top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


L7S         5BI      
Q N    B    H O   XT1
YSF   XN5   JA6      
  G    S      3   9DT
B87         SSE      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Otkaz zbog učešća na svečanosti povodom 99 godina Šumarskog fakulteta

Piše: Mr Dragojlo Blagojević, urednik časopisa DRVO-tehnika

Bilo je simptomatično zašto niko od izvršnih direktora niti direktora šumskih gazdinstava iz JP Srbijašume nije 05. decembra prisustvovao obeležavanju 99 godina postojanja Šumarskog fakulteta. Prethodnih godina ovaj dan je za inženjere šumarstva bio svečanost i praznik koju bi retko ko iz pomenute strukture propustio.   
Fakultetskoj svečanosti prisustvovala su samo dva visoko pozicionirana inženjera iz Direkcije JP Srbijašume. Oni nisu uvažili preporuku ili naredbu generalnog direktora, pa su već narednog dana dobili „ponižavajuć ugovor o radu” koji je Vojislav Janković potpisao, a dr Aleksandar Vasiljević odbio. Sklonio se na odmor, a tri sedmice nakon fakultetske svečanosti i nakon povratka sa odmora, dr Aleksandar Vasiljević je, posle tridesetak godina izuzetno uspešnog rada u JP Srbijašume, 30. decembra 2019. dobio otkaz.

Spor oko gradnje mini hidroelektrana
Tražeći odgovor na pitanje iz naslova saznali smo da se sa vrha JP Srbijašume zamera profesoru dr Ratku Ristiću, dekanu Šumarskog fakulteta i njegovim stavovima vezanim za gradnju mini hidroelektrana u zaštićenim područjima Srbije. Nismo se bavili ispitivanjem, niti analizama ko, zašto i kako gradi MHE i kakav je tu interes generalnog direktora JP Srbijašume Igora Braunovića, čija nam stručnost i struka, kao i političke pripadnosti, nisu poznati, ali nam je poznato da je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon niza protesta i rasprava na tu temu, razgovarao sa aktivistima udruženja „Odbranimo reke Stare planine” o izgradnji derivacionih mini hidroelektrana na Staroj planini i zaštićenim područjima.
Dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić nam je rekao da su tada od predsednika Vučića dobili odgovor da će on predložiti Vladi da zabrani izgadnju mini hidroelektrana u zaštićenim područjima, da će tokom obilaska pirotskog kraja posetiti selo Rakita gde je gradnja MHE „Zvonce” izazvala dosta kontroverzi i nezadovoljstvo lokalnog stanovništva, te da će se značajno pooštriti procedure za odobravanje projektne dokumentacije i kontrola rada za male hidroelektrane…   
– Ako bi se kod nas nastavila izgradnja mini hidroelektrana derivacionog tipa, upropastili bi sve male brdsko-planinske vodotokove i uništili živi svet u njima i oko njih... Treba znati da se na svetskom nivou preispituje koncep proizvodnje energije iz MHE. One Srbiji nisu potrebne. Jedino investitori imaju interes, jer od EPS naplaćuju 10 do 14 evrocenti po kilovatčasu isporučene energije, a to plaćaju građani Srbije. To nisu projekti koji donose razvoj, to su projekti koji donose ozbiljne ekološke štete i samo pune džepove investitora – tvrdi profesor Ristić.
Da li generalni direktor JP Srbijašume i profesor Ristić sučeljavaju stručne stavove ili je po sredi neki drugi interes, nismo dokučili... Ali, zar je spor oko gradnje MHE u zaštićenim područjima razlog da se inženjerima šumarstva zabrani odlazak na njihov, Šumarski fakultet, koji je obeležavao 99 godina postojanja? 

Srpskim šumarima Opatija bliža od Kragujevca
Drugi problem je, tvrde naši izvori, činjenica da se šumari ponašaju monopolistički i da im smeta činjenica što zainteresovani subjekti, drvoprerađivači, traže transparentniju raspodelu sirovine, a Šumarski fakultet je, tobože, stao na njihovu stranu. Nama to nije poznato, ali nam je dobro poznato da drvoprerađivači, kada god imaju priliku, upravo govore o problemima vezanim za raspodelu sirovine i o korupciji u šumarstvu uopšte. Šumari ignorišu rasprave na ove teme, oni jednostavno ignorišu skupove na kojima bi se mogla pokrenuti takva ptanja.
A poznato je da se problemi silom ne rešavaju, nego produbljuju. Takođe je poznato da čekanje nikad nije rešenje, a zna se da su šumari i drvoprerađivači upućeni jedni na druge, vezani kao nokat i meso, i ako se ne dogovore, niko im neće pomoći.
O tome kako šumari, po direktivi, ignorišu skupove sa drvoprerađivačima, pisali smo u nekoliko navrata, a u našem prošlogodišnjem julskom izdanju (broj 63) pod naslovom Srpskim šumarima Opatija bliža od Kragujevca pišemo da su na 16. Drvno tehnološkoj konferenciji u Opatiji, početkom juna 2019. godine, od 9 prisutnih iz Srbije, prisustvovala i tri visoko pozicionirana službenika iz JP Srbijašume, a samo dva meseca ranije, na 4. Konferenciji šumarstvo i drvna industrija Srbije, koja je u aprilu 2019. održana u Kragujevcu, niko od predstavnika naših javnih preduzeća šumarstva nije bio prisutan. Na trodnevnim skupovima u Opatiji šumari iz Direkcije JP Srbijašume su godinama redovno prisutni, a skupove ove vrste u našoj zemlji redovno ignorišu. Ta praksa je počela nakon prve konferencije koja je održana u Vrnjačkoj Banji, aprila 2016. godine. Tada su šumari imali aktivno učešće, ali se jedan od tada uticajnih, a netaktičnih, izvršnih direktora JP Srbijašume ozbiljno ljutio na dobronamerne kritike vezane za praksu raspodele sirovine i korupciju u šumarstvu... Nakon toga, našoj redakciji je u nekoliko navrata javljano da su neki od kritičara imali ozbiljan problem dalje isporuke dogovorene količine drvne sirovine...
Pored šumara ove skupove ignoriše i država jer, pored predstavnika Uprave za šume, sa nivoa državne vlasti niko nije prisustvovao na protekle četiri značajne konferencije šumara i drvoprerađivača Srbije...      
I tako... Dok kruže priče da u JP Srbijašume cvetaju javašluk, nered i nerad, oko 500 inženjera šumarstva ponizno ćuti. Stoji tvrdnja da šumarski inženjeri u JP Srbijašume imaju rukovodstvo kakvo zaslužuju... Zato neće biti čudo ukoliko do kraja ove godine obeležavanje stogodišnjice postojanja Šumarskog fakulteta bude zabranjeno.