top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


WXL         NH3      
T      O      K   YST
IWO   JI7   6W8      
  7    7      U   4A4
FJ5         M5W      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Podne obloge od prirodnih biljnih materijala

Piše: mr Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti

Prirodni tepisi i podne obloge predstavljaju elegantno, pametno i savremeno rešenje koje omogućava da pomognemo Planeti koristeći obnovljive materijale, a da pritom zadržimo jedinstvenu notu u uređenju doma. Oni su sve popularnija alternativa prerasprostranjenim sintetičkim, zahvaljujući izdržljivim, sofisticiranim i prirodno-održivim karakteristikama. Mnogi od njih vremenom menjaju boju, dodajući šarm i estetiku lepote “starenja doma”. Prirodni materijali za podove odlikuju se svestranošću kako u boji i dizajnu, tako i u primeni i mestu ugradnje. Njihov prirodno topao ton i biljno poreklo čine ih popularnim izborom ne samo za tepihe, već i za druge predmete za dom, poput staza, korpi, kutija, roletni, ukrasnih činija i slično. 

Prirodna vlakna su daleko održivija od veštačkih tepiha. Potrebno je manje procesa proizvodnje, što znači i manje zagađenja, i promovišu sadnju useva – što je odlično za upravljanje nivoom ugljen-dioksida u atmosferi. Takođe, oni stimulišu zanatski razvoj područja sa slabo razvijenom industrijom, kao i očuvanje starih zanata. Tako, sisal se obično proizvodi u Tanzaniji, dok morska trava dolazi iz azijsko-pacifičkog regiona. 

U zdravstvenom smislu, sisal je idealan izbor za korisnike sa alergijama na pesticide, jer se uzgaja bez potrebe za hemikalijama. Povremeno se mogu koristiti herbicidi, ali često se uklanjanje korova vrši ručno. Usevi koji se hrane kišom, poput jute, imaju vrlo malu potrebu za đubrivima i pesticidima. Čvrsto tkanje mnogih prirodnih tepiha znači da prašina i grinje teško prodiru, što ih čini dobrom opcijom za osobe sa astmom. Uopšte, prirodne prostirke po pravilu ne privlače prljavštinu, prašinu i ostatke kao što to čine veštačke prostirke, što je veliki plus u smislu vremena potrebnog za održavanje. Činjenica je i da su sintetički tepisi puni hemikalija, kako iz procesa proizvodnje, tako i iz postupaka nakon toga koji treba da obezbede bolja svojstva (antistatičnost, nelepljenje površina, teksturu odbojnu za vodu i mrlje), a među njima su najčešći: formaldehid (koji je na listi kancerogenih materija), aceton, derivati benzena. Za razliku od njih, prirodni tepisi nemaju potrebu za ovim materijama, jer već prirodno imaju zadovoljavajuća pomenuta svojstva.

SISAL

Sisal (engl. Sisal) tepisi su jako raznovrsni, izdržljivi i idealni za dnevne, spavaće sobe, hodnike i slično. Izrađuju se u širokom rasponu između teksturiranih krupnih vlakana ili finih vlakana koja su zamršena i softana. Trpi raznovrsne mustre tkanja (najčešće su: panama, poskok i riblja kost), i relativno lako se boji. Poseduje topao izgled, nalik na tvid, i važi za materijal koji je mekši na dodir. Ovaj materijal dobija se od vlakana izvučenih iz lišća biljke agave (lat. Agave sisalana), koja se uzgaja i proizvodi u Africi, Kini i Južnoj Americi. S obzirom da je ključna reč za sisal - trajnost, i da su njegova vlakna najčvršća u grupi (često se koriste za izradu užadi i kanapa), kao podna obloga on može izdržati područja sa velikim prometom. Međutim, tokom upotrebe može postati utaban tj. klizav, pa je sisal loš izbor npr. za stepenice. Još jedan oprez zahteva vlaga, koja može oštetiti vlakna. Nedostatak je i taj što su sisalova vlakna nedovoljno meka u odnosu na neke druge prirodne materijale (npr. jutu), pa su pod nogama manje udobna i nežna. Takođe, budući da je sisal upijajući, mrlje je teško ukloniti, mada često izblede tokom vremena. Čišćenje i nega se zasnivaju samo na usisavanju.

