Odbačeno drvo kao umetnost

Južno-korejski umetnik Li Džej Hajo (Lee Jae Hyo) koristi organske materijale kao što je drvo da bi kreirao monumentalne skulptoralne komade primenjene umetnosti. Oblici koji ga privlače su kako geometrijski tako i organski, i nastali su od stabala i grana drveta. Oni su potom vešto ukomponovani u složene, perfektno oblikovane 3D forme koje predstavljaju slobodnostojeće podne skulpture, skulpture u otvorenom prostoru ili pak komade nameštaja.
Drvo koje upotrebljava Džej Hajo najčešće predstavlja jeftinu ili čak odbačenu drvenu građu koju pronalazi u svojoj neposrednoj okolini. Skupa, retka stabla su izuzetno retko u domenu njegovog interesovanja, jer sam umetnik veruje da se najimpresivniji efekat umetnosti postiže upotrebom uobičajenih, dobro poznatih i svakodnevnih materijala.

Kako bi postigao likovno upečatljiv i teksturalno savršen izgled skulptura, ovaj pedesettrogodišnji vajar ima vrlo osoben proces stvaranja. Naime, svaki komad drveta on najpre pali, kako bi dobio potpuno crnu površinu. Komade zatim sastavlja u zamišljenu formu, i na kraju polira njenu površinu do perfekcije. Tako površina postaje svetla i sjajna, i kao takva oštro kontrastira tamnoj gami unutrašnjosti dela.
Džej Hajo je umetnik koji često izlaže po internacionalno poznatim muzejima i galerijama, a njegov opus je poznat i priznat u svetskim okvirima. Nedvosmisleno elegantna nota njegovih dela, data je kroz čist, iskonski kvalitet procesa stvaranja vođen napornim i predanim manuelnim radom. U njegovom opusu izbegnuta je razlika između finih i primenjenih umetnosti, odnosno između moderne umetnosti i dizajna, te su dela koliko likovno samoodrživa toliko i funkcionalna. Klupe, sofe, stolice, stolovi imaju praktičnu namenu, ali svoje poreklo crpi iz potpuno apstraktnog, biomorfnog sveta.
Drvene kompozicije koje pravi Džej Hajo mogu se posmatrati kao svojevrsne ode o drvetu, kao meditacija na temu kompleksne i zadivljujuće prirode šume. Najčešće korišćeni materijali su smreka, ariš, kesten, kamelija, hrast i bor. U provinciji Giongi, južno od Seula, gde ovaj korejski umetnik živi i radi, upravo šuma je najneposrednije okruženje. Sa rekom Han, ovaj ambijent predstavlja sve ono što je kao izvor inspiracije i materijala potrebno Džej Haju. Zato je priroda centralna tema umetnikovog delanja. Energija prirode, čista, neopterećena i nedefinisana linija, kao i neodoljiva jednostavnost postojećih elemenata, jesu činioci koji oblikuju vajarov rad. Na pitanje da li u svojim kreacijama preovlađuje Priroda ili Umetnost, on odgovara da nije siguran, i da dok radi oseća kako njegove ruke prate suštinu materijala zadatu prirodom. A s obzirom da svaka vrsta drveta ima svoju specifičnu estetiku i folozofiju, on nastoji da pronikne u njih, i izloži ih – tako sam materijal usmerava pokret, a tekstura odlučuje o formi – ni jedno ni drugo ne može se nametnuti spolja ili unapred.
Radijalna forma izaziva veliko interesovanje ovog umetnika. Kružni su komadi od kojih se sastavljaju kompozicije, a konačne forme imaju često oblik lopte ili zalučenih volumena. Lopta kao savršen oblik koji egzistira u prirodi predstavlja lajt-motiv kome se Džej Hajo uvek iznova vraća, ali nikada sasvim ne dokučava njen fenomen.

Savršenstvo Džej Hajovih dela leži u ravnoteži između složenosti oblika i jednostavnosti materijala. Kada dođe do najintimnije prirode svojih materijala, on je prezentuje ljudskim čulima, unapređujući prirodni oblik i gamu drveta idejama iz sopstvene mašte. Neretko nam se čini da su tako dobijeni organski oblici gotovo od gume, ili da ih je kreirao sam genij Prirode.
Li Džej Haj nedavno je izlagao u Londonu i Njujorku, a njegovi radovi mogu se videti u Muzeju „Sungkok” u Koreji.

Foto: http://www.leeart.name

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika broj 61, januar 2019.