Ima li parket budućnost
Gledajući futurističke snimke oblakodera iz Kine, kao i njihovih super-brzih vozova koji jure po 600 km na sat, te nečujne električne automobile i javni prevoz (koji ne koristi litijumske baterije!), ali i reklamu za električni automobil poznatog evropskog proizvođača koja kaže „promenili smo sve osim imena“ teško je ne pitati se šta će biti sa nekim industrijama koje se znatno sporije menjaju, poput industrije podova.
Foto: www.elmwoodreclaimedtimber.com
Mada, ruku na srce, bilo je istinski revolucionarnih promena i to ne tako davno, i u industriji podova, prevashodno, uvođenjem laminata i višeslojnih parketa na tržište. U poslednje vreme sve značajniji udeo u tržišnom kolaču imaju podne obloge od vinila, sve više luksuzne vinil ploče – LVT , a od skora i kruti SPC podovi (Stone Polymer Composite), napravljeni od mlevenog granita i polimera, što im daje izuzetnu otpornost i na vodu i na habanje. O drvo-plastičnim kompozitima (WPC) koji se uglavnom koriste kao podne obloge za spoljnu upotrebu, bilo je više puta reči na stranama ovog časopisa. Tu su i PVC i aluminijumske podne obloge. Dakle, ne može se reći da industrija podnih obloga stoji u mestu i da ne prati potrebe tržišta.
Moglo bi se reći da razvoj industrije podova ide u dva pravca: jedan, koji je okrenut stvaranju što otpornijeg poda, praktično neuništivog, koji će moći da odgovori na sve zahteve savremenih korisnika u svim prostorima i koji traga za inovativnim materijalima, prevashodno kompozitima, i drugi, koji je više okrenut ekološkoj strani priče, koji traži što održivija rešenja kroz unapređenje svojstava prirodnih materijala, kao što su pluta, koža, sisal, linoleum, bambus... i – staro dobro drvo.
I ovde dolazimo do pitanja iz naslova: ima li parket budućnost?
Trud, a i finansijska sredstva koji se ulažu da se svojstva drveta unaprede nisu mali. Termotretiranjem drveta dobili smo proizvod kome su promenjena i poboljšana hemijska svojstva i boja zahvaljujući izlaganju visokoj temperaturi (istina, na uštrb nekih mehaničkih svojstava). Najvažnije osobine termički obrađenog drveta su smanjena upojnost vode i truljenja. Pored termičke obrade, za unapređenje osobina drveta koristi se i acetilacija kojom se takođe utiče na dimenzijsku stabilnost i otpornost na truljenje, ali se za razliku od termotretiranja zadržava čvrstina i savitljivost. Od futurističkih tehnologija s početka priče, nanotehnologije se sve više primenjuju na premaze za zaštitu drveta čime se značajno podiže otpornost na abraziju. Drvo je ono staro, a ipak bolje.
Globalizacija tržišta je uticala na to da se pored autohtonih vrsta drveta, sada svuda u svetu mogu naći i egzotične vrste koje su nekada davno bile rezervisane isključivo za one sa najdubljim džepovima koji su ih uvozili iz jednako egzotičnih zemalja. Sada u salonima podova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ili Kragujevcu možete najnormalnije kupiti parket napravljen od tikovine, merbaua, lapača, sapelija, kempasa, palisandera, iroka, vengea, paduka itd. uz jednake rokove isporuke kao da kupujete hrastov ili bukov parket.
Iako je u enterijerima sve više novih, „pametnih“ materijala, mahom kompozita, ipak su vrhunski komadi nameštaja i dalje napravljeni od masivnog drveta, što se moglo videti i na milanskom sajmu nameštaja (Salone del Mobile), najprestižnijem u svojoj kategoriji.
I kod nas je, kao i drugde u zapadnom kulturnom krugu, sve popularniji skandinavski stil u enterijeru i komadi skandinavskih dizajnera koji vole da kombinuju prirodne materijale i mnogo svetla, i u čijem se centru gotovo uvek nalazi drvo. Kada je o podovima reč, to su najčešći veliki formati višeslojnih parketa, svetlih i prirodnih tonova.
Svi kablovski operateri kod nas nude mogućnost gledanja bar jednog kanala koji je tematski orijentisan na renoviranje i uređenje enterijera. Ne mora se biti naročito pasioniran gledalac da se vrlo brzo zaključi da je ono što daje dodatnu vrednost nekretnini i značajno joj podiže tržišnu cenu upravo drveni pod. Što je lepši i kvalitetnije izveden parket, cena je viša.
A parketi se sada zaista mogu kupiti u najrazličitijim izvedbama: paleta boja je najšira moguća – od belih do crnih, od posve svetlih preko zlatno žutih do boje crne čokolade i svih nijansi crvene. Obrade takođe mogu biti vrlo bogate: od sasvim glatko brušenih i lakiranih, sasvim minimalističkih, do četkanih, patiniranih, ručno hoblovanih, uljenih, voskiranih, beljenih, dimljenih, bajcovanih... I u industriji drvenih podova ide se u susret krajnjem korisniku i njegovim specifičnim željama te je „pravljenje po meri i želji“ (custom made) opcija koju manje-više svi imaju u ponudi. Uz odgovarajuću naknadu, naravno.
Za one koji su eko-svesniji, a žele nešto posebno, tu su drveni podovi napravljeni od drveta kome je promenjena namena. To je drvo skinuto sa ambara, vajata, kačara, sanduka, pružnih pragova, starih vrata... drvo sa patinom na kome je svaka ogrebotina jedna priča.
Za one sa najdubljim džepom rezervisani su podovi i delovi enterijera napravljeni od subfosilnog hrasta. Kad govorimo o subfosilnom drvetu, govorimo o drvetu kod koga je proces fosilizacije započet, ali nije dovršen. Pored ovog, tu su i razni drugi procesi koji su izazvani različitim uslovima u kojima je drvo ležalo (temperatura, kiselost, različit hemijski sastav okruženja itd.)
Od 17. veka kada se parket pojavio u Francuskoj u formi sa intarzijama, pa sve do danas kada ga imamo u najrazličitijim veličinama i slogovima – od tzv. klasičnog, složenog u “riblju kost” do velikih, monumentalnih formata, teško da je bilo elegantnije i popularnije podne obloge. Mermer i kamen su svakako neizbežni u toj kombinaciji kada je reč o luksuznim enterijerima, ali u znatno skromnijim varijantama parket je svakako nalazio svoj put do domova najširih slojeva stanovništva. U SFRJ je definitivno bio omiljena podna obloga.
Foto: www.directwoodflooring.co.uk
Zašto toliko volimo parket? Zato što je drvo naša veza s prirodom i najprirodniji materijal koji možemo uneti u svoj prostor i sa kojim smo kroz istoriju neraskidivo povezani, još od prvobitnih staništa. Nema drugog materijala koji tako jedinstven i topao na dodir, trajan uprkos neumitnoj konačnosti, i koji je sve lepši kako više stari. Pristaje svakom prostoru – i modernom i tradicionalnom, prefinjenom i rustičnom.
Podaci i procene IMARC grupe za globalno tržište podnih obloga od drveta za 2023. godinu kažu da je obrt bio 49.5 milijardi dolara, a da se očekuje da će do 2032. godine taj udeo na tržištu biti 64.9 milijardi dolara.
Parket očigledno i dalje ima svetlu budućnost.
Tekst objavljen u časopisu DRVOtehnika, broj 84, oktobar 2024.