top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


AS5         O7I      
4 Y    J    U     DJA
I 1   5GB   EBD      
6 A    4      B   YDA
XSW         GUA      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Otkud manjak radnika u preradi drveta?

Piše: dipl.ing. Milan Nikolić

Veliki problem u obezbeđivanju ljudskih resursa u preduzećima prerade drveta je nedostatak proizvodnih radnika. Pri tome, privrednici ukazuju na dve najizrazitije pojave. Prva je da na tržištu rada nema kadrova sa odgovarajućim trogodišnjim, tj. zanatskim obrazovanjem (stolara, tapetara, radnika u primarnoj preradi drveta), a druga da obrazovni sistem ne produkuje adekvatne kadrove ni po broju ni po kvalitetu. Proizilazi da je školski sistem najveći uzročnik problema, te bi njegovim prilagođavanjem i problem bio rešen.
Međutim, razlozi za ovakvo stanje su kompleksni. Oni obuhvataju svakako i razloge koji zavise od školskog sistema i obrazovnih politika, ali postoje i ostali mnogo složeniji, na koje je, čini se, mnogo teže uticati: demografski, radno-finansijski, socijalni (porodica), informativni, a svi se svode na nedovoljan broj zainteresovanih učenika za upis u zanatske, trogodišnje obrazovne profile prerade drveta, a na kraju i zainteresovanih za rad u preradi drveta.  
Demografski faktor značajno utiče na tržište rada. Učešće kategorije stanovništva starosti od 15 do 35 godina, koja je ciljna grupa za učenje i zapošljavanje, smanjena je zbog malog nataliteta i ekonomskih migracija u bogatije zemlje. Pitanje je da li u Srbiji svi dovoljno radimo u cilju povećanja broja mladih ljudi i smanjenja napuštanja zemlje.

Otkud manjak radnika u preradi drveta?

Radno-finansijski faktori: zarada, radno vreme, radni uslovi, radni odnosi, ali i opšti položaj neke privredne oblasti u ekonomskom prostoru (skoro 90% privrednih subjekata prerade drveta su mikro preduzeća), svakako utiču na zainteresovanost za učenje i zapošljavanje. Veliki broj mladih koji sebe vide kao „menadžere”, dizajnere, marketing ili IT stručnjake, teško će se odlučiti za preradu drveta. Na ove faktore privrednici mogu da utiču, ali veoma ograničeno.
Socijalni uslovi i stanje porodice verovatno su najmanje uočljivi privrednicima. Ono što zaposleni u školama primećuju i na šta treba skrenuti pažnju su način, sadržaj i nosioci vaspitavanja dece. Prevladao je način liberalnog vaspitavanja koje insistira na pravima dece, ali pri tome ne pominje obaveze. Poštovanje i subordiniranje je nešto što stariji „treba da zasluže”. Što se tiče nosioca vaspitanja, roditelji su mahom prezauzeti obezbeđenjem egzistencije, veliki je procenat razvedenih brakova i patologije porodice, pa je i veliki broj mladih koji uopšte nije vaspitavan u porodici već u školi ili ustanovama dečije zaštite. U znatnom broju porodica koje vode računa o svojoj deci često je u vaspitanju izražena prezaštićenost dece – ona nisu naviknuta na radnu odgovornost, nemaju razvijene veštine osnovnog manuelnog rada. Ovo stanje se često sublimira u rečima poslodavaca kada primaju učenike: „Dajte mi neko dete sa sela!” Međutim, većina dece odrasta u gradovima, gde od roditelja dobijaju sve, a traži im se da „samo uče”. Sve navedeno je društveni problem na koji se nedovoljno obraća pažnja, a svakako ima veliki uticaj na sagledavanje mladih ljudi kakvim radom treba da obezbeđuju egzistenciju.
Iz vida ne treba izgubiti uticaj informacija koje o okolnom svetu deca i njihovi roditelji dobijaju putem svih vrsta medija. Privrednici iz prerade drveta sigurno uočavaju, da prerade drveta i drvne industrije, bez nekoliko retkih izuzetaka, i uglavnom samo za vreme Sajma nameštaja, u medijima skoro i nema... Usamljen napor časopisa DRVOtehnika u tom pravcu, mada za pohvalu, nije dovoljan… Reklamiranje proizvoda bilo koje kompanije veoma mnogo utiče na opšte mišljenje ne samo o toj kompaniji već i o toj oblasti proizvodnje. Bilo bi dobro za preradu drveta kada bi nekoliko jakih kompanija pojačalo marketinške aktivnosti za svoje proizvode, ne samo zbog prodaje, već i efekta prisutnosti prerade drveta u informativnom prostoru.
Kada su školski sistem i obrazovne politike u pitanju, glavna poluga uticaja na broj učenika u zanatskim obrazovnim profilima je upisna politika. Ukoliko je broj mesta u školama veći od broja učenika koji se upisuju, učenici odlaze u „atraktivnije” škole. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije u poslednjih nekoliko godina, sprovodi uravnotežen plan upisa koji podrazumeva oko 5% više mesta od broja učenika, a uveden je i prag od 50 bodova za upis na četvorogodišnje školovanje. Ipak, kada školske uprave odlučuju o broju mesta na konkursu za upis, za preradu drveta odobrava se mali broj mesta, što nikako ne može uticati na povećanje broja radnika u preradi drveta.

Otkud manjak radnika u preradi drveta?

Jedna od mera u koju se polaže mnogo nade za povećanje broja radnika je dualno obrazovanje. Ono ima za ciljeve: delegiranje odgovornosti privredi za kvalitet stručnog obrazovanja, rano ubacivanje učenika u svet rada tako da na kraju obrazovanja mogu (ali ne moraju) da se zaposle u preduzeću u kome su učili i prebacivanje troškova za stručni deo obrazovanja sa države na privredu. Operater za izradu nameštaja je „dualni“ obrazovni profil koji se trenutno realizuje u nekoliko škola i preduzeća u Srbiji, a prva generacija će završiti školovanje juna ove godine. Ipak, neke odredbe Zakona o dualnom obrazovanju nisu prihvatljive i materijalno izvodljive u malim preduzećima prerade drveta. Zato ostaje da se vidi koliko će ovaj vid stručnog obrazovanja poboljšati stanje sa radnicima u preradi drveta.
Na problem nedostatka kadrova škola i privreda mogu da utiču povezivanjem radi zajedničkih aktivnosti na promovisanju struke, rada na planovima upisa i uticaja na lokalne školske uprave pri određivanju broja upisnih mesta, pomoći privrede u stručnom usavršavanju nastavnika i osavremenjivanju nastavnih planova i programa i odgovornog prihvatanja učenika u proizvodnji.

Autor teksta je koordinator praktične nastave u Tehničkoj školi „Drvo art“ Beograd.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 62, april 2019.