Ograničenja i zastoji u razvoju drvnog sektora

Više puta smo u proteklih pet-šest godina pisali o problemima vezanim za raspodelu drvne sirovine iz državnih šuma. Ukazivali smo na korupciju i kriminal u šumarskim preduzećima, koji su iz godine u godinu rasli ugrožavajući rast domaće drvne industrije. Taj problem traje dugo i toliko je eskalirao upravo zato što je izostala institucionalna aktivnost, što država uopšte nije reagovala na pritužbe drvoprerađivača, dok je permanentno rastao broj trgovaca koji su sirovinu dobijali od šumarskih preduzeća, a u preprodaji sirovina je povremeno dostizala duplo veću cenu. Upravo zato smo u nekoliko navrata tvrdili da su partokratijska kadrovska rešenja države u šumarstvu ravna diverziji… 

Korupcija i kriminal u raspodeli sirovine iz državnih šuma je, tvrde drvoprerađivači, toliko otvorena, skoro javna. Zna se da sirovinu mogu dobiti oni koji su se na vreme konektovali, isto kao što se zna i otvoreno priča da „odlučujući uticaj na raspodelu sirovine iz vojvođanskih šuma” imaju neki ljudi koji uopšte nisu zaposleni u šumarstvu.

Ko je pekar iz Kaća?

Dobili smo i konkretne podatke, pa smo od JP Vojvodinašume zatražili odgovor na tri pitanja. Učtivo smo 28. avgusta 2023. uputili pismo poštom i mejlom generalnom direktoru JP Vojvodinašume, gospodinu Kokai Rolandu u kome navodimo da raspodelu sirovine iz državnih šuma dugo prate problemi, mito, korupcija i kriminal… Citiramo veći deo pisma:

„Ta praksa je, tvrde drvoprerađivači, toliko otvorena, skoro javna; zna se ko u svakoj situaciji ima sirovine i po kojoj ceni, zna se da sirovinu mogu dobiti samo oni koji su se konektovali, isto kao što se zna da vojvođanski drvoprerađivači, ukoliko žele sirovinu, treba da odu u Kać do izvesnog pekara koji, navodno, ima odlučujući uticaj na sistem raspodele drvne sirovine iz JP Vojvodinašume... 

Pitam Vas, gospodine Kokai, PRVO: Kako je moguće da drvoprerađivači koji se bave finalnom proizvodnjom ne mogu dobiti ni jedan trupac i pored činjenice da godinama uredno apliciraju, a sirovinu dobijaju trgovci koji nemaju ni proizvodnju niti jednog zaposlenog; DRUGO: Koliko je u strukturi kupaca JP Vojvodinašume trgovaca i na osnovu kojih kriterijuma oni dobijaju drvnu sirovinu i TREĆE: Ko je pekar iz Kaća i kako je moguće da on ima odlučujući uticaj na sistem raspodele drvne sirovine iz vojvođanskih šuma, što odgovorno tvrde drvoprerađivači iz Klastera primarne prerade drveta?

Uz naznaku da je časopis DRVO-tehnika otvoren za saradnju, časopis u kome naši sagovornici, ali i čitaoci mogu slobodno izneti svoje mišljenje, sa kojim se mi možemo ili ne moramo slagati, časopis koji govori istinu i koji poštuje svoje izvore, očekujem i molim Vas, gospodine direktore, da do 08. septembra 2023. pošaljete objašnjenje, odnosno odgovor na postavljena pitanja, jer su problemi raspodele sirovine iz državnih šuma i dalje tema našeg časopisa.“
Gospodinu Rolandu smo poželeli dobro zdravlje i uspešno poslovanje, ali do zaključivanja ovog broja (ukupno 104 dana) nismo dobili odgovore na postavljena pitanja. 

U međuvremenu smo saznali da se do skora, za svaki kubni metar topolovog drveta pekaru iz Kaća prethodno trebalo uplatiti 3 do 5 evra po kubiku pa tek onda ići šumarima. Tako, recimo, ako neki od drvoprerađivača godišnje traži 10.000 kubika topole, pekaru iz Kaća bi navodno prvo trebalo da iskešira 30.000 evra pa tek onda da dobije ugovor od JP Vojvodinašume, da zatim šumarima avansira robu po zvaničnom cenovniku i da čeka isporuku... Neverovatno! 
Istina ima drvoprerađivača koji kažu da neće da platiti reket za trupce topole, da neće da se valjaju u tom blatu, pa se snalaze na različite načine. Kako, nismo dokučili... 

Saznali smo i ime pekara iz Kaća koji, navodno, u Novom Sadu na četiri lokacije ima pekare, koje snabdeva proizvodnjom iz Kaća, a za navodno posredovanje vlasnika ove pekare u snabdevanju drvoprerađivača sirovinom iz JP Vojvodinašume, koje je organizovao Kokai, kažu da zna i policija... 
Ljudi svašta pričaju i trpe. Ako je pola od ovog istina, to je strašno. Stoti put se pitamo: da li je moguće da sve to država godinama toleriše i zašto???
 A više puta smo prenosili pritužbe drvoprerađivača kada su u pitanju trupci hrasta za kojima je veća potražnja i koji imaju daleko veću cenu. Zato je i mito za hrastove trupce daleko veći. Drvoprerađivači kažu da za pilansku robu hrasta mito iznosi 50 evra po kubiku, a za furnirski hrast mito dostiže stotinjak i više evra, a neki spominju mito od neverovatnih 250 evra po kubiku... Ovo je, kako to narod kaže, da poludiš, da ne poveruješ!

Ali jedno je znati, drugo je dokazati 

A u drugom delu novembra, baš u vreme kada su se zahuktavale predizborne aktivnosti, KURIR je objavio seriju tekstova o vršiocu dužnosti generalnom direktoru JP Srbijašume baveći se bogatstvom koje je za nepunih pet godina stekao gospodin Braunović tako što je od JP Srbijašume, tvrdi KURIR „napravio privatno gazdinstvo...praktično privatizovao ovo javno preduzeće i unutar njega napravio paralelni kriminalni sistem...otuđivao prirodna bogatstva Srbije, trgovao njima, organizovao nezakonite seče šuma, te preprodavao parcele, nameštao poslove...i za sve to uzimao ogromne svote kao mito... On je direktno ili preko posrednika zahtevao od firmi koje se bave obradom drveta mito u iznosu od 5 do 10 evra po kubnom metru ugovorene količine drveta“ tvrdi KURIR i dodaje da je „jedan od vlasnika preduzeća za obradu i rezanje drveta Braunoviću, preko posrednika, dao mito od 105.000 evra u kešu.“

Odmah smo pojmili da je pisanje KURIRA primarno politički obojeno što ne dovodi u pitanje osnovnu temu ovih tekstova, činjenicu da u šumarstvu već dugo vladaju korupcija i kriminal o čemu sam godinama pisao, pa zbog toga u dva navrata sa vrha JP Srbijašume dobio pretnje, poslednji put polovinom 2022. godine – pretnju smrću, a umesto zaštite i podrške, policija je, istina bezuspešno, pokušala da prikrije tu činjenicu. Jasno je, kaže V. Matić „da je neko u MUP-u svesno manipulisao podacima i pokušao da sakrije ključni dokaz”... Retki su mediji koji su pretnju kolegi – novinaru dali bar malo prostora. Ni KURIR tada nije pisao o korupciji u šumarstvu, niti o pretnji novinaru, tamo nekom Blagojeviću. Istina neki mediji su pokušali da svemu tome daju političku konotaciju, zvali su me više puta i da sam kojim slučajem pristao na tu opciju, možda bi se na proteklim izborima našao na nekoj izbornoj listi... 

Rekosmo: jedno je znati, drugo je dokazati, ali to nije posao medija... Praksa i politika se u svetu sigurno nigde ne podudaraju, a u društvima koja obiluju problemima, poput našeg, taj disbalans je više izražen, više se vidi, i da zlo bude veće, izgleda da većini sve manje smeta. U ogoljenom potrošačkom društvu u kome je eksploatacija prirode i čoveka već decenijama tiho prihvaćena praksa, uspeh je odavno izjednačen sa količinom novca sa kojom pojedinac raspolaže, a za zgrtanje novca ovde često nije potrebno obrazovanje, već neke sasvim druge veštine. Zato ne čudi podatak da prema jednom nedavnom istraživanju, svega 14% građana smatra da je obrazovanje važno za uspeh, dok više od polovine građana Srbije smatra da je korupcija kod nas nešto ukorenjeno i uobičajeno. Korupcija postoji u svim delovima društva, ali je najprisutnija tamo gde postoje monopol i velika diskreciona ovlašćenja u donošenju odluka, a nedostaju mehanizmi za utvrđivanje odgovornosti pojedinca. Korupcija usporava ekonomski razvoj, narušava stabilnost institucija, slabi državu i negativno utiče na razvoj celokupnog društva, a to se očigledno vidi i u preradi drveta. 

Pad potražnje za proizvodima drvne industrije

Jasno je da pad proizvodnje u drvnom sektoru nije uslovljen samo malverzacijama u raspodeli sirovine. Tu je primarno dominantan pad potražnje za proizvodima drvne industrije, izražen u Evropi od polovine 2022. godine, koji se dalje reflektuje na pad proizvodnje, nestabilnost i strah od investiranja.
Još nemamo uvid u kompletnu statistiku prerade drveta u protekloj godini, ali znamo da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji za pet meseci, januar–maj  2023. godine, proizvodnja proizvoda od drveta registrovala pad od 5,1% u poređenju sa prvih pet meseci 2022. godine, a pad od 7,8% zabeležen je u proizvodnji nameštaja. Prema nagoveštajima iz prakse, kod nas se može očekivati dalji pad proizvodnje u drvnom sektoru, jer su neka preduzeća zbog pada potražnje za proizvodima drvnog sektora znatno smanjila obim proizvodnje, a neka otpuštaju ili najavljuju otpuštanje radnika... 
I sada je sirovina manji problem, navodno ima je dovoljno, ponuda je veća, ali su cene ostale iste. Pad proizvodnje u drvnom sektoru i smanjena potražnja za drvnom sirovinom zabrinula je nakupce, one koji posreduju između šumara i drvoprerađivača, a šumarska preduzeća mogu doći u situaciju da će tražiti kupce, jer će prema nagoveštajima iz prakse na domaćem tržištu potražnja za drvnom sirovinom ove godine biti u znatnom padu.   
Poznato je da su drvna industrija i proizvodnja nameštaja prilično fleksibilne privredne grane i da su u našoj zemlji, ali i u većini zemalja u okruženju, godinama permanentno beležile veći obim proizvodnje i izvoza. Ali, ne treba zatvarati oči pred činjenicom da je svet u velikoj krizi, da veći broj država ulazi u recesiju, da u neposrednom okruženju bukte dva rata, da je svet na ivici većih sukoba, a sve to zajedno određuje dalje privredne tokove. Pad potražnje u Evropi za proizvodima drvne industrije, izražen od polovine prošle godine, reflektuje se na pad proizvodnje, nestabilnost i strah od investiranja. Na evropskom tržištu je prošle godine pad potražnje za proizvodima drvne industrije skoro prepolovljen u odnosu na 2022. godinu tako da će praktično ceo drvni sektor do polovine 2024. godine biti u neizvesnosti.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 81, januar 2024.