Operativno upravljanje proizvodnjom 1 - Proizvodni sistem

Poslovne funkcije u proizvodnom sistemu

Proizvodni sistem je najsloženiji poslovni sistem u smislu praktičnog upravljanja procesom proizvodnje. Ne postoji poslovni sistem koji ima tako brojne i složene varijacije po pitanju strukture poslovnog sistema, ali i prirode poslovnih procesa. Verovatno je najsloženiji sistem i kad je reč o potrebi za matematičkom i algoritamskom podrškom upravljanju.

Marketing, ugovaranje, projektovanje, nabava, prodaja, planiranje, lansiranje, priprema i praćenje  proizvodnje, distribucija i montaža proizvoda, održavanje mašina i alata, vođenje zaliha, praćenje materijalnih tokova, praćenje informacionih tokova, analiza poslovanja, računovodstvene funkcije (finansijsko, materijalno i pogonsko računovodstvo), obračun fizičkih parametara proizvodnje, obračun troškova i ostalih tehno-ekonomskih pokazatelja, kao i ostale brojne funkcije su u tim uslovima vrlo složene i uspešno mogu biti realizovane samo uz podršku kvalitetnog informacionog sistema.  

Kao primer proizvodnog sistema mi ćemo se u našem tekstu oslanjati na drvoprerađivačku industriju, s obzirom na to da autor knjige u ovom trenutku razvija analitički program za pilansku preradu drveta i proizvodnju ploča od masiva. 

Filozofija proizvodnje

1. Proizvodni poslovni sistem je  vrlo složen sistem objekata, subjekata, procesa, odnosa i funkcija.  Da bi se tako složen sistem lakše savladao i da bi se njim lakše upravljalo, tokom svog istorijskog razvoja, formirani su razni  modeli i koncepti upravljanja resursima i aktivnostima. 
Danas su u svetu dominantne proizvodne tehnike koje se baziraju na radu savremenih i moćnih sredstava automatizacije, kao što su računari opšte namene, numerički programirane mašine, robotski sistemi, fleksibilne radne ćelije, automatizovane proizvodne linije, elektronska komunikacija unutar i van preduzeća, automatsko prikupljanje podataka, automatizovana obrada dokumenata, automatsko obeležavanje proizvoda, automatizovana kontrola materijala i proizvoda, automatizovana skladišta i  prenos materijala, kao i mnogobrojne druge tehnike i tehnologije vezane za proizvodni proces. 

2. Najpoznatiji savremeni koncepti upravljanja proizvodnjom su MRP (Material requirement planning), MRP-II (Manufacturing  resource planning), JIT (just in time / ’upravo na vreme’), Push-systems (sistemi koji ’guraju’ proizvodnju), Pull-systems (sistemi koji ’vuku’ proizvodnju), kao i neki drugi koncepti koji daju veliki značaj logistici i informacionim tokovima. 
Ipak, u grubo, te podele se mogu sažeti na zapadnu (MRP/Push) i japansku (JIT/Pull) proizvodnu filozofiju. Japanska filozofija, čiji je vodeći predstavnik Tojota, postavljena je na nekim ‘prostim’ proizvodnim organizacionim principima, ali  zahteva veliku preciznost, tačnost i pouzdanost rada, što u krajnjoj konsekveci traži visok stepen automatizacije i robotizacije proizvodnje, kao i vrhunsku disciplinu svih učesnika, kako unutar preduzeća, tako i  kooperanata. Zapadna proizvodna filozofija se više oslanja na korišćenje logičko/matematičkih modela u upravljanju.  
Naravno da su danas razne ideje značajno izmešane, tako da su neke osobine JIT koncepta uključene u zapadnu proizvodnu filozofiju, a važi i obratno. Na primer, pojedinačna i maloserijska proizvodnja u drvoprerađivačkoj industriju pre bi spadala u ‘pull’ sisteme, tj. sisteme koji ‘povlače’ proizvodnju za poznatog kupca, dok bi veća serijska proizvodnja standardnih proizvoda mogla spadati u ‘push’ sisteme, tj. sisteme koji lansiraju proizvodnju za nepoznatog kupca. Zapadni autori, možda i subjektivno, uglavnom smatraju da je MRP II koncept superiorniji u većem broju poslovnih situacija. Osnovna prednost japanskog pristupa je uključenje svih zaposlenih u proces stalnog unapređenja poslovnih funkcija i organizacije rada.

