Kontrola kvaliteta nameštaja - novi zahtevi tržišta

Delatnosti Zavoda za kontrolu kvaliteta nameštaja koje su sve do prošle godine bile u drugom planu, u 2015. postaju sve traženije. Rad na razvoju prototipova i periodična kontrola kvaliteta nameštaja sve više dobijaju na značaju. Povećanjem zahteva koji se postavljaju pred domaće proizvođače nameštaja, koji su izvozno orijentisani, dovode do promena u vrstama usluga koje se traže od Zavoda. Kratak rok za izradu prototipova i sve manji profit uz povećanje serije doveli su proizvođače u poziciju da je izrada prototipova jako otežana pored aktivnosti u redovnoj proizvodnji. Novonastala mala i srednja preduzeća u svom sastavu najčešće nemaju radionice za razvoj prototipova u kojima bi se, pored izrade šablona i pribora za potrebe redovne proizvodnje, razrađivali i novi proizvodi. Suočeni sa ovakvom situacijom proizvođači se okreću instituciji sa 40 godina tradicije i iskustva.
Sa tradicijom od skoro četiri decenije Zavod za kontrolu kvaliteta nameštaja Šumarskog fakulteta jedna je od najstarijih ustanova u Evropi koja pruža usluge kontrolisanja kvaliteta nameštaja. Pored rada na neprekidnom unapređenju proizvoda finalne prerade drveta i delova za nameštaj, aktivnosti Zavoda su usmerene i na saradnji sa proizvođačima nameštaja u fazi razvoja proizvoda i kontroli kvaliteta u procesu proizvodnje. Neprekidnim usavršavanjem, 2002.godine, prerasta u kontrolnu organizaciju akreditovanu kod Akreditacionog tela Srbije (ATS) prema standardu SRPS ISO IEC 17020. Od 2009. godine Zavod raspolaže sa najsavremenijom numeričkom opremom za kontrolisanje kvaliteta nameštaja. Nabavkom nove opreme povećane su mogućnosti kontrolisanja kao i kapacitet ispitivanja.

Od fotografije, preko kontrolisanja do prototipa
 

Tehnička domumentacija koju proizvođači dobijaju od svojih inostranih partnera neretko je veoma oskudna i najčešće se sastoji samo od fotografije i gabaritnih dimenzija proizvoda. U slučaju da prototip ne mogu samostalno da razviju u potpunosti, proizvođači najčešće kupuju konkurentski proizvod koji je po obliku i dimenzijama sličan ponuđenom i pokušavaju da ga prilagode sopstvenim potrebama. Ovakav pristup dovodi do velikog broja proizvoda koji su slični po obliku, dimenzijama i konstruktivnim rešenjima. U tom procesu prilagođavanja konstrukcije proizvodnim mogućnostima, najčešće se ne vodi računa o iskorišćenjima materijala, tako da se na kraju uglavnom dolazi do kalkulacije koja za rezultat ima odbacivanje poslovne ponude usled niske zarade. Međutim, drugačijim pristupom, uštede koje se mogu postići idu i do nekoliko evra po jedinici proizvoda u zavisnoti od vrste nameštaja.
Niska ponuđena cena proizvoda obično je povezana sa velikom serijom. Velikoserijska proizvodnja na zastareloj tehnologiji i sa nekvalifikovanom radnom snagom obično rezultuje velikim oscilacijama u kvalitetu proizvoda. Druga aktivnost Zavoda koja je postala veoma tražena u proteklom periodu je kontrola kvaliteta u procesu proizvodnje. Ovim vidom kontrole proizvođači sa jedne strane obezbeđuju stalni nivo kvaliteta proizvoda, dok se sa druge strane radna snaga obučava da vodi računa o izlaznim parametrima kvaliteta koji se najčešće svode na periodično podešavanje mašina u fazi rada.
Smanjena kupovna moć potrošača na domaćem tržištu sve više opredeljuje proizvođače da stabilno tržište obezbede sklapanjem ugovora sa inostranim partnerom. Nemogućnost izrade prototipa uz prilagođavanje tehnologije zahtevima ponude uglavnom dovodi do gubitka šanse za sklapanje ugovora. I ako, na prvi pogled, ovakva situacija ne izgleda baš najperspektivnije, dovela je do ponovne saradnje proizvođača i visokoškolskih institucija, što predstavlja siguran korak ka daljem razvoju domaćih proizvodnih kapaciteta.   

Autor teksta dr Igor Džinčić je docent na Šumarskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu