top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


YN5         KOY      
T S    W      D   58H
3OT   IGM     S      
U N    B      M   QHD
TDB           I      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Nema razloga za optimizam

Piše: Mr Dragojlo Blagojević, urednik časopisa DRVOtehnika

Stubac za urednika 

Pad proizvodnje i neizvesnost u drvnom sektoru

Prema podacima PKS u Srbiji je 2022. u odnosu na 2021. godinu proizvodnja proizvoda od drveta zabeležila pad od 11,3%, dok je proizvodnja nameštaja bila manja za 3,5%. U istom periodu izvoz proizvoda od drveta je povećan za 11,6% dok je izvoz nameštaja imao rast od 7,5 što govori da je, uz manju proizvodnju i veći izvoz, na domaćem tržištu bilo znatno manje realizacije.

Poznato je da su drvna industrija i proizvodnja nameštaja prilično fleksibilne privredne grane i da su u našoj zemlji, ali i u većini zemalja u okruženju, godinama permanentno beležile veći obim proizvodnje i izvoza. Ali, ne treba zatvarati oči pred činjenicom da je svet u velikoj krizi, da veći broj država ulazi u recesiju, da u Evropi bukti rat, da je svet na ivici većih sukoba, a sve to zajedno određuje dalje privredne tokove. Pad potražnje u Evropi za proizvodima drvne industrije, izražen od polovine prošle godine, reflektuje se na pad proizvodnje, nestabilnost i strah od investiranja. Na evropskom tržištu se, u odnosu na prethodnu godinu, trenutno oseća pad potražnje od 50 procenata. Potražnja za lepljenim pločama iz masiva kao i za podnim oblogama, posebno za parketom je prepolovljena, dok su cene peleta i briketa značajno pale. U građevinskom sektoru većine evropskih zemalja zabeležen je pad broja izdatih građevinskih dozvola za 20 do 30 procenata, a to znači smanjen broj očekivanih investicija. To se direktno reflektuje na smanjenu potražnju, tako da je praktično ceo drvni sektor u neizvesnosti, rečeno je na DTK u Opatiji...

Uz teškoće vezane za neredovno snabdevanje skupom sirovinom, drvnu industriju prati rapidan rast troškova rada. Evidentan je, naime, nedostatak radne snage, a mi smo godinama upozoravali da će nedostatak radne snage biti faktor ograničenja razvoja drvne industrije. Uz veće troškove sirovine i rapidan rast troškova rada, poskupeli su i drugi inputi, transport i repromaterijal, pa sve to sada stvara jednu konfuznu situaciju i neizvesnost. 
Nemačka privreda, sinonim uspeha i napretka, ušla je u 2023. godini u recesiju. Kriza u lokomotivi Evrope preliće se i na ostale zemlje, pa i na srpsku privredu kojoj je Nemačka, bez sumnje, najveći oslonac. Stručnjaci očekuju da će nemačka privreda prevazići brojne probleme, uz tvrdnju da je većina evropskih zemalja u sličnom problemu, a da su Britanija i Italija na granici recesije. Kriza je i u drugim velikim ekonomijama, a za sad se, kako kažu, dobro drže jedino Kina i SAD. 

Recesija će se završiti, smatraju stručnjaci, kada se uklone uzroci koji su do nje doveli, ali je u tom pogledu malo optimizma. Osnovni razlog zašto smo danas svi u problemu je rat u Ukrajini kome se još uvek ne nazire kraj. Umesto toga u podeljenom svetu prepunom nesporazuma, otvaraju se nova ratna žarišta, a jedno od njih bi, s obzirom na stalne provokacije, mogla biti naša južna pokrajina... 

Ništa nije izvesno i svaku prognozu može demantovani crnja praksa. Uz sve to našu zemlju je početkom maja pogodila tragedija do sada nezabeležena u ovom delu sveta. Neću objašnjavati zašto sam smatrao racionalnim da se u nizu mera koje su predlagane ili preduzete nakon toga, konačno nađe odluka da se raspiše konkurs za direktore svih javnih preduzeća i da se ova radna mesta popune kadrovima adekvatne stručne spreme. Prema podacima Agencije za privredne registre u Srbiji posluje 545  javnih preduzeća sa 114.450 zaposlenih, na čijem čelu su više od polovine takozvani vršioci dužnosti, partijski kadrovi od kojih je samo petina imala odgovarajuću stručnu spremu. Struku treba poštovati, to bi valjda trebalo da uvaže oni koji vode ovu zemlju, jer prekomeran broj v.d. direktora ne služi državi nego partijskoj strukturi.  Od 33 velika preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, u 20 kompanija rukovodioci su vršioci dužnosti direktora. Stručnjaci kažu da je način upravljanja javnim preduzećima u Srbiji u potpunosti suprotan potrebnoj profesionalizaciji i korporatizaciji državnih firmi, o kojima se već skoro deceniju samo vodi prazna priča. Te činjenice posebno pogađaju drvnu industriju koja iz državnih šuma dobija sve manje sirovine uz sve veće cene, jer je  netransparentna raspodela omogućila šumarskim javnim preduzećima da sirovinu ustupaju preprodavcima koji je drvoprerađivačima preprodaju po duplo većim cenama, a država sve to godinama toleriše.