Konstruktivna zaštita drveta

Zaštita drveta u spoljašnjem prostoru

Drvo u spoljašnjem prostoru je izloženo kombinovanom delovanju abiotičkih i biotičkih faktora koji dovode do njegove degradacije. U te faktore spadaju: sunčeva svetlost (posebno njena UV komponenta), voda (kiša, sneg, led, rosa) i vlaga, gasovi iz vazduha, gljive i insekti. Proces koji nastaje pod njihovim uticajem se najčešće naziva vedering i on izaziva modifikaciju molekularne strukture drveta kroz kompleksnu kombinaciju hemijskih, mehaničkih, bioloških i promena uzrokovanih svetlošću koja često rezultuje diskoloracijom, propadanjem površine i slabljenjem veze između podloge i premaza.

PROCES VEDERINGA

Prvi znak vederinga je promena boje drveta koja nastaje kao rezultat razgradnje ekstraktiva sa površine i, u sledećoj fazi procesa, razgradnje lignina uzrokovane sunčevom svetlošću, posebno UV zračenjem. Fotohemijska degradacija se, nakon početne promene boje, dalje manifestuje slabljenjem drvnih vlakana i postepenom erozijom drvne površine. Kiša spira razgrađen drvni materijal sa površine i tokom vremena površina drveta erodira u zavisnosti od izloženosti, vrste i intenziteta UV zračenja.

Plavo-crna diskoloracija nastala zbog eksera neotpornih na koroziju

Kako se vedering nastavlja, površina postaje siva. Ovu promenu uzrokuju dva procesa koji mogu da se pojave istovremeno. Prvi proces je obogaćenje površine celulozom koje izaziva razgradnja lignina braon boje i curenje ekstraktiva. Drugi proces koji izaziva sivljenje drveta je izazvan razvojem buđi. Određene vrste organizama koje izazivaju buđ pojavljuju se svuda gde je dostupno povremeno snabdevanje vlagom; ovi organizmi mogu da izazovu uniformno sivljenje površine drveta u roku od nekoliko nedelja. Organizmi mogu, takođe, da proizvedu tamne spore i micelije, koje mogu da izazovu tamno siv/crn, neugledan izgled nekih vrsta drveta zahvaćenih vederingom.

Propadanje površine     

Kao dodatak promeni boje i eroziji, površinu drveta razara i vlaga. Drvo apsorbuje ili oslobađa vlagu iz vazduha sa promenama relativne vlažnosti koja značajno varira u dnevnim ili godišnjim ciklusima. Drvo je pored toga izloženo kvašenju i od vode u tečnom stanju, od kiše, rose, snega i leda nakon čega se brzo suši na direktnoj sunčevoj svetlosti. Ove promene u sadržaju vlage u drvetu izazivaju bubrenje i utezanje, na taj način naprežući površinu drveta. Vlaga, u kombinaciji sa sunčevom svetlošću, uzrokuje makroskopske i mikroskopske unutarćelijske i vanćelijske pukotine, zatim veće površinske pukotine, krivljenje i koritavost. Različito utezanje i bubrenje ranog i kasnog drveta može, takođe, da podigne vlakna. Sa razgradnjom lignina koju pokreće sunce površina drveta gubi snagu; dodatne dimenzionalne promene uzrokovane vodom polako erodiraju oslabljenu površinu, a pesak i prašina koje nanose grad i vetar ubrzavaju razaranje.

U zavisnosti od namene, drvo se može zaštititi različitim metodama koje obuhvataju pravilnu selekciju drveta u skladu sa njegovim prirodnim karakteristikama, konstruktivne mere zaštite i površinske mere, odnosno upotrebu sistema premaza. Za proizvode koji su izloženi vederingu treba koristiti vrste sa prirodno otpornom srčikom, male gustine, uskih traka kasnog drveta i ujednačene teksture i uske, pretežno radijalne daske. Treba odabrati građu bez čvorova koji, generalno, apsorbuju premaz drugačije od okolnog drveta i mogu da utiču na njegov izgled, a često sadrže i visok procenat smole, što može da uzrokuje diskoloraciju premaza na njima i/ili slabo prianjanje.

Sivljenje drveta kao posledica vederinga

KONSTRUKTIVNE MERE ZAŠTITE DRVENIH FASADA

Sadržaj vlage u drvetu tokom transporta, skladištenja, u vreme izgradnje i tokom perioda trajanja objekta je najkritičniji faktor koji utiče na ponašanje premaza i osetljivost na truljenje i napad insekata. Poštovanje određenih pravila u projektovanju i izgradnji i pažljiva izrada detalja pomažu da se šteta nastala na objektu od vlage svede na minimum i tako produži vek trajanja objektu, drvetu i premazima u spoljnoj sredini.

Velika streha kao konstuktivni metod zaštite drvene fasade

Pravila izgradnje

Jedan od najvažnijih elemenata u zaštiti drvenih fasadnih obloga je široka streha, kao i prepuštene gornje etaže na objektu koje obezbeđuju određenu količinu zaštite od sunca i kiše, posebno gornjim delovima objekta. Limene opšivke po obodu krova, u krovnim uvalama, spojevima krova i zida, duž krovnih prozora, na spojevima panelnih proizvoda i oko dimnjaka, kao i okapnice iznad prozora i vrata, pomažu da se spreči prodiranje vode. Dobro održavani oluci i olučne vertikale mogu da spreče prelivanje i kvašenje streha i prskanje po fasadi blizu nivoa terena. Adekvatna izolacija i ventilacija tavana i prostora ispod kuće (kod kuća koje nemaju podrum) pomažu da se smanji kondenzacija vlage i visok sadržaj vlage u ostatku objekta. Veoma vlažne prostorije, kao što su kupatila i kuhinje, treba ventilirati da bi se eliminisala vlaga a instalacije treba dobro održavati. Kod kuća koje nemaju podrum, kritičan faktor za kontrolisanje vlage su razdvajanje terena i nosača poda i dreniranje vode od objekta. Drvo na fasadi ne sme da bude u kontaktu sa zemljom, tako da oblogu, podlogu i noseće grede treba postaviti bar 20 cm iznad spoljne linije terena, osim ako su tretirani zaštitnim sredstvom tretmanom pod pritiskom.

