top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


TLP          F       
  I    T    OF    RHJ
NFB   XMY    T       
3      P     6    OFJ
5YN         PTS      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Kvalitet sirovine za peletiranje i briketiranje

Piše: Msc Zorica Gluvakov

Pod sirovinom za proizvodnju energetskih peleta i briketa podrazumevamo usitnjenu drvnu i poljoprivrednu biomasu. Da bi proizvodnja energetskih peleta i briketa bila kvalitetna neophodno je da i sirovina bude kvalitetna. Kvalitet sirovine ogleda se u sledećem: vrsta, poreklo, sadržaj vlage, usitnjenost, nasipna masa, hemijski sastav, mikrobiološka aktivnost i toplotna vrednost. Kod vrste sirovine moramo voditi računa da li je drvna ili poljoprivredna biomasa. Drvna biomasa može da bude od različitih vrsta drveta, granjevine, stabla (debla), kore, sa pilana, ambalažnog drveta, industrije nameštaja itd. Poljoprivredna biomasa može da bude od različitih sorti i hibrida poljoprivrednih kultura. Poreklo biomase pokazuje da li je biomasa sveža, već upotrebljavana, tretirana sa hemijskim sredstvima (lepkovima, lakovima, bojama, kiselinama itd.), da li ima metalnih ili plastičnih ostataka, stakla, zemlje, i slično. U drvnoj sirovini treba da se postigne sadržaj vlage 8 do 12%, a u poljoprivrednoj 10 do 14%. Ukoliko sirovina nije suva, ona se mora prosušivati na vetru, promaji ili u sušarama. Usitnjenost sirovine mora biti u skladu sa programom proizvodnje određenih dimenzija peleta ili briketa, tj. u skladu sa dimenzijama otvora alata presa za peletiranje (tkz. otvora na matricama) ili alata za briketitranje (otvora cilindara). Sirovina za peletiranje treba da ima dimenzije 3 do 5 mm, za prečnik otvora matrice Φ7 do 10 mm, a za briketiranje 6 do 8 mm, za prečnik otvora cilindra Φ50 do 100 mm. Nasipna masa sirovine uglavnom iznosi od 20 do 200 kg/m3. Hemijski sastav sirovine definisan je sa sadržajem: pepela, hlora, sumpora, azota, bakra, hroma, arsena, kadmijuma, srebra, olova, nikla, cinka i žive. Evropskim standardom EN plus i EN 14961-6 definisano je koliki sadržaj pojedinih hemijskih elemenata treba da ima u sirovini.

Kod poljoprivredne biomase veoma je važna tačka topljenja pepela, zbog kvaliteta sagorevanja biomase u ložištima peći i kotlova. Mikrobiološka aktivnost biomase, naročito poljoprivredne, ogleda se u broju mikroorganizama po zapremini, koji vrše razgradnju organske mase. Toplotna vrednost biomase zavisi od vrste sirovine i njenog skladištenja. Na primer, pravilnim skladištenjem kvalitet slame može u najboljem slučaju da se očuva, ali ne može nikako da se popravi. Na to ukazuju sledeća činjenica: u toku ležanja slame u otkosima dolazi, zbog uticaja klimatskih faktora, do smanjenja energetske vrednosti. Zavisno od vremenskih uslova sadržaj vlage u slami može da bude i preko 20%. Sa ovim sadržajem vlage slama se ne sme da skladišti, jer brzo počinje proces mikrobiološkog kvarenja. Zbog toga slamu treba ostaviti da se prosuši na promaji. Veštačko sušenje slame u dehidratorskim postrojenjima ili ventilatorskim sušarama se ekonomski ne isplati. Najbolje je, ako vremenski uslovi dozvole, da se slama prikuplja jedan do tri dana nakon ubiranja zrna. Dobro očuvana slama ima prirodnu (zlatno-žutu) boju, svež miris (da nije ustajala, niti da ima stranih mirisa, sadržaj pepela ispod 8 %, sadržaj vlage ispod 14%, bez organskih primesa (gljivice i plesni) i bez neorganskih primesa (peska, kamenja, stakla, metalnih delova i zemlje). Dobro očuvana slama može da se koristi u energetske svrhe, za proizvodnju kartonske ambalaže, u građevinarstvu za izolacioni material, u industriji nameštaja, za stočnu hranu, za prostirku u stočarstvu i drugo.
Detaljnija objašnjenja o mogućnosti upotrebe peletiranih i briketiranih biogoriva s obzirom na kvalitetne osobine možete naći u nedavno izdatom priručniku: Metode za određivanje kvaliteta energetskih peleta od biomase čiji su autori: msc Zorica Gluvakov, dr Miladin Brkić i msc Zlatko Košut.

Knjigu možete poručiti preko redakcijie časopisa DRVOtehnika
na telefon 011 213 95 84 ili putem e-maila: info@drvotehnika.info