 Sisal (engl. Sisal) tepisi su jako raznovrsni, izdržljivi i idealni za dnevne, spavaće sobe, hodnike i slično.  Sisal (engl. Sisal) tepisi su jako raznovrsni, izdržljivi i idealni za dnevne, spavaće sobe, hodnike i slično.

KONOPLJA 
Konopljino vlakno (kudelja, kučina) se koristi u tekstilu hiljadama godina. Kao i morska trava, prirodno je veoma izdržljiva i trajna. U svom prirodnom stanju, konoplja (engl. Hemp) je bakreno smeđe boje, ali se može bojiti i utkati u složene uzorke od više različitih materijala. Održiva je, otporna na plesni, delimično i na vlagu i neverovatno jaka. I dok njena tekstura može biti s početka gruba, s vremenom ona omekšava. U praksi se pokazalo uspešnom kombinacija konoplje sa drugim prirodnim materijalima za izradu tepiha (posebno vunom), upravo zbog svojstava odbijanja vlage i plesni. Do kraja 19. veka, papir se uglavnom pravio od konopljinog vlakna, a zanimljivo je da takva hartija ima mnogostruko veću mogućnost recikliranja od obične. Konoplja ima najbolji odnos toplotnog kapaciteta svih vlakana što joj daje vrhunska izolaciona svojstva. Jezgro konopljine stabljike može se koristiti za bio-gorivo, bašte i razne građevinske materijale, posebno one za izolaciju.

 

KOKOSOVO VLAKNO
Kokosovo vlakno (engl. Coir) dobija se iz spoljašnjosti kokosove ljuske koja je prošla proces omekšavanja u morskoj vodi. Otporan na buđi, plesni i insekte iz zemljišta, i neverovatno trajan, kokos je odličan izbor za gotovo bilo koje mesto u kući. Ipak, njegova abrazivna tekstura čini ga manje prikladnim za prostore poput spavaćih ili dečjih soba. Antistatičan je i dostupan u nekoliko različitih tkanja. Ovaj materijal je rustičan, topao, bogat i izdržljiv, a tekstura mu je hrapava, vlaknasta i grubo-taktilna. Ovo je verovatno najstariji oblik prirodnog biljnog pokrivača koji se koristi za podove. To je odlična prirodna alternativa sisalu i drugim mekšim oblicima prirodnih podova, posebno za prostore koji imaju veliki promet i skloni su habanju – čest je materijal na kućnim otiračima, a ranije se obilato koristio za proizvodnju užadi i kanapa. Dobro podnosi bojenje i otporan je na plamen, ali loše reaguje na vlagu. Sam kokos ima široku primenu – prilikom prerade može se koristiti za stvaranje bioenergije, sve popularnijeg aktivnog uglja, proizvodnju hrane za životinje, kao i za pravljenje materijala za gradnju ekoloških kuća.

Kokosovo vlakno (engl. Coir) dobija se iz spoljašnjosti kokosove ljuske koja je prošla proces omekšavanja u morskoj vodi. Otporan na buđi, plesni i insekte iz zemljišta, i neverovatno trajan, kokos je odličan izbor za gotovo bilo koje mesto u kući.  

ROGOZ

Tepisi od rogoza (engl. Rush matting) predstavljaju još jedno, drugačije iskustvo prirodnih tepiha. Dobijaju se od listova i stabala višegodišnje barske biljke rogoz (ševar), koja raste u u močvarnim predelima Evrope, Afrike, Severne Amerike i Azije. Rogoz se koristi još od davnina za pravljenje raznih prostirki, tzv. asura. U današnje vreme se od njega prave tepisi i staze, ukrasne zavese i prostirke za plažu, a upotrebljava se i za pletenje raznih predmeta (cegera, korpi, pa čak i obuće). Može se koristiti i kao alternativni izolacioni materijal u građevinarstvu. Tekstura tepiha od rogoza je u celini čvrsta i kompaktna, ali ipak mekanija na dodir. Boja varira, odnosno menja se tokom sušenja – od zelene do svetlijih tonova meda. Tehnika njihove izrade je tkanje, kao i kod svih drugih pobrojanih materijala u maksimalnoj širini razboja– ove celine se potom mogu spajati ušivanjem. Da bi se očuvala lepota i snaga ovakvog tepiha, potrebno je lagano prskati prostirku vodom svakih 4-6 nedelja u zavisnosti od njene blizine toploti i svetlosti. Poznata je upotreba prostirki od rogoza ispod kreveta u cilju zaštite od zračenja podzemnih voda (geopatogenih zračenja), kao i uopšte od štetnih zračenja i uticaja u urbanom i prirodnom okruženju (UV, smog, industrijski dimovi, prašina i slično.).

 Rogoz se koristi još od davnina za pravljenje raznih prostirki, tzv. asura. U današnje vreme se od njega prave tepisi i staze, ukrasne zavese i prostirke za plažu, a upotrebljava se i za pletenje raznih predmeta (cegera, korpi, pa čak i obuće). Rogoz, prirodne podne obloge

JUTA

Jedno od najpoželjnijih prirodnih vlakana, juta (engl. Jute) je takođe i jedno od najraširenijih - odmah posle pamuka. Asortiman njenih tkanja je veliki (rebrasti, roblja kost, panama…), ali interesantno je da svako od njih ima veoma različit izgled - od rustičnog do modernog. Juta se bere ručno iz biljke roda Corchorus koja autentično raste u suptropskim regijama Azije (Kini, Bangladešu i Indiji), a preneta je i u Brazil. Biljka se tokom uzgoja natapa vodom, a zatim se njene stabljike ogole (odvajanjem končanih sazrelih delova) kako bi se napravila pojedinačna vlakna. Osim za tepihe, najčešće se koristi za izradu kanapa. Juta je jedan od najmekših i najjeftinijih materijala za podne obloge. Njena mekoća, koja je gotovo kao kod vune, potiče od činjenice da je napravljen od stabljika biljaka, a ne od lišća. Međutim, njena meka površina znači da nije jako izdržljiva i može malo trpeti habanje. Najprikladnija je kada se koristi u prostorima sa malim prometom, poput spavaćih soba. Vlakno ima prirodnu smeđu nijansu, ali se može i ofarbati u različite boje. Mnogi je karakterišu kao „savršenu u svojoj nesavršenosti”, što joj daje posebnu estetsku prijemčivost. Održava se, kao i sve do sada pomenute vrste podnih obloga, samo usisavanjem i trešenjem. 

Juta - podne obloge

MORSKA TRAVA

Snažna, izdržljiva i neporozna, morska trava (engl. Seagrass ) je nešto mekša pod nogama od nekih drugih prirodnih vlakana, ali nije od jute.

Snažna, izdržljiva i neporozna, morska trava (engl. Seagrass ) je nešto mekša pod nogama od nekih drugih prirodnih vlakana, ali nije od jute. Takođe antistatičnih svojstava, savršena je za intenzivnu kućnu upotrebu. Ovaj materijal potiče od višegodišnje biljke nalik našoj travi koja se uzgaja na priobalnim livadama i obalama reka azijsko-pacifičkog regiona, posebno u Vijetnamu. Uzgoj je sličan gajenju pirinča – ove useve u jednom periodu godine plavi morska voda i otud sam naziv biljke. Morska trava brzo raste i lako se bere, što je čini ekološki prihvatljivim izborom. Tepisi načinjeni od nje su puni teksturalne živosti i likovnog izraza. Čvrsta vlakna ovog materijala su skoro nepropusna, što znači da je morska trava otporna na mrlje, prljavštinu i promenu boje. Ali to znači da nije sklona bojenju – dostupna je samo u svojim prirodnim nijansama (krem, mrkoj i zelenkastoj). Takođe, podložna je oštećenjima od vlage, a time i razvoju buđi i plesni (u tom smislu nije najbolji izbor za kuhinje i kupatila, ali zbog svoje mekoće odgovara recimo spavaćim sobama). Uz sve to, veoma je laka za održavanje i dugotrajna.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 72, oktobar 2021.