top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


LDT         WEA      
1      F    J 7   8U6
KTC   TPF   OWA      
  D    3      2   PBP
54B         PO4      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Jasna i neraskidiva uzročno posledična veza između EKOlogije i EKOnomije u poslovanju

U nameri da pišemo o poslovanju JP Vojvodinašume u skladu sa principima održivog upravljanja šumama, odnosno onome što je poslovna politika i praksa ovog preduzeća, posetili smo sedište ove firme u Petrovaradinu, gde su naši sagovornici bili direktor Roland Kokai, mast. ekonomista; zatim izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj dr Marko Marinković, i izvršni direktor za korišćenje šuma, mehanizaciju i bezbednost na radu Milan Sučević, mast. dipl. inž. šumarstva.

Izvršni direktor za korišćenje šuma, mehanizaciju i bezbednost na radu Milan Sučević, mast. dipl. inž. šumarstva; direktor Roland Kokai, mast. ekonomista i izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj dr Marko Marinković

Naši sagovornici: izvršni direktor za korišćenje šuma, mehanizaciju i bezbednost na radu Milan Sučević, mast. dipl. inž. šumarstva; direktor Roland Kokai, mast. ekonomista i izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj dr Marko Marinković

Zahvaljujem Vam se gospodo na vremenu odvojenom za razgovor, a prvo pitanje je za direktora... Molim Vas gospodine Kokai da kažete kakve su Vaše prve ocene u vezi sa rukovođenjem velikim šumarskim preduzećem?

– Poslednjih decenija su sve izraženiji zahtevi stručne, naučne i šire javnosti na nacionalnom i međunarodnom nivou za racionalnim korišćenjem prirodnih potencijala šumskih ekosistema, što zahteva interdisciplinarni pristup gazdovanja šumama. U tom kontekstu, rukovođenje ovakvim preduzećem i njegovo poslovanje se ne može postaviti i voditi isključivo kroz prizmu biznisa i stvaranja profita. Ipak, sa druge strane, preduzeće egzistira na tržištu i samostalno finansira svoje poslovanje, pa je veliki izazov pomiriti ekonomske principe sa širim društvenim interesom. U vezi sa prethodnim, jasna je i neraskidiva uzročno posledična veza između EKOlogije i EKOnomije u našem poslovanju. Za šumarstvo, ali i za JP Vojvodinašume pomenuti izazovi ne predstavljaju nikakvu novost jer se poslovanje, u istorijskom, sadašnjem, ali i budućem kontekstu zasniva na principima trajnosti gazdovanja šumama, što podrazumeva prethodno pomenuto u mnogo složenijem odnosu nego što to oslikava primer koji sam naveo – kaže direktor Roland Kokai.

Danas je izrazito aktuelna „zelena ekonomija“. Kako se Vojvodinašume uklapaju u taj koncept?

– Javno preduzeće Vojvodinašume gazduje šumama i šumskim zemljištem predstavljajući jednu od strateških poluga razvoja šumarstva na području AP Vojvodine u Republici Srbiji. Šume kojima mi gazdujemo su integralni sistem šumskih vrsta drveća, zaštićenih vrsta flore i faune, divljači, kao i prostora koji ima opštekorisne funkcije. Ekološki i lovni turizam su sastavni deo ponude preduzeća. Ipak, najveći deo prihoda se ostvaruje od prodaje drvnih sortimenata (90% ukupnih prihoda). Proizvodnja drvnih sortimenata (cca 550.000 m3/godišnje neto) je refleksija održivih principa gazdovanja šumama jer je svaki m3 posledica, ili seča obnove ili prorednih i sanitarnih seča (mere nege šuma). Proizvodnja je, pored ekonomske dobiti, ekološki prihvatljiva i opravdana. Mi smo jedan od najboljih primera „zelene ekonomije“ koja se danas izrazito aktuelizuje. Ekološka i ekonomska efikasnost stabilnih i vitalnih šuma je neupitna, pored čega je važan i drugi segment, a to je da društvu i industriji, na održiv način, uz potpunu ekonomsku opravdanost za naše preduzeće, stavljamo na raspolaganje jedini ekološki prihvatljiv materijal za dalju preradu (drvo). U skladu sa svojom delatnošću, profesionalnom odgovornošću i prioritetnim opredeljenjem za unapređenje stanja šuma, JP Vojvodinašume ulaže velike napore da ostvari društveno odgovorno poslovanje i to kroz savremeno planiranje, savremeni informacioni sistem, unapređeno sprovođenje periodičnih i godišnjih planova rada, primenu međunarodnih FSC standarda u održivom gazdovanju šumama, upravljanje zaštićenim područjima u skladu sa zakonskom regulativom, obnovu zastarele mehanizacije, radne i zaštitne opreme za sve zaposlene, kao i kroz sve druge uslove koji zaposlene dovode u bolji položaj - kaže gospodin Kokai.

Da li su i koliko Vojvodinašume kadrovski i stručno osposobljene za izvršavanje složenih zadataka iz oblasti šumarstva i posebno zaštite prirode?

– Najveći poslovni izazov sa kojim se suočavamo predstavlja nedostatak proizvodne radne snage i zabrana zapošljavanja koja je još uvek na snazi. Mi kao proizvodno preduzeće imamo značajne probleme u tom smislu. Što se tiče postojeće visoko obrazovane kadrovske strukture na svim nivoima, istakao bih da imamo značajan broj mladih stručnjaka, koji su posledica pozitivne poslovne politike u oblasti zapošljavanja iz ranijeg perioda. U cilju unapređenja rada i daljeg usavršavanja stručnjaka, preduzeće je uspešno uključeno u realizaciju međunarodnih projekata finansiranih sredstvima Evropske Unije, čime su potvrđeni značajni stručni kapaciteti i osposobljenost za izvršavanje i najsloženijih stručnih zadataka, naročito u oblasti šumarstva i zaštite prirode. Pored toga, preduzeće samostalno finansira naučno istraživačke i razvojne projekte održavajući uspešnu saradnju sa obrazovnim i naučnim institucijama kao što je Šumarski fakultet, Instituti za šumarstvo i drugi. Održivo gazdovanje šumama i razvoj preduzeća su naši osnovni i svakodnevni zadaci, paralelno održavajući ekonomsku efikasnost i dugoročnu finansijsku stabilnost - kaže direktor JP Vojvodinašume Roland Kokai.

Gospodine Marinkoviću, koliki je prostor na kome gazduje JP Vojvodinašume, kolika je drvna zapremina i zapreminski prirast, i posebno kakva je struktura šumskog fonda?
 
– JP Vojvodinašume je najveći korisnik šuma i šumskog zemljišta u AP Vojvodini i prema podacima, koji se vode u centralnoj bazi podataka, preduzeće gazduje sa 129.550,90 ha šuma i šumskog zemljišta. Ukupna količina drvne zapremine iznosi 20.119.115 m³, a tekući zapreminski prirast 602.238 m³. Pored toga, preduzeće pruža stručnu i savetodavnu podršku sopstvenicima šuma za koje se donosi program gazdovanja šumama, odnosno obavlja stručno-tehničke poslove u tim šumama. Šume sopstvenika pokrivaju površinu od 5.372,88 ha, imaju ukupnu zapreminu 388.244 m³ i tekući zapreminski prirast 14.049 m³. Za neposredno gazdovanje šumama i šumskim zemljištem zadužena su četiri šumska gazdinstva (Sombor, Novi Sad, Sremska Mitrovica i Pančevo). Karakteristika je da su površine pod šumom, kojima gazduje JP Vojvodinašume, u velikoj meri neravnomerno raspoređene u Vojvodini i uglavnom  su koncentrisane u priobalju većih ravničarskih reka: Dunava, Save, Tise i Tamiša, kao i na područjima Deliblatske peščare, Subotičko-Horgoške peščare i Vršačkih planina. U šumskom fondu dominira hrast lužnjak, koji u ukupnoj zapremini učestvuje sa 33,9%, potom klonske topole sa 22,1% učešća u zapremini, poljski jasen sa 11,8%, grab sa 4,3%, bela vrba sa 4,2% i bagrem sa 3,9% učešća u zapremini. Četinarske šume učestvuju sa 2,6% i u zapremini su malo zastupljene u šumskom fondu – kaže izvršni direktor Marko Marinković.

Da li su u okviru šumskog fonda uračunata i zaštićena prirodna dobra i kako se gazduje zaštićenim područjima?

– U odnosu na šumski fond, treba pomenuti da je značajan deo površina pod šumama u prethodnih petnaestak godina vraćen crkvama i manastirima u procesima restitucije, kao i to da su neki procesi još uvek u toku, a tiču se fizičkih lica. U odnosu na šumski fond važno je naglasiti da su zaštićena prirodna dobra sastavni deo istog, kao i da upravljanje zaštićenim područjima predstavlja integralni deo gazdovanja šumama i jedan je od ključnih elemenata u poslovnoj politici preduzeća. JP „Vojvodinašume“ je vodeće preduzeće u AP Vojvodini, kad je reč o upravljanju zaštićenim područjima i to sa 5 specijalnih rezervata prirode, na ukupnoj površini od 70.650,25 ha. U odnosu na postojeće stanje, zakonski propisi i visok stepen profesionalne odgovornosti prema prirodnom resursu, koji je poveren preduzeću na upravljanje i gazdovanje, osnov su za planiranje i sprovođenje radova. Naime, pored obaveza na obnovi postojećih šuma na kraju proizvodnog ciklusa (prosečno godišnje obnovimo, ponovno pošumimo i popunimo oko 2.000 ha), istovremeno se i pošumljavaju neobrasle površine šumskog  zemljišta, čime se neposredno doprinosi povećanju šumovitosti Vojvodine – objašnjava dr Marinković.

Da li za potrebe pošumljavanja samostalno proizvodite reproduktivni materijal, koliko godišnje prostora pošumite i kolika je šumovitist AP Vojvodine?

– Šumski reproduktivni materijal za potrebe pošumljavanja proizvodimo sopstvenim kapacitetima, prilikom čega je JP Vojvodinašume registrovalo 31 objekat polaznog materijala za proizvodnju šumskog reproduktivnog materijala, u kojima se sakuplja kvalifikovano, selekcionisano seme, poznatog porekla. Pošto je kod hrasta lužnjaka period uroda semena nepravilan, a radi obezbeđenja kontinuiranog snabdevanja dovoljnim količinama za radove na obnavljanju i pošumljavanju, u ŠU “Morović“ je uz podršku Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu podignut centar za doradu i čuvanje semena hrasta lužnjaka u kontrolisanim uslovima, kapaciteta 160 t. Kako je proizvodnja kvalitetnih sadnica šumskog drveća osnovni preduslov za uspešnu obnovu postojećih i podizanje novih šuma sadnjom sadnica, u 15 rasadnika, na oko 180 ha, godišnje se proizvodi oko 1,4 miliona kvalitetnih sadnica, pretežno šumskih vrsta drveća i određenih manjih količina dekorativnog sadnog materijala... Ali u realizaciji  planova podizanja novih šuma ima dosta problema, od kojih je najizrazitiji vrlo ograničena i skromna raspoloživa površina neobraslog šumskog zemljišta pogodnog za pošumljavanje. Naime, važno je naglasiti da je u AP Vojvodini šumsko zemljište kao resurs „ugroženo“, pre svega od strane građevinskih delatnosti i poljoprivrede. U tom smislu, prema podacima Nacionalne inventure šuma Republike Srbije, u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini šume i šumsko zemljište zauzimaju relativno malu površinu od oko 198.000 hektara. Pod šumom je oko 154.000 hektara, što je približno 7,1 odsto od ukupne površine Vojvodine – kaže dr Marinković.

Da li uopšte postoji mogućnost za optimalno povećanje šumovitosti AP Vojvodine?

– Za povećanje površina pod šumama, moramo imati raspoložive i dostupne površine. Poslednjih nekoliko desetina godina se priča o povećanju šumovitosti AP Vojvodine, ali, nažalost, ništa se nije uradilo. Trenutno ne postoje raspoložive površine na kojima bi mogli da podignemo nove šume i povećamo pošumljenost na optimalnu, a to je 14 odsto. Šumari imaju znanje, volju i energiju da urade taj posao, ali je važno da se obezbede površine i da se iste daju na gazdovanje šumarima. Takođe, u tom smislu je važno razdvojiti pojmove „šuma“, „ostalo šumsko zelenilo“ i „ozelenjavanje gradova i urbanih sredina“. U odnosu na ozelenjavanja gradova i urbanih sredina, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo kao i Sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine, preduzeće učestvuje u aktivnostima za podsticanje lokalnih samouprava, privatnih vlasnika i posednika  poljoprivrednog zemljišta nižih klasa plodnosti za podizanje novih šuma. Sproveden je veći broj akcija besplatne dodele sadnica zainteresovanim stranama. Sa druge strane, kada pričamo o šumama, povećanje šumovitosti podrazumeva ozbiljnu pripremu sa jasno postavljenim ciljevima i merama za njihovo postizanje. Dakle, od imovinsko pravnih odnosa, ispitivanja potencijala staništa, opredeljivanja vrste drveća, proizvodnje potrebnog sadnog materijala i tako redom prema zahtevima šumarske struke. Pošumljavanje ne može da se radi „instant“ radi promocije i populizma. Najveći deo posla čine pripreme koje su stručno, organizaciono, tehnički, a na kraju i finansijski, vrlo zahtevne – kaže izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj u JP Vojvodinašume, dr Marko Marinković.

Koliko JP Vojvodinašume godišnje poseče drveta, koliko je tu učešće tehničkog drveta, i kakva je, po vrstama drveća, struktura etata? Pitanje je za gospodina Sučevića.

– JP Vojvodinašume u proseku godišnje poseku i izrade neto 550.000 m3 drvnih sortimenata. S obzirom na intenzivno gazdovanje plantažama topole i visoko kvalitetne šume hrasta lužnjaka u Sremu, učešće tehničkog drveta ide i preko 60% u ukupnoj zapremini izrađenih drvnih sortimenata.
Kada posmatramo godišnji sečivi etat, vidimo da euroameričke topole učestvuju sa 62%, hrast lužnjak sa 15% i 23% su ostale vrste drveća. Dakle, euroameričke topole i hrast lužnjak predstavljaju strateške vrste gazdovanja šumama u JP Vojvodinašume. Čiste seče su najviše zastupljene sa 76%, zatim oplodne seče sa 12% i ostale vrste seča sa cca 13%. U poslednjih nekoliko godina mnogo se investiralo u mehanizovanje ove faze rada. Nabavkom Harvestera kao najsavremenijih mašina u šumarstvu (trenutno JP Vojvodinašume poseduju 5 harvestera) skoro pola godišnjeg etata seče se mašinski. Pored toga preduzeće poseduje i 180 sopstvenih sekača, a u perspektivi JP Vojvodinašume planira razviti što bržu proceduru za zapošljavanje radnika u šumarstvu – kaže MSc Milan Sučević, dipl. inž. šum.

U kom odnosu stoje planovi za što intenzivnijim gazdovanjem šumama i mehanizovan rad u šumarstvu, kako u seči, tako i u privlačenju drvnih sortimenata?  

– Planiramo što intenzivnije gazdovanje u smislu podizanja šumskih plantaža i kultura, kako bi se što više primenjivala mašinska seča. Takođe je potrebno skratiti ophodnju kod zasada topole na visoko produktivnim staništima. Sektor korišćenja šuma teži maksimalnom kapacitetu rada Harvestera (do 50.000 m3 godišnje po jednom kom.)  Teži se sve više izradi višemetarskog ogrevnog drveta, kako bi se povećao učinak sekača, tj. da se sa manjim brojem izvršioca postignu veća izvršenja, pogotovo što je ovaj sortiment sve traženiji na tržištu.
-U JP Vojvodinašume godišnje se u proseku privuče oko 460.000 m3, od toga se 88% privuče sopstvenom mehanizacijom. Čiste seče koje se primenjuju u zasadima mekih lišćara su veoma povoljne sa aspekta tehnologije rada. U ovakvim uslovima rada na maloj površini nalazi se skoncentrisana velika količina sortimenata, često iznad 400 m3/ha i pretežno ravnomerno raspoređenih po sečini, koje je potrebno transportovati na privremeno stovarište. Trenutno JP Vojvodinašume poseduje veoma savremenu i novu mehanizaciju na poslovima privlačenja drvnih sortimenata: 18 forvardera i 27 traktorskih ekipaža. U perspektivi će se nastaviti sa nabavkom najsavremenijih šumskih mašina, izgradnjom tvrdih šumskokamionskih puteva (u poslednjih deset godina izgrađeno je preko 100 km tvrdih šumsko kamionskih puteva) i sa što većim obimom otpreme drvnih sortimenata vodenim putem.
Sektor korišćenja šuma u Javnom preduzeću Vojvodinašume ima veoma dobru saradnju i sa Šumarskim fakultetom u Beogradu sa kojim i radi nekoliko projekata u cilju racionalizacije i optimizacije proizvodnog procesa i uvođenja novih tehnologija – kaže na kraju našeg razgovora izvršni direktor Milan Sučević.

Tekst preuzet iz časopisa DRVOtehnika, broj 66, april 2020.