Preduslovi uspešnosti poslovanja 

1. U proizvodnji građevinske stolarije i nameštaja, tj. u domenu opremanja objekata generalno (ovo je samo jedan izdvojeni primer),  pojedinačna i maloserijska proizvodnja podrazumevaju izradu velikog broja različitih proizvoda, složenih po svojoj strukturi i tehnologiji obrade, koji se istovremeno prepliću u svim fazama proizvodnje, ali i drugih poslovnih funkcija. 
Na primer, istovremeno procesiranje 10 ugovora sa 100 pozicija (u praksi može biti i mnogo više) znači 1000 različitih proizvoda, što je česta situacija u proizvodnji nameštaja i građevinske stolarije. Radni nalozi, koji prate ugovore, se realizuju kroz dvadesetak  mašinskih mesta i obrađuju sa toliko ili još više radnih operacija, za koje treba obezbediti odgovarajuće alate, pribor i instrumente, kao i repromaterijal, raznovrstan i po količini i po svojoj vrsti. 

2. Da bi poslovni sistem uopšte funkcionisao on je nužno integralan (celovit) ’u širinu’. Sve njegove funkcije se uvek izvršavaju na određeni način, klasičnim ili savremenim tehničkim sredstvima, ili još uvek, na žalost, ’iz glave’. Upravljanje takvim sistemom se obavlja uz sadržajno znanje o procesima rada koje poseduju rukovodioci  i stručnjaci preduzeća. 

Savremena  sredstva  automatizacije i upravljanja omogućavaju razvoj sistema i ’u dubinu’, tj. razvoj i ugradnju tehnika i tehnologija rada koje podižu produktivnost, ekonomičnost, kvalitet izrade, održavanje rokova i mnogobrojne druge aspekte poslovanja, kako u pojedinim poslovnim funkcijama, tako i u proizvodnom procesu u celini. Informacione tehnologije obezbeđuju uspešnu primenu matematičkih modela u predviđanju, planiranju i analizi poslovnih procesa, a zatim, posledično, i u donošenju poslovnih odluka.

Svaka od poslovnih funkcija ima svoj pogled na celokupni sistem, svoju projekciju koja zahteva specifične tehnike (programe optimizacije) u planiranju, praćenju i analizi svojih aktivnosti. Često rezultati raznih poslovnih funkcija mogu izgledati divergentni, čak suprotstavljeni. Nauka, umetnost i veština upravljanja preduzećem jeste kako obezbediti konvergenciju tih ciljeva u svrhu ostvarenja najboljih rezultata. To i jeste suština pojma tehnologije, kako su ga shvatali još u Grčkoj antici.

Ljubaznošću urednika časopisa DRVO-tehnika pripremili smo seriju članaka iz oblasti operativnog upravljanja proizvodnjom. Članci su, inače, ekstrakt iz knjige Teorija i praksa programiranja čiji je autor Miloš Tica, koja će biti objavljena do kraja 2022. godine. Namena ovih članaka, kao i same knjige, je da:
- Informatičare (projektante i programere), koji učestvuju u izradi informacionih sistema i programa u oblasti proizvodnje, upozna sa osnovnim elementima  proizvodnih sistema u oblasti operativnog upravljanja. 
- Mlađe inženjere drvotehnike, koji se bave operativnim upravljanjem u  proizvodnji, upozna sa algoritamskim metodama i tehnikama kojima se rešavaju problemi upravljanja.
Posebna pažnja posvećena je problemima raspoređivanja aktivnosti u smislu optimizacije proizvodnih pocesa: Raspoređivanje aktivnosti (scheduling) je organizacija većeg broja proizvodnih zadataka sa ciljem postizanja njihovog najboljeg protoka u odnosu na kriterije koji imaju vremensku dimenziju ili konotaciju.     

Članak objavljen u časopisu DRVOtehnika 75, jul 2022.