top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


GJM         X16      
  X    8    T B   76E
DAU   KHW   54P      
  7    O    N N   U2T
JQH         O72      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Masovna produkcija osrednjosti

Piše: Mr Dragojlo Blagojević, urednik časopisa DRVOtehnika

Ništa nije opasnije od neznanja koje postane aktivno.           
Gete

Već smo pisali kako septembar svake godine napuni školske učionice u kojima hiljade đaka različitog uzrasta, sa manje ili više razumevanja, sluša predavanja svojih, uglavnom nedovoljno motivisanih, a često usko usmerenih i uprosečenih učitelja. U vremenu kad im je primarnija ocena nego znanje u školskim klupama će slušati neuverljive priče o kompjuterima, dalekim prostorima i zvezdama, bitkama, porazima i pobedama, društvenim odnosima, rezolucijama, razlomcima i padežima… Više od toga interesovaće ih igrice i novi modeli pametnih telefona, brzine i tipovi automobila, a sa televizijskih ekrana maštu će im podgrejavati fantastični likovi razbijača…

Odavno se potvrđuje da vreme u kome živimo karakterišu nove socijalno poželjne osobine svakog pojedinca. To je praktično masovna produkcija osrednjosti i pasivnosti koja vodi u inertnost. Praksa prosečnosti, stapanja sa kolektivom i pripadanja masi, pruža sigurnost, a svakom pojedincu koji se ne uklapa u šablon i koji bi hteo da postane bolja verzija sebe odmah postaje jasno da je takav životni stav neprihvatljiv i društveno nepoželjan. Birokratski organizovane društvene zajednice kroz složene i ponižavajuće birokratske procedure i visoke poreze, svim snagama i sredstvima nastoje da uproseče i vrate na nultu tačku svakoga ko se drzne da se pomeri iz učmalosti. Prepreke koje produkuje birokratska organizacija ponekad nateraju i preduzimljivog pojedinca da se odrekne ambicija, da se okrene sebi i svom unutrašnjem prostoru i proseku, u kome nastaju nove odrednice: apatija, rezignacija i letargija…

Koliko i šta će, u ovom vremenu trijumfa kolektivne osrednjosti, od septembra naši đaci naučiti o sebi, svom narodu i svojoj životnoj sredini, o prirodi za koju su se njihovi preci već uveliko potrudili da je prilično ugroze i unište, teško je reći. Ali, ako je suditi po onome što je čovek već učinio svojoj planeti i po već spomenutoj kolektivnoj osrednjosti i nehatu, ako je, dakle, suditi po onome što je Zemlji učinjeno za proteklih sedamdesetak godina i tendencijama u tom pravcu, perspektiva ljudskog potomstva je totalno neizvesna. Jer, ono što snađe Zemlju, snađe i njenu decu, upozoravao je čovečanstvo pre više od 160 godina, poglavica indijanskog plemena Sietl. 

Uz napor i ignorisanje tegoba kolektivne osrednjosti, našim čitaocima i ovoga puta na stranicama našeg časopisa nudimo obilje informacija iz oblasti tehnologije, mašina, opreme, repromaterijala i tržišta vezanog za preradu drveta i proizvodnju nameštaja. Cilj nam je da, radi saradnje, povežemo ljude iz drvnog sektora i koristimo svaku priliku da istaknemo da prerada drveta i proizvodnja nameštaja pripadaju vitalnoj industrijskoj grani. I pored toga proizvodnja proizvoda od drveta je 2023. bila manja za 9,7%, u odnosu na 2022. godinu, dok je proizvodnja nameštaja smanjena za 5,8%. Manji je i izvoz od izvoza ostvarenog prethodne godine za 11,5% kao i uvoz za 10% pa je u spoljno-trgovinskoj razmeni prošle godine ostvaren deficit od 28 miliona dolara, a jedan od zaključaka glasi da je značajno smanjena i prodaja nameštaja na domaćem tržištu.

U strukturi ukupnog izvoza nameštaja i proizvoda od drveta, poluproizvodi učestvuju sa visokih 42%. Od 2019. do kraja oktobra 2023. godine iz Srbije je izvezeno 1,23 miliona m3 rezane građe lišćara i ostvaren devizni priliv od 437,4 miliona USD, a da je samo 1/3 od te količine finalizirana, zaposlilo bi se još nekoliko hiljada ljudi, a devizni efekat bi bio 4-6 puta veći, tvrde stručnjaci. Kapaciteti za takvu preradu u Srbiji postoje...

A neme ničeg što bi bilo vrednije proučavati od prirode, govorio je Tesla. Poznato je da su znanje i prosveta nežne biljke koje ne listaju i ne cvetaju ako se ne zalivaju znojem, isto kao što je poznato da osrednji ljudi obično ignorišu i osuđuju sve ono što prelazi granice njihovog dometa. Zato u jasnoj svesti o značaju ljudskih saznanja i čovekovim delovanjem u skladu sa zakonima prirode, leže perspektive i sigurnost čoveka i čovečanstva.