Nameštaj od recikliranog drveta

Umesto da izvesna drvena građa koja je odigrala svoju ulogu bude bačena ili iskorišćena kao ogrev, u svetu savremenog dizajna postoji mogućnost da se iskoristi u umetničke svrhe i tako joj se vrati život u novom svetlu. Rodrigo Kaliksto je mladi brazilski dizajner koji upravlja firmom „Oficina Ethos” u Riju de Ženeiru. Ovaj studio sa sopstvenom proizvodjom bavi se osmišljavanjem i proizvodnjom nameštaja od recikliranog drveta.

Veoma popularan pravac u svetu dizajna poslednje decenije je „ponovo upotrebljeno drvo” (eng. reclaimed wood). Premda, u masovniju upotrebu staro drvo je ušlo još osamdesetih godina prošlog veka. Reč je o materijalu koji se dobija nakon dekonstrukcije, demontaže ili rušenja starih drvenih objekata (poput drvenih ambara, mlinova, vodenica, vajata, kačara, brvnara, starih zgrada ili kuća), ali i brodova, teretnih vagona, železničkih pragova, vinske buradi… Takođe, kao materijal može poslužiti i sav višak, ili manje kvalitetno drvo koje se odbacuje u drvnoj industriji. Do pre stotinak ili dvesta godina, glavni materijal za gradnju, osobito u šumovitim predelima, bilo je drvo, koga je bilo u izobilju i koje se obilato koristilo. Danas, međutim, suočeni smo sa nestajanjem šuma i energenata, te smo primorani da se prema drvetu kao materijalu ponašamo obazrivije.
Ovako dobijen novi materijal poseduje, šta više, i izvesne prednosti u odnosu na uobičajeni drveni materijal. Na prvom mestu tu je jedinstven patiniran izgled i specifična struktura koji se nikakvim obradama ne može postići kod novog drveta, bez obzira na razvoj tehnologije. Zatim, tu su povećana snaga, izdržljivost, trajnost i stabilnost ovog drveta, budući da je već “položilo” test vremena. Izuzetna izdržljivost se pripisuje nezagađenom vazduhu u kome je drvo raslo do početka 20. veka.
Sedište firme „Oficina Ethos” nalazi se u najstarijem delu Rio de Ženeira. U ovom prostoru smeštene su velike mašine za obradu drveta svake vrste. No, ne izostaje ni obilje ručnog alata – stege, prese, klupe. Iako je opšti utisak ovog prostora staromodan, nameštaj koji izlazi iz njega je – neprikosnoveno moderan. Ljubav prema drvetu Kaliksto gaji još od malih nogu, budući da je sa ocem voleo da radi u kućnoj radionici, popravljajući drvene predmete i mobilijar za porodičnu upotrebu.
U godinama dok je studirao, strast prema drvetu ojačana je njegovim sve većim interesovanjem za industrijski dizajn. Međutim, ovaj autor sebe smatra samoukim. Jer, prema njegovom mišljenju, njegove studije su se najbolje odvijale dok je u tišini radionice duboko studirao drvo, njegove promene I aplikacije, posekotine, težinu, boju i, naravno, mogućnosti. Kalikstov napredak temeljio se na greškama i uspesima. Vremenom je počeo da razvija dela takve plastičnosti da se njihova upotrebna vrednost nije mogla odvojiti od vizuelne umetnosti.

U svom radu, Kaliksto najpre obrađuje staro drvo praveći jednoobrazne komade. Potom te komade lepi bezbojnim lepkom, spajajući ih u jednu masu. Prilikom tog procesa pripreme drveta, Kalikstova specifičnost je u tome da koristi različite tonove, budući da prethodno oplemenjuje komade drveta bojom – tehnikom bajcovanja. Paleta koju koristi je zasnovana na prirodnom sazvučju boja, koje imaju karakterističan, „drvenast” valer. U ovoj paleti najviše su zastupljene upravo prirodne boje drveta (orah, trešnja, šljiva, četinari…). Od ovakvih gotovih ravnih ploča seku se delovi i tako dobijaju taburei, stolice, klupe, stolovi ili ma koji drugi komadi nameštaja. Takođe, mogu se dobiti i volumeni krivih površina, ručnim trodimenzionalnim usecanjem.

Nekoliko desetina boja drveta, koje čine Kalikstovu koloritsku paletu, podjednako su važne u procesu dizajniranja kao i koncepcija oblika. Detalji kakvi su oborene ivice, zaobljenost strukture, ekstrahovani drveni pigmenti, besprekorna završna obrada, zapravo su krucijalni elementi autorskog delanja. Završni proizvod je tako koncipovan da osim vizuelnog čula angažuje i taktilno, raspirujući maštu i impresiju.
Za Kaliksta, obrada drveta je “„kreativni proces vođen gledanjem napred i nazad u vreme. Jer, vreme nije neprijatelj, već sastavni deo procesa izrade nečega što je misleće i živeće”.