Projektovanje ventilirane fasada takođe pomaže da se smanji sadržaj vlage u drvetu. Uz pomoć drvenih letvi stvara se vazdušni prostor između fasadne obloge i konstrukcije, bilo da je zidana ili drvena, kroz koji je omogućeno slobodno strujanje vazduha i sušenje drveta. Kroz otvore na dnu i ispod strehe se dozvoljava neograničena razmena vazduha a sprečava prodor vode. Ispod obloge, posebno ako je izrađena sa otvorenim spojnicama, treba postaviti sloj materijala koji sprečava prodor vode, ali je paropropustan. Ovaj sloj sprečava da voda uđe u konstrukciju, ali dozvoljava sušenje fasadnih dasaka.

Osim ovog sloja, u fasadnim zidovima i u podovima iznad podruma koji se ne greju, treba postaviti i parnu branu. Parne brane su originalno osmišljene da drže vlagu van zidova i krovova i da spreče ili smanje kondenzaciju i štetu nastalu difuzijom vlage kroz zidove. Parna brana mora biti kontinualna a prekidi za cevi, utičnice i prekidače i otvore za hlađenje/grejanje moraju biti potpuno zaptiveni.

Pozicija parne brane je na unutrašnjoj strani zidova u hladnim podnebljima (gde se enterijer greje) i sa spoljne strane u toplim područjima (gde se enterijer rashlađuje). Klima uređaji koji se koriste leti u umerenim klimama obično ne prave ozbiljne probleme sa parom u spoljnim zidovima i tavanicama. Normalno, ohlađeni vazduh nije mnogo hladniji od tačke rose spoljnog vazduha. Zato parnu branu treba postaviti na najbolje mesto za sprečavanje zimske kondenzacije. Iako se kondenzacija može pojaviti i u određenim letnjim uslovima, može se zanemariti. U vlažnim i toplim klimama kada u stambenim objektima klima uređaji rade tokom cele godine, vlažan topao vazduh se može kretati od spolja i kondenzovati na hladnijoj unutrašnjoj strani spoljnih zidova. Ova situacija je obrnuta u odnosu na kondenzaciju u hladnim klimama na severu i parne brane treba koristiti sa spoljne strane spoljašnjih zidova.

Fasada od rezane građe

Metodi za postavljanje fasade su određeni vrstom fasade. Ovi metodi uzimaju u obzir karakteristike drvene fasade, očekivane dimenzionalne promene, i snagu veznih elemenata. Metodi najbolje funcionišu ako je građa transportovana i skladištena na gradilištu u dobrim uslovima, zaštitićena od vlage i skupljanja prljavštine.

Celovitost bilo koje drvene strukture u mnogome zavisi od toga kako su njene komponente povezane. Najčešće vezno sredstvo za drvene fasade su ekseri za četinarske daske, odnosno vijci za drvo za daske od lišćarskih vrsta. Sila koju mogu da izdrže i zaštita od korozije su dve najbitnije stvari kod izbora veznih sredstava. Neodgovarajuća vezna sredstva mogu da popuste kada se drvo uteže i bubri kao posledica delovanja vlage na drvo. Korozija slabi čelična vezna sredstva a hemijska reakcija može takođe da oslabi i okolno drvo.

Čelična vezna sredstava koja se koriste u spoljnim uslovima moraju biti adekvatno zaštićena od korozije nekom vrstom obloge. U najblažoj varijanti, korozija može dovesti do pojave mrlja na drvetu. U ozbiljnim slučajevima, korozija može da izazove potpunu dezintegraciju veznih sredstava i potpuni gubitak strukturalne stabilnosti. Nekoliko vrsta obloga se koristi za zaštitu veznih sredstava - boje, plastika, keramika i metal. Pocinkovanje je često korišćena metoda za vezna sredstva koja se koriste u spoljnim uslovima.

Različiti načini postavljanja fasadnih dasaka

Postoje mnogobrojni sistemi za postavljanje rezane drvene građe na fasadi - daske na pero i žljeb i daske sa polužljebovima, sistem sa preklopnom lajsnom ili kominovanje ploča i punog drveta, koje se mogu postavljati horizontalno, vertikalno ili pod uglom. Adekvatan preklop je neophodan da bi dozvolio utezanje, ali preveliki preklop može da napravi problem kod ukucavanja eksera. Ako se ekseri ukucaju previše daleko od donje ivice gornje daske, postoji tendencija ka koritanju. Koritanje može da bude ozbiljan problem kod širokih tangencijalnih dasaka. Fasadu treba postavitii sa razmakom između dodirujućih dasaka da bi se dozvolilo bubrenje i sprečilo kapilarno upijanje vlage. Sve poprečne preseke bi trebalo tretirati vodoodbojnim zaštitnim sredstvom, kao i zadnje strane dasaka. Fasada od punog drveta treba da je ukucana na takav način da su daske slobodne da se utežu i bubre i tako smanji napon koji se razvija na ekserima koji može da uzrokuje pucanje i naprsline.   

Različiti načini postavljanja fasadnih dasaka