Kako iskoristiti gradski drvni otpad?

Kako se napori očuvanja i recikliranja prirodnih izvora povećavaju, tako projekti na temu iskorišćenja gradskog drvnog otpada sve više postaju glavna tema u gradovima širom sveta. Ideja ovih projekata jeste da se ovaj otpad iskoristi - uklonjeni delovi drveća, netretirana građa i ostaci drveta od paleta i gajbi, čvornovati delovi i panjevi koji nisu za tržište, oštećena i zaražena stabla od nekih vrsta insekata; koriste se, kako bi drvetu pružili drugu šansu i zajednicama novi izvor toplotne energije.

Urbani otpad može da greje čitave gradove i da pritom bude čistija alternativa za druge tipove goriva kao što su ugalj i  lož-ulje. Na primer, grad St.Paul u Minesoti (SAD) imao je mnogo uspeha u iskorišćenju urbanog otpada u ogrevne svrhe i na taj način sada greju 80% svojih komercijalnih, stambenih i industrijskih objekata u centru grada. Grejanje obezbeđuje District Energy, koji upravlja sistemom za grejanje toplom vodom, gde se jedan deo tople vode dobija toplotnom energijom nastalom sagorevanjem gradskih drvenih ostataka.

Kada je holandska bolest bresta počela da uništava stabla u urbanim šumama St.Poula, CHP rafinerije pružile su idealnu priliku gradu da redukuju upotrebu uglja, uz istovremeno smanjenje emisije štetnih čestica i uštede novca poreznih obveznika, koji bi inače bio potrošen na transport zaražene oblovine do deponije. St.Paul nije jedini primer gde se upotrebljava ono što se inače smatra drvnim otpadom kao proizvodnim izvorom energije, gde samim tim predstavlja i uštedu u državnom fondu.

Boulder okrug u Koloradu radi na instaliranju gorionika za biomasu i u lokalnom zatvoru, kako bi obezbedili grejanje za 450 zatvorenika. Ovaj objekat će se napajati oštećenim delovima drveta, posečenim iz obližnje šume. Na taj način ne samo da će se smanjiti emisija ugljenika, nego i umanjiti verovatnoća šumskih požara ili njihov intezitet, u slučaju da dođe do njihove pojave.

Ponovna upotreba otpadnog drveta nije samo ograničena na njegovu upotrebu kao izvora toplotne energije. Cilj je da se što bolje iskoriste resurse koje su donedavno smatrani bezvrednim a sada se transformišu u mnoštvo proizvoda - od malča do nameštaja. Na primer, 2014. godine, članovi Chicago Sculpture International u partnerstvu sa Chicago Park District rešili su da transformišu zaražena i bolesna stabla u javnu umetnost.

Ovakva stabla se mogu naći u nizu parkova u centru Čikaga; od panjeva koje krase ogledala i raznobojni konci do čitavih izrezbarenih remek-dela, koji daju posebnu vedrinu javnim mestima u gradu.

Slično tome, industrija nameštaja sve više upotrebljava reciklirano drvo, pored drveta koje je posečeno sa plantaža. Na primer, Starbucks Coffee Co. je napravio svoje prodavnice zelenijim nedavnim renoviranjem, što uključuje nove stolove i stolice izrađene od recikliranog drveta. Lokalni proizvođači nameštaja počinju da upotrebljavaju gradski drvni otpad kao dekoracije za vrata na različitom korpusnom nameštaju i za izradu polica. Čak pojedine štediše prave svoje stolice i dekor u domaćinstvu od gradskih drvnih otpadaka, koje pronađu oko svojih gradova.

Iako su projekti za iskorišćenje urbanog drvnog otpada efikasni u očuvanju prirodnih resursa, povećanju broja radnih mesta u zajednici i istiskivanju uglja iz upotrebe, mogu se nekad naći pred određenim preprekama. U slučaju upotrebe gradskog drvnog otpada za malč, postoje problemi vezani za zaštitu životne sredine i tiču se reciklaže drveta koje je tretirano hemikalijama. Ove hemikalije mogu prodreti u zemljište, stoga se moraju preduzeti mere koje osiguravaju da drvo, koje se koristi, nema štetnih elemenata.

Postrojenja koja se oslanjaju na ovu vrstu drvnog otpada za energiju ponekad se bore sa zalihama drveta, ali u slučajevima kao što je St.Paul, mogu koristiti rezervni izvor materijala - materijal obezbeđen od javne šumarske industrije.

Foto: earthagronomics.com

Popularnost ovih projekata raste i sve više zajednica učestvuje u njima - vide umetnost inspirisanu prirodom kao jedan vid borbe protiv upotrebe uglja i drugih neobnovljivih izvora energije. Umetnička i praktična upotreba gradskog drvnog otpada pomaže da angažuju kreativno, naučno i ekološki fokusirane umove u pravcu održivosti u urbanim sredinama.

Pripremila: Anđela Obradović

Izvor: biomassmagazine.com