top-tech
Mailing lista
Pošaljite nam svoju E-Mail adresu i dobijaćete redovna obaveštenja u vidu newsletter-a.
Sigurnosno pitanje, molimo saberite dva broja:


I           K2O      
E U    P    P G   415
E9S   58Q   YKI      
  K    P    S T   RHY
  T         B5T      
Pretraga  
Članci i autorski tekstovi

Grejanje na drvo i pelet

Izbor i ugradnja peći

Kada birate peć vrlo je važno da odaberete onu koja odgovara veličini vaše kuće. Ako je peć isuviše velika to će dovesti do bespotrebnog trošenja ogreva,  dok mala peć neće biti u stanju da zagreje dovoljno vaš dom. Prilikom odabira treba se posavetovati sa nekim ko je stručan u ovoj oblasti, ali pravilo kaže da je za kuću od 120 kvadratnih metara dovoljna peć od 42.000 Btu (British Thermal Units; 42.000Btu = 12kW) .

Peć na drvaPeći i kamini emituju veliku količinu štetnih materija u vazduh. Drvo sadrži veliki broj jedinjenja, a najveći zagađivači su azotni oksidi, ugljen monoksid kao i veliki broj organskih gasova koji mogu da imaju štetne posledice po zdravlje. U mnogim sredinama dim koji nastaje sagorevanjem drveta je jedan od najvećih zagađivača vazduha. Zbog toga su u nekim gradovima na snazi mere koje treba da smanje upotrebu drveta kao grejne sirovine.

Starije peći bi trebalo zameniti novima jer se tako povećava efikasnost i smanjuje se količina štetnih materija koje se ispuštaju u vazduh. Novije peći imaju gorionike specijalno dizajnirane da u njima sagori što više štetnih gasova.

Takođe je vrlo važno gde su postavljeni peć i dimnjak jer će to odrediti raspodelu toplote unutar kuće. Najbolje je peć postaviti u prostoriju u kojoj se provodi najviše vremena i omogućiti adekvatnu cirkulaciju vazduha ka drugim prostorijama pomoću ventilatora.

Vrste peći i kamina

Kamini – Oni imaju veću ulogu u tome da vaš dom učine lepšim nego da ga zagreju. Tradicionalni kamini veliki deo zagrejanog vazduha ispuste kroz dimnjak, a takođe su i veliki zagađivači. Iako postoje novi kamini koji imaju dodatke za povećanje efikasnosti oni i dalje spadaju u energetski neefikasna grejna tela.

Ugradni kamini koji se ubacuju na mesto starog kamina su se pokazali kao efikasna zamena za stare kamine u pogledu efikasnosti. Važno je da ugradni kamin bude odgovarajući i pravilno instaliran da bi se očuvala njegova efikasnost. Istraživanja su pokazala da je jedan od velikih razloga za gubitke loša ugradnja. Zbog toga je najbolje angažovati profesionalca prilikom instalacije ugradnog kamina.

Prilikom izbora ugradnog kamina treba imati u vidu da će se on pomerati prilikom čišćenja dimnjaka što može da predstavlja veliki problem. Rešenje za ovaj problem može biti ugradnja vrata koja omogućavaju pristup dimnjaku prilikom čišćenja ili kupovina modela koji dolazi sa dodatkom točkića koji omogućavaju nesmetano pomeranje kamina.

Ugradni kamin, grejanje, pripreme za sezonu grejanja

Neki modeli kamina dolaze sa dodacima koji potpomažu sagorevanje. Takođe moguće je ugradnjom ventilatora i cevi toplotu sprovesti i do drugih prostorija.

kamin, grejanje na drva

Ako imate kamin koji ne koristite potrebno je zatvoriti dimnjak jer se kroz njega gubi velika količina toplote. Isti problem se javlja i kod kamina koji se redovno koriste. Kada se kamin ugasi potrebno je zatvoriti dimnjak da bi se sprečio gubitak toplote. U specijalizovanim prodavnicama se mogu naći dodaci koji rešavaju ovaj problem.

Peći i kotlovi za centralno grejanje – Od svih grejnih tela peći su najčešće u upotrebi i njihova efikasnost može da bude do 83%.

Postoje i peći koje imaju mogućnost sekundarnog sagorevanja tj. imaju mogućnost da sagore štetne gasove koji nastaju prilikom sagorevanja drveta. Ovo se postiže tako što se sekundarni vazduh zagreva i ponovo vraća u ložište. Za ovaj proces potrebna je temperatura od oko 600°C.

Kotlovi za centralno grejanje su takođe dostupni u varijantama sa ili bez dodataka za sekundarno sagorevanje. njihova efikasnost je oko 80%. Ovi kotlovi se takođe lako mogu doraditi da u slučaju da se vatra ugasi oni automatski pređu na mazut ili gas.

Zidane peći – One proizvode više toplote i manje zagađenja od bilo kog drugog grejnog tela na drva ili pelet. Sastoje se od ložišta, velike zidane mase i dugih krivudavih kanala koji prolaze kroz peć i vode dim do dimnjaka. Ložišta se prave od vatrostalne cigle, vatrostalnog betona ili nekog sličnog materijala koji može da izdrži temperature od 1100°C.

Kada se upali vatra zidovi peći upijaju toplotu koju kasnije polako ispuštaju grejući prostoriju u kojoj se nalaze. Zidane peći mogu da ostanu tople i do 20 sati, a imaju efikasnost od oko 90 posto.

Kao sirovina u zidanim pećima se obično koristi drvo, mada se može koristiti bilo koje drugo čvrsto gorivo. Ove peći ispuštaju manje toksičnih gasova prilikom sagorevanja i pošto zidovi zadržavaju veliku količinu toplote nije potrebno često dodavati drva kao kod običnih peći.

Postoji veliki izbor zidanih peći, od malih koje su veličine obične peći do velikih koje mogu da zauzimaju ceo zid. U zavisnosti od veličine peći i od toga da li je peć rađena po porudžbini ili je odabran već postojeći model, cena se kreće od nekoliko stotina eura do nekoliko hiljada.

Mana ovih peći je to što kada se vatra upali neće odmah početi da greju prostoriju već se mora sačekati dok se ne zagreje sama peć.

Peći na pelet – Ove peći kao gorivo koriste pelet koji je najčešće dužine do 2,5 cm i debljine od oko pola centimetra. Pelet se dobija presovanjem piljevine ili biljnih ostataka.

Ove peći imaju mali stepen zagađenja i prilično su lake za korišćenje. Pored toga imaju veliku efikasnost od 70 – 83%. Takođe proizvode se u opsegu snaga od 2 – 25kW i mogu se koristiti za zagrevanje kako malih prostorija tako i velikih kuća.

Proizvode se u obliku običnih peći ili kao ugradni kamini. Cena im se kreće od 700 eura za male peći do 2000 eura za kotlove za parno grejanje.

Svaka peć ima rezervoar u koji se stavlja pelet koji je dostupan u džakovima ( pakovanja od 20 - 60 kg ). Kada se peć uključi ona sama kontroliše paljenje vatre, doziranje peleta, temperaturu i sl. Mana ovih peći je postojanje delova koji mogu da se pokvare, kako mehaničkih tako i elektronskih. Potrebno ih je čistiti najmanje jednom nedeljno, a na kraju grejne sezone se preporučuje da ih detaljno očisti serviser. Za rad peći na pelet je potrebna struja koja pokreće ventilatore i napaja kontrolnu jedinicu i samim tim u slučaju da nema struje peć ne može da radi.

Ova peć tokom rada ostaje hladna sa spoljne strane dok se topao vazduh uz pomoć ventilatora usmerava u prostoriju.

Pozicioniranje i veličina dimnjaka

Prilikom sagorevanja topao vazduh se podiže iz ložišta ka dimnjaku, a hladan vazduh ulazi u ložište i tako obezbeđuje potreban kiseonik za sagorevanje. Dimnjak upija toplotu i tako pomaže zagrevanje prostorije. Važno je da dimnjak bude viši od kuće da bi zona neutralnog pritiska dimnjaka bila iznad neutralne zone pritiska kuće što će omogućiti bolji protok vazduha i bolje sagorevanje.

Prilikom izgradnje kuće dimnjak je najbolje staviti u središnji deo kuće da bi se smanjili gubici toplote. Dimnjak koji se nalazi uz spoljašnji zid kuće se brže hladi što može dovesti do vraćanja dima u kuću.

Veličina dimnjaka je takođe bitna i najbolje je da unutrašnji prečnik dimnjaka bude jednak prečniku izlazne cevi na grejnom telu.

Prilikom ugradnje peći treba obratiti pažnju na dimnjak jer on ima veliki uticaj na rad i efikasnost peći.

Održavanje

Da bi se sačuvala efikasnost i bezbednost grejnih sistema potrebno je redovno održavanje.

Pre početka grejne sezone potrebno je očistiti dimnjak i peć i izvršiti servis ako je to potrebno. Kod peći na pelet je potrebno proveriti motore i ventilatore.

Održavanje ložišta ima veliki uticaj na efikasnost peći. Garež koja se taloži na ložištu već pri debljini od 3-4 mm može da smanji efikasnost za nekoliko desetina procenata.

Izbor grejne sirovine

Drvo - Većina drva ima