Ključni izazovi budućeg razvoja drvne industrije i industrije nameštaja Srbije

SIMPO

Drvna industrija i industrija nameštaja Srbije beleže pozitivne performanse svoga razvoja već dvadesetak godina unazad. Broj privrednih društava je porastao sa 1.867 u 2006. na 2.858 u 2016. godini (za 10 godina povećanje od 53%), a taj trend se i dalje nastavlja. Kada se tome doda i broj aktivnih preduzetnika koji se bave proizvodnjom proizvoda i nameštaja od drveta od oko 4000 jasno je da je ova grana postala atraktivna za ulaganja kako domaćih tako i stranih investitora. Broj zaposlenih radnika je prešao 25.000 i u 2016. godini on se povećao za 1.806 u odnosu na prethodnu godinu. Po broju zaposlenih radnika drvna industrija i industrija nameštaja zauzimaju treće mesto u prerađivačkoj industriji Srbije, odmah iza proizvodnje prehrambenih proizvoda i proizvodnje metalnih proizvoda. Više od 8% radnika u prerađivačkoj industriji Srbije zaposleno je u drvnoj i industriji nameštaja. Potražnja za radnom snagom i stručnim kadrovima je veoma izražena što ukazuje da će se trend zapošljavanja i dalje nastaviti.  
Poslovni prihodi koje su ostvarila preduzeća u ovoj grani iznosili su 943 miliona EUR u 2016. godini, a očekivanja su da će za 2017.godinu preći psihološku granicu od JEDNE milijarde EUR (nismo raspolagali sa tačnim podacima do zaključivanja ovog broja). Proizvodnja nameštaja i proizvoda od drveta je jedna od retkih industrijskih grana u Srbiji koja je ostvarila dvocifrenu stopu rasta izvoza u 2017. godini. Rast izvoza nameštaja od drveta iznosio je 14,9%, a rast izvoza proizvoda od drveta čak 18,7%. Pozitivan spoljnotrgovinski bilans je u stalnom porastu i u 2017. godini iznosio je 180,5 miliona USD (proizvodi i nameštaj od drveta) ili za 3,9 puta više u poređenju sa 2010. godinom.
Navedeni indikatori predstavljali su osnov za donošenje odluke od strane Vlade Republike Srbije da se drvna industrija i industrija nameštaja uvrste u jednu od četiri prioritetne industrijske grane od značaja za dalji industrijski i ekonomski razvoj Srbije. U skladu sa takvom odlukom Vlada je inicirala izradu nove strategije razvoja drvne industrije i industrije nameštaja Srbije za period 2018. do 2022. godine. Strategija sa Akcionim planom je završena u decembru 2017. godine i sada se radi na operacionalizaciji realizacije postavljenih ciljeva i predviđenih mera.
Polazeći od postavljenih strateških ciljeva razvoja drvne industrije i industrije nameštaja Srbije do 2022. godine, kao i od aktuelnih tržišnih kretanja, posebno u regionu Zapadnog Balkana, ključni izazovi sa kojima će se suočiti drvna i industrija nameštaja Srbije u narednih pet godina grubo su podeljeni u TRI grupe, i to:

1. Uspostavljanje institucionalnog dijaloga sa sektorom šumarstva u funkciji sveobuhvatnog i racionalnog korišćenja domaće drvne sirovine. Umesto partnerskog odnosa sa sektorom šumarstva, na čijim resursima se u najvećoj meri zasniva razvoj drvne i industrije nameštaja u Srbiji, parcijalni interesi i sitni egoizam u međusobnim odnosima ne omogućavaju efikasno korišćenje raspoloživih resursa ova dva sektora. Zbog institucionalne neefikasnosti rešavanja problema koji postoje u odnosima ova dva sektora problemi se usložnjavaju iz godine u godinu.
   Analize i kalkulacije tokova drveta i proizvoda od drveta u Srbiji za 2015. godinu pokazale su da se svega 48% od ukupno proizvedenih količina trupaca tvrdih lišćara prerade u proizvode sa višom dodatom vrednošću, a 52% se izveze kroz proizvode sa niskom dodatom vrednošću. U 2015. godini preradom jednog kubnog metra trupaca u Srbiji i izvozom proizvoda od drveta ostvaren je efekat njegove valorizacije od svega 275 USD. Poređenja radi, u Hrvatskoj je u istoj godini ostvaren efekat valorizacije jednog metra kubnog  trupaca kroz izvoz drvnih proizvoda u iznosu od 591 USD ili 2,15 puta više.
   Problemi sa izvozom trupaca su posebno eskalirali tokom 2017. godine u kojoj je došlo do naglog izvoza trupaca kao najprostijeg oblika drvne sirovine što je u velikoj meri uticalo na proces snabdevanja i proizvodnju u preduzećima drvne industrije i industrije nameštaja. Izvoz trupaca lišćara povećan je 4,9 puta u poslednjih pet godina dostigavši iznos od 59.208 m3 u 2017.godini. Trupci hrasta, kao jedne od najvrednijih drvnih vrsta, sačinjavali su 48,3% u ukupnom izvozu trupaca. U 2017. godini njihov izvoz je dostigao 28.619 m3. Ostatak su sačinjavli trupci ostalih tvrdih (27.545 m3) i mekih lišćara.
   Sa ovako naglim izvozom trupaca Srbija je 2017. godine postala lider u regionu Zapadnog Balkana sa učešćem od 46% u ukupnom izvozu trupaca lišćara iz regiona. Svaki drugi trupac koji je izvezen iz regiona Zapadnog Balkana je poticao iz Srbije. Imajući u vidu činjenicu da Srbija ima izuzetno skromne potencijale, kada su u pitanju količine trupaca plemenitih lišćara koje se mogu proizvesti na godišnjem nivou, ovakvo stanje je neodrživo na duži rok jer preti da ozbiljno ugrozi domaće proizvođače i njihovu proizvodnju. Koliko je to ozbiljan problem potvrđuje i sledeća činjenica: količina izvezenih trupaca hrasta u 2017. godini predstavljala je 64% u odnosu na proizvodnju ostvarenu u državnim šumama. Imajući u vidu da proizvodnja nameštaja i drugih proizvoda sa visokim stepenom finalizacije predstavljaju glavne razvojne potencijale drvne i industrije nameštaja Srbije to bi adekvatna alokacija drvnih resursa proizvođačima finalnih proizvoda od drveta omogućila otvaranje nekoliko hiljada novih radnih mesta, posebno u nerazvijenim područjima bogatim šumama. Zbog svega navedenog uspostavljanje institucionalnog dijaloga između šumarstva i drvne industrije i industrije nameštaja predstavlja prvi ključni izazov od značaja za budući razvoj ovih industrijskih grana.
2. Uspostavljanje institucionalnog i podsticajnog  regulatornog okvira  kao mehanizama podrške jačanju konkurentnosti drvne industrije i industrije nameštaja Srbije. Drvna i industrija nameštaja do sada nisu imale adekvatnu adresu u institucijama na koju bi se obraćale svojim zahtevima za rešavanje problema, inicijativama za razvoj i izgradnju partnerstva od obostrane koristi kako za ovaj sektor tako i za državu Srbiju. Brojni korisni predlozi i inicijative za korišćenje šansi za ubrzani razvoj ovih industrijskih grana često su ostajali samo predlozi jer nije imao ko da ih realizuje.
   Dosadašnji sistem podsticaja za tehnološku modernizaciju, inovativnost i jačanje konkurentnosti preduzeća u drvnoj industriji i industriji nameštaja od strane države nije značajnije promenio stanje u ovoj oblasti. Posebno je nezadovoljavajuća situacija kod mikro, malih i srednjih preduzeća koja predstavljaju najzastupljenije kategorije preduzeća u ovoj grani. Imajući u vidu činjenicu da drvna industrija kao privredna grana daje direktan doprinos budžetu Republike Srbije, samo kroz plaćanje PDV-a od preko 80 miliona EUR na godišnjem nivou, izdvajanja iz budžeta za podršku razvoju drvne industrije su više nego simbolična.
   Promena postojećeg sistema podsticaja i uspostavljanje novog podsticajnog i regulatornog okvira za jačanje konkurentnosti preduzeća u drvnoj industriji i industriji nameštaja će predstavljati drugi ključni izazov u narednih pet godina imajući u vidu „nivo institucionalne zapuštenosti drvne i industrije nameštaja’’ ali i veoma nizak nivo poverenja domaćih preduzeća prema institucionalnim mehanizmima podsticaja.
3. Pozicioniranje Srbije kao zemlje izvoznice nameštaja i drugih proizvoda od drveta sa visokom dodatom vrednošću na globalnom tržištu.
   Analize međunarodne konkurentnisti drvne industrije i industrije nameštaja Srbije koje su  urađene za potrebe nove strategije razvoja su pokazale da je ovaj sektor unapredio svoju konkurentsku poziciju jer je čak 70% ukupnog rasta izvoza u proteklim godinama bio rezultat povećanja tržišnog učešća domaćih kompanija na inostranim tržištima. Međutim, i pored ovakvo impozantnog rasta učešće Srbije kao izvoznika nameštaja i proizvoda od drveta u uvozu i potrošnji ovih proizvoda na ključnim izvoznim tržištima je i dalje vrlo nisko i nezadovoljavajuće.
   Srbija ima veliki potencijal za ekspanziju proizvodnje i izvoza nameštaja i drugih proizvoda od drveta sa visokim stepenom finalizacije i ono što je sada potrebno je kombinacija kratkoročnih i srednjoročnih mera za postepeno zauzimanje značajnije pozicije Srbije na mapi globalnih dobavljača ovih proizvoda u odnosu na  poziciju koju ona trenutno zauzima. Povećanjem efikasnosti korišćenja sopstvenih potencijala, uz podršku realizaciji strateški definisanih razvojno-izvoznih programa i novim konceptom brendiranja drvna i industrija nameštaja Srbije imaju realne šanse da zauzmu značajnije mesto u regionalnim i globalnim tokovima nameštaja i drugih proizvoda od drveta sa visokom dodatom vrednošću.
   Navedeni izazovi su od ključne važnosti za dalji razvoj drvne industrije i industrije nameštaja Srbije na kojima treba zajednički da rade kako akteri u ovim granama tako i predstavnici institucija. Ukoliko se oni ne budu ostvarili u najvećoj meri onako kako su definisani novim strateškim dokumentima i u najkraćem mogućem roku, Srbija bi mogla da postane sirovinska baza za inostrane kompanije koje bi drvnu sirovinu uvozile iz Srbije, prerađivale je i vraćale u Srbiju u formi finalnih proizvoda (to se već dogodilo nekim zemljama bivše SFRJ). U tom slučaju drvna industrija i industrija nameštaja bi postale grane propuštenih prilika!

Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 59, jul 2018.