dodatno naglašavaju. Razmere mogu biti različite u zavisnosti od proizvođača, od 50:50 do 10:90, a samim tim uz veće ili manje prisustvo nekog od sastojaka menjaju se i osobine finalnog proizvoda, uključujući i biorazgradivost.

Sa druge strane kameno-plastični kompoziti (eng. Stone-plastic composite) sastoje se u najvećoj meri – oko 60% – od krečnjaka u prahu (kalcijum-karbonata),  polivinil-hlorida i stabilizatora. Kao što se može videti, sastav ova dva kompozita je sličan, a finalni proizvod (te samim tim i njegove osobine) određuje prisustvo mlevenog drveta ili kamena.

Pored sastava i struktura im je veoma slična, svi luksuzni vinil podovi imaju  na vrhu habajući sloj, koji štiti pod od ogrebotina i površinskih oštećenja, potom ide sloj štampanog vinila koji određuje izgled proizvoda (drvo, kamen ili nešto treće), zatim ide čvrsto jezgro (od WPC-a ili SPC-a) te noseći sloj.
Luksuzni vinil podovi su bili namenjeni prevashodno za komercijalnu upotrebu zbog svoje izuzetne izdržljivosti na habanje, ali su zbog vrhunskog dizajna  i jednostavnog postavljanja postali interesantni i za rezidencijalnu upotrebu jer njihov izgled dočarava drvo, kamen, mermer, keramiku, kako u vizuelnom tako i teksturalnom pogledu. Pojedini proizvođači čak nude i nekoliko vrsta otpornosti. Posmatrano sa strane dizajna nema nekih posebnih razlika između vinil podova sa čvrstim jezgrom od WPC-a ili SPC-a. I jedni i drugi nude različite formate koji imitiraju uže ili šire daske, odnosno uže ili šire keramičke ili kamene ploče.

Kada je o otpornosti reč, SPC se pokazao otpornijim na ogrebotine, ali i na udarce i to čak do 10 puta. Pri tom SPC nije osetljiv na temperaturne razlike (podnosi od -3°C do +50°C) i bolje podnosi sunčevo svetlo odnosno UV zračenje, a u određenoj meri otporan je i na vatru. Interesantno je da je u celosti otporan na buđi i plesni, za razliku od WPC-a koji im je ipak podložan.

WPC se pokazao udobnijim i prijatnijim za korišćenje, pogotovo u prostorima u kojima ljudi dugo stoje i to zahvaljujući peni koja je jedan od integralnih sastojaka čvrstog jezgra. U poređenju sa keramikom ili kamenom, topliji su na dodir. Isto tako, zbog debljine i sastava WPC bolje prigušuje zvuk od SPC-a koji je krući pa umesto da apsorbuje, prenosi zvuk. 

SPC je mnogo otporniji na širenje i skupljanje za razliku od WPC-a koji je tome podložniji zbog udela drveta u sastavu čvrstog jezgra. 
Većina proizvođača navodi da su njihovi vinil podovi sa jezgrom i od SPC-a i od WPC-a vodootporni te da se mogu koristiti u prostorijama u kojima je veća količina vlage poput kupatila, kuhinja, podruma ili vešeraja. Ipak, postoje sumnje da su ovi podovi ipak samo vodoodbojni u velikoj  meri, te da bi se ipak deformisali ukoliko bi se potopili u vodu ili ukoliko se voda u razumnom vremenu ne bi uklonila sa njihove površine. 

Montaža luksuznih vinil podova sa čvrstim jezgrom i od WPC-a i od SPC-a je veoma jednostavna zahvaljujući različitim klik sistemima, u zavisnosti od proizvođača. Polažu se plivajući na čistu i odmašćenu površinu. Nije neophodno, ali je bolje ukoliko se postavi podloga od eva pene ili plute, koja služi da ublaži udarnu buku i učini pod ugodnijim za kretanje.

Održavanje je u oba slučaja takođe jednostavno: povremeno usisavanje i brisanje vlažnom krpom i to je sve.
Budući da se pravi od piljevine ili drugih ostataka u drvnoj industriji i reciklirane plastike, WPC ide u red u ekoloških materijala uz visok nivo biorazgradivosti (zavisi od procenta plastike u konačnom proizvodu). Njegovom upotrebom smanjuje se seča ugroženih i sporo rastućih vrsta drveta. Za proizvodnju WPC mogu se koristiti i četinari i lišćari. SPC isto tako mora da ispuni ekološke standarde: ne sadrži teške metale, ftalate, metanol, formaldehid što je naročito važno za kućnu upotrebu, pogotovo u domovima sa malom decom koja mnogo vremena provode na podu.
Što se cene tiče, luksuzni vinil podovi su nešto skuplji od kvalitetnijih laminata na tržištu. U međusobnom poređenju, WPC su nešto povoljniji od SPC vinil podova.

Za kraj treba pomenuti da se upotreba drvo-plastičnih i kameno-plastičnih kompozita ne ograničava samo na podove, već se mogu koristiti i za fasadne elemente, oblaganje zidova, pa čak i za prozore i vrata. Istraživanja tržišta pokazuju da su ovo materijali  za koje će se proširivati polje namene i koji tek treba da dosegnu svoj vrhunac.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika br 68, oktobar 2020.