Muško-ženska stolica
Iz knjige: Trilogija Dizajn i dizajneri XX i XXI veka
Izdavači: Orion Art i Radio televizija Srbije
Kada su 1963. godine, engleske novine „Dejli njuz” raspisale neobičan konkurs za dizajn stolice namenjene muškarcu i namenjene ženi − „The He Chair” i „The She chair”, Grete Jalk je uzela učešća i dobila prvu nagradu. Ona je na izazov odgovorila na sledeći način: jednu istu stolicu od presovanog i modeliranog špera, duplirala je i jednu obeležila sa „The He Chair” a drugu sa „The She Chair”. Tako je iznela svoj stav o (ne)razlici stolica kada su u pitanju polne razlike.
Dok su se drugi dizajneri, koji su učestvovali na ovom međunarodnom konkursu, trudili da odgonetnu šta je to bitno što bi moglo da razlikuje način sedenja žene od sedenja muskarca, ona je na svoj način odgovorila da razlike nema, bar kada je o polu reč.
Drugo je pitanje kako sedi osoba za radnim, a kako za trpezarijskim stolom, u čemu se razlikuje sedenje u čekaonici aerodroma od onog ispred lekarske ordinacije ili kućno sedenje od onog na javnim mestima. Jasno je da se parkovska stolica razlikuje od pozorišne, a barska od invalidske. Ali, muška od ženske?!?I muškarci i žene imaju kičmu, imaju zadnjicu, kolena, potkolenice i natkolenice, stopala. Kao što muškarac može biti visok 150 cm, tako žena može biti visoka 180 cm. On može imati 70 kg, a ona 100 kg i obratno. Sve su to elementi koji utiču na kvalitet sedenja, a ono će vam biti udobno ako sami odaberete stolicu prema potrebama svoga tela i namene iste u enterijeru ili eksterijeru. Ako imate nekakve ekstremne potrebe (preveliku visinu ili težinu), stolicu možete naručiti kod majstora-stolara, koja će biti unikatna i samo vaša.
Zamislite samo „stolice za muškarce” i „stolice za žene” u sredstvima javnog prevoza − u autobusima, avionima ili na palubi brodova? Zamislite nezamislivo. Grete je na svoj način odbila da učestvuje u zloupotrebi dizajna u senzacionalističke svrhe.
Grete Jalk (1920-2006)
Danska dizajnerka slovila je za reprezentativnog eksperta kada je u pitanju nameštaj za sedenje od savijenog špera. U Višoj školi u Kopenhagenu učila je strane jezike i filozofiju, zatim je završila studije dizajna na Kraljevskoj akademiji za umetnost gde joj je mentor bio čuveni Kare Klint. Blisko je sarađivala sa časopisom za dizajn enterijera „Mobilia”, gde je doprinela afirmaciji danskog dizajna. Izdala je obimno, četvorotomno delo o danskom nameštaju. Godine 1953. osnovala je sopstveni studio za dizajn u Kopenhagenu, u kome je dizajnirala nameštaj po uzoru na Alvara Alta i Čarlsa Imsa. U saradnji sa najboljim proizvođačima, uspela je da ostvari sopstveni, prepoznatljiv stil. Redovno je izlagala nameštaj na Milanskim trijenalima, na kojima je dobijala nagrade i istovremeno nikada nije propuštala priliku da promoviše vrednosti danskog dizajna putem javno izgovorene i pisane reči u brojnim medijima. Vrhunac njene karijere poklapa se sa vremenom kada je danski dizajn nameštaja imao prvorazredni ugled u svetskim razmerama.
Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 70, april 2021.
