Obrazovanje i potrebe kadrova u drvnoj industriji

Posmatrajući stanje u privredi po pitanju kvaliteta kadra koji se zapošljava i njenu saradnju sa obrazovnim institucijama može se uočiti da kod nas postoje slični problemi i procesi kao i u zemljama u regionu. Natalitet je u Srbiji u dužem periodu bio u konstantnom padu. Školske 1999/2000. godine je osnovnu školu završilo 95.300 učenika, a školske 2018/19. svega 71.600  ili skoro 25% manje. Poslednjih godina se može uočiti izvesna stagnacija ovoga trenda. Uz ukupan pad broja učenika koji upisuju srednje škole, evidentan je bio dodatni pad upisa učenika za zanimanja u oblasti šumarstva i obrade drveta. Deca po pravilu pokazuju veće interesovanje za obrazovne profile u oblastima koja se smatraju atraktivnim (ekonomija, medicina...). Upisna politika Ministarstva prosvete je godinama išla na ruku ovom trendu omogućavajući srednjim školama da ponude mnogo veći broj mesta za upis u odnosu na broj učenika koji završavaju osnovnu školu. Pored toga nije postaojao prag znanja (broj bodova) koji bi bio uslov za upis u četvorogodišnje školovanje. Škole su reagovale tako da su u svojoj ponudi izostavljale trogodišnje obrazovne profile jer su odeljenja ostajala nepopunjena, a nudile neke druge četvorogodišnje. Rezultiralo je time da je školske 2015/16. godine u celoj Srbiji upisan samo 51 učenik ukupno za obrazovne profile stolar, šumar i tapetar-dekorater. Generalno, broj  učenika koji se upisuje u sve trogodišnje profile u Srbiji  (zanatska zanimanja) je sa 28% kako je to bilo u prethodnim decenijama sada sveden na svega oko 11%.  Prethodna godina je donela pozitivne promene u upisnoj politici, tako što je uveden prag znanja i broj slobodnih mesta se pri poslednjem upisu približio broju učenika (samo 6,1% mesta više), a to je blizu iskustveno utvrđenih 5%. Navedene izmene su odmah dale rezultat, tako da se u trogodišnja zanimanja u oblasti šumarstva i obrade drveta ove godine upisalo 210 učenika. U četvorogodišnjim obrazovnim profilima su unapređivani programi povećanom zastupljenošću primene računara, što je odraz zahteva privrede, a očekuje se veća zainteresovanost pri upisu u škole.

Na temu: Obrazovanje i potrebe kadrova u drvnoj industriji u okviru Četvrte konferencije Drvna industrija i šumarstvo Srbije, govorio je dipl. ing. Miroslav Mareš iz Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije

Privrednici koji deluju u području šumarstva i obrade drveta očekuju bolje obučene izvršioce u skladu sa novim tehnologijama, ali ne shvataju da su oni ti koji treba da preduzmu inicijativu. Veoma retko se obraćaju Ministarstvu prosvete dostavljajući mu svoje zahteve i potrebe za izradu novih planova i programa učenja. Jedan od pozitivnih primera predstavlja uvođenje programa Operater za izradu nameštaja, industrijskog radnika za potrebe drvne industrije. Sedam kompanija zlatiborskog okruga je podnelo zahtev, i učestvovalo u izradi opisa poslova u skladu sa svojim potrebama. Umesto privrede, sa zahtevima za nove programe su se pojavljivale srednje škole. Nekada su programi izrađivani upravo u skladu potrebama privrede, ali su se neretko pravili programi koji treba da „zvuče atraktivno’’ kako bi se popravio upis učenika.
U svrhu usklađivanja sveta obrazovanja sa potrebama privrede usvojen je set zakona koji bi trebalo da uvedu red u ovoj oblasti. Zakonom o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije uspostavlja se sistem za uređivanje kvalifikacija sa jasnim opisima kvalifikacija, načinima utvrđivanja potreba za njihovim uvođenjem, procedurama i telima odgovornim za njihovo uvođenje. Zakon definiše moguće načine sticanja odnosno priznavanja stečenih kvalifikacija, što daje mogućnost da se uz formalno i neformalno obrazovanje, određeni sertifikat može steći i priznavanjem informalnog učenja (životno ili radno iskustvo). Definisana je mogućnost da različita pravna lica (javna preduzeća, privredna društva, udruženja...) mogu da se bave neformalnim obrazovanjem nakon sticanja statusa Javno priznatog organizatora aktivnosti (JPOA). Na taj način se daje prostor da i druge institucije, a ne samo škole, organizuju obuke kojima se stiče parcijalna kvalifikacija i izdaje odgovarajući sertifikat priznat od strane države. Na osnovu zakona o NOKS obrazovan je Savet za NOKS koji kao savetodavno telo treba da daje preporuke o procesu planiranja i razvoja ljudskog potencijala. Stručnu podršku Savetu ali i drugim nadležnim institucijama pružaće Agencija za kvalifikacije kojoj su povereni i poslovi obezbeđivanja kvaliteta u svim aspektima razvoja i implementacije NOKS-a. Agenciji se upućuju predlozi za uvođenje novih, ili izmenu postojećih kvalifikacija. Na osnovu zakona o NOKS-u formirana su sektorska veća čija nadležnost je utvrđivanje potrebnih kvalifikacija, njihova izmena, donošenje odluka o izradi standarda kvalifikacija... Članove sektorskih veća čine predstavnici PKS, udruženja poslodavaca, strukovnih udruženja, Saveta za stručno obrazovanje, visokog i srednjeg obrazovanja, NSZ, nadležnih ministarstava, sindikata i ZUOV-a. Zakon o dualnom obrazovanju uređuje način realizacije praktiče nastave kod poslodavca odnosno učenja kroz rad. Učenici su i ranije obavljali praksu u kompanijama (npr. stolar, tapetar...), ali se ovim zakonom detaljnije razrađuje primena programa učenja i preciziraju međusobni odnosi učenika, poslodavca i škole, kao i obaveze koje svaka od zainteresovanih strana mora da ispuni. Jedna od novina je da je poslodavac  u obavezi da obezbedi licenciranog instruktora, odnosno zaposlenog koji je položio odgovarajući ispit za rad sa učenicima. Ispit se polaže pred komisijom Privredne komore koja ujedno ima i obavezu da proveri ispunjenosti uslova za sprovođenje učenja kroz rad. Zakon o obrazovanju odraslih uređuje obrazovanje i celoživotno učenje odraslih, što otvara mogućnosti odraslima da se uključe i stiču obrazovanje bez obzira na godine života, a samim tim povećaju svoju šansu za zapošljavanjem i profesionalnim napredovanjem.
Kroz sve ove zakone provlači se pojam standard kvalifikacije, koji predstavlja osnov za sticanje kvalifikacije u stručnom obrazovanju na određenom nivou zahtevnosti i određuje stručne kompetencije (znanja, veštine, stavove) potrebne za obavljanje posla ili grupe sličnih poslova. Na podneti zahtev za uvođenje nove kvalifikacije, utvrđivaće se opravdanost i razvijati standard kvalifikacije koji će kasnije predstavljati osnov za izradu programa učenja. Ova zakonska rešenja daju pravac u kojem  privrednici treba da deluju, kako bi dobijali radnike u skladu sa sopstvenim potrebama.

Tekst je objavljen u časopisu DRVOtehnika, jul 2019.