top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


TIX         8E9      
5 F    5    1 D   RSJ
GTL   8M9   H X      
3 N    F    B A   XJ3
OP4         CX5      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Najviša drvena kula u Australiji - KING 25

Piše: mr Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti

Višespratnice danas postaju imperativ u svetu stanovanja, a interesantna je tendencija uvođenja drvene građe za njihovu izgradnju. Ova tehnologija je u usponu, jer naš vek je nedvosmisleno upućen na ekologiju i povećanu obzirnost prema prirodi. Najsavremenija poslovna kula u Australiji, sagrađena 2018. godine, ujedno je i najviša konstrukcija od drveta u ovoj zemlji. Ime joj je „25 King“ i odlikuje se elegantno uparenim drvenim skeletom sa svetlucavom staklenom fasadom. Postojeće monumentalne drvene grede namerno su ostavljene vidljivim kroz fasadu kako bi povećale estetiku enterijera i eksterijera.
Kulu „25 King“ projektovala je australijska arhitektonska firma “Bates Smart” u gradu Brizbejnu. Sadrži 10 spratova i visoka je 45 m, što je čini najsavremenijom i najvišom konstrukcijom od drveta na ovom kontinentu. Upotreba drveta za konstrukciju pomerilo je granice projektovanja drvenih zgrada, sa isključivo stambene u komercijalne i druge svrhe.
Na mestima na kojima bi klasično građevinarstvo koristilo čelik i beton u izgradnji, postavljene su drvene forme visokih performansi. One se sastoje od tzv. „glulam”-a (glued laminated wood GLW - lepljeno lamelirano drvo) i CLT-a (cross-laminated timber CLT – unakrsno lamelirano drvo), a njihova proizvodnja rezultirala je daleko nižom emisijom ugljenika u odnosu na materijale kao što su beton i čelik.
Lepljeno lamelirano drvo („Glulam” odnosno GLW) je konstrukcijski materijal proizveden spajanjem segmenata drveta. Kada se lepi industrijskim lepkovima (obično se koriste melamin ili poliuretanska smola), ova vrsta materijala je veoma izdržljiva i otporna na vlagu i hemikalije, sposobna da stvara velike komade i jedinstvene, virtuozne oblike (može da obuhvati prostore do 100 metara bez posredne potpore). Kao takva, pogodna je za upotrebu na gredama, stubovima, plafonima, stepenicama, pločama i oblogama, a jedna od velikih prednosti ove vrste konstrukcijskog drveta je lakoća kojom se mogu proizvesti lučni oblici ili krivine na gredama ili stubovima. Još jedna zanimljiva karakteristika je raznolikost tonova glulama, budući da je na raspolaganju mnoštvo vrsta drveta. Najčešće korišćene vrste uključuju eukaliptus u smeđe-ružičastoj ili bež-ružičastoj verziji, i bor. Spojevi između različitih elemenata mogu se izvršiti i čeličnim konektorima. Na kraju, konstrukcije izrađene od lepljenog laminiranog drveta vrlo su otporne na vatru – tokom požara one su sigurnije čak i od nerđajućeg čelika. To je zato što se karbonizovani sloj formira oko glulamovog jezgra, smanjujući potrošnju kiseonika i usporavajući time sagorevanje.

Unakrsno lamelirano drvo (CLT) predstavlja još jedan moderan proizvod koji je uvelike poboljšao fizička svojstva tradicionalnog drveta kao građevinskog materijala. CLT je izrađen od kontrolisanih osušenih drvenih elemenata – dasaka odnosno lamela identične širine, bez oštećenja (čvorova, smole itd.). Uklanjanjem svih oštećenja i poprečnim lepljenjem lamela moguće je proizvesti materijal koji ima veću strukturalnu čvrstoću u oba smera od tradicionalnog drveta. Ove drvene lamele postavljene su na takav način da je svaki naredni sloj zarotiran za 90 stepeni. Veća debljina sloja stvara i jače ploče. CLT poprečni presek sadrži najmanje tri poprečno zalepljena sloja, ali najčešće je to pet ili sedam. Visina sloja unutar CLT-a varira od 16 do 51 mm dok širina varira između 60 mm i 240 mm.  CLT ploče mogu da funkcionišu kao zidovi, podovi, nameštaj, plafoni i krovovi. Generalno, one su sastavljene i isečene u svojoj proizvodnji, i već predviđaju spojeve i otvore navedene u dizajnu. Delovi se zatim transportuju do lokacije, a zatim se vrši montaža.
Mnoštvo komponenti za izgradnju australijske zgrade unapred je izrađeno van lokacije (prefabrikati), što je značajno umanjilo nepotrebne troškove na samom terenu i vreme izgradnje celokupne konstrukcije. Gradilo se sprat po sprat, tako što su postavljani stubovi u „V” formi kako bi podržali drvene ploče za podove odnosno plafone. Dodatna prednost je bila staranje prijatnog estetskog doživljaja u enterijeru, i nepotrebnost dodatne obrade pomenutih površina.
Zgrada „25 King“ na svojevrstan ali nesumnjiv način odražava preokret u visokogradnji. Korišćenje drveta na spoljašnjosti i unutrašnjosti zgrada pomaže u uspostavljanju odnosno obnavljanju veze između čoveka i prirode, a ljudi se osećaju spokojnije u izgrađenom okruženju. Prizemlje sadrži zaklanjajuće stubove i tu se nalaze kafić i restoran, dok se na devet spratova iznad nalazi otvoreni poslovni prostori. Potporni stubovi su raspoređeni tako da, svesni svoje potrebne veličine,  omogućavaju maksimalnu fleksibilnost prostora. Oni su monolitni i gabaritni, i u prostoru se ne stide toga. Isto tako, prostor je dovoljno veliki i organizovan u krupnom rasteru, upravo da bi stubovi bili uspešno uklopljeni u ambijent.


Metod izgradnje ovog solitera je u poređenju sa konvencionalnim građevinskim radovima doneo smanjenje potrošnje energije od 46 %, smanjenje korišćenja pitke vode za 29 % i smanjenje emisije ugljenika od 74 %. Ostale održive karakteristike uključuju sakupljanje kišnice, energetski efikasno osvetljenje, zeleni zid u predvorju, „optimizovanu klimatizaciju” i aluminijumske nadstrešnice kako bi se unutrašnjost prirodno hladila.
Australijskim projektom „25 King” potvrđen je potencijal CLT-a kao novog građevinskog materijala ali i više od toga – pokazano je kako se efikasnije može raditi sa njim i uvoditi inovacije. Budućnost gradnje drvetom leži upravo na ovoj i sličnim tehnologijama.

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, jul 2020.