top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


8HP         8RE      
  R    Y    A     9GK
  X   5OI   TY5      
  5    B    M R   23F
  H         P6K      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

KUĆA U IZRAELU od ponovo upotrebljenog drveta

Piše: mr Mare Janakova Grujić, istoričar umetnosti

Zanimljivu jednospratnu kuću u gradu Hofit u Izraelu projektovao je arhitektonski studio “Brahma architects”, osnovan još 2006. godine sa parolom „Mi mislimo drugačije”. I zaista, kuća je drugačija od svega viđenog u dosadašnjoj arhitekturi ove teme. Ova ugaona građevina i u svojoj spoljašnjosti i u unutrašnjosti dokaz je kreativnog, nesputanog duha koji čoveku vraća slobodu, i istovremeno se uklapa u najnovije ekološke imperative graditeljstva našeg veka. Pre svega, glavni materijal za njenu izgradnju bilo je “ponovo upotrebljeno drvo” (reclaimed wood), vidljivo i naglašeno i u eksterijeru, i u enterijeru. Dodatno, svaki komad tog drveta je živo obojen, i mozaički složen, tako da odslikava živost, nepravilnost i nekoherentnost Prirode i samog Života.

Kuća se sastoji od neutralnih partija betona (pod i tavanica), kombinovanih sa belim zidnim partijama. Upravo je ovu monotoniju trebalo oživeti u koloritskom i materijalnom smislu, i za to je poslužilo bojeno reciklirano drvo. Gornja (krovna) ravan karakteristična je jer je prekinuta baš na delu kuće koji treba da primi najviše svetlosti i vazduha (dnevna soba). Kuća je, inače, podeljena na netradicionalan način. Umesto javnih i privatnih prostora, autori su u dogovoru sa vlasnicima podelili kuću po dnevnim funkcijama. Dnevni prostor, tako, sadrži kuhinju, dnevni boravak, trem i baštu, i smešten je u jednom korpusu kuće. Noćni prostor, u zadnjem delu, čine dečije spavaće sobe koje okružuju porodični prostor, porodično kupatilo, glavna spavaća soba i umetnički studio. Studio je pažljivo smešten uz ulazni hodnik, kako bi imao neophodnu izolaciju i komunikaciju.

Na samom početku projekta, kada su autori pitali klijente za koju vrstu kuće su zainteresovani, odgovorili su sa „jednostavna kuća, kao kula za spasavanje“. Ova svojevrsna porodična kuća nalazi se na uglu svoje parcele, oslobađajući ostatak prostora za zelenilo i rekreaciju. Predstavlja niskobudžetni projekat, ima naglašen aspekt ekonomičnosti i ekologičnosti, puna je života i rasterećena svakog viška, razmetanja i luksuza. Upravo tako su arhitekti shvatili „dom kao kulu za spasavanje”. Zanimljivo je i to da je nastala zapravo transformisanjem napuštene skladišne zgrade.  Međutim, najbolja karakteristika kuće je prekrasan reciklirani zid napravljen od raznobojnih drvenih ploča od starog drveta. Taj zid deli umetnički studio i dnevni boravak, stvarajući odličan kontrast sa sivim podovima i belim zidovima. Element se proteže od studija, probija fasadu i nastavlja do bašte, formirajući zaštićeni unutrašnji-spoljni prostor za sedenje.
Psihološki značaj boja na čoveka i kvalitet njegovog života odavno je dokazan, i psihološki i medicinski. Međutim, ovde je boja aplicirana na drvetu, I to onom koje je ponovo vraćeno u upotrebu a pripadalo je jednom drugom svetu i drugom vremenu. Sve to stvara poseban ugođaj i aktivnu mentalno-emotivnu reakciju. I zato, osim svoje funkcije u enterijeru, ovaj koloritski korpus, ima i neprevaziđenu duhovnu ulogu. Drvo je obilato korišćeno u enterijeru i kroz druge forme i namene. Nezaobilazan je gradivni element fiksnog i pokretnog nameštaja. Ima ga čak i u kupatilima.

Ponovo upotrebljeno drvo predstavlja koloritsku žižu i glavni likovni kvalitet kuće i njene okućnice. Uz to, ono je svedok racionalnog premišljanja smernica koje pred nas stavlja naše doba – racionalnost u upotrebi, i poštovanje postojećeg fonda. Rekonstrukcija, revitalizacija i adaptacija postojeće arhitekture, pokazali su u ovom slučaju da je stari objekat sasvim drugačije namene bio sasvim dovoljan i iskoristiv za nove potrebe. Možda otud i princip fleksibilnosti koji je usvojen na novom objektu – pregrade u prostoru se daju skloniti i staviti na nova mesta, pri čemu se menjaju granice prostorija, odnosno potpuno potiru. Pri svemu tome, postignuto je i da glavni izraz atmosfere u enterijeru bude komfor, toplina i nesvakidašnjost. Jer, toliko dugujemo životu i „spasavanju” od današnjice.

Članak je preuzet iz časopisa DRVOtehnika broj 75, jul 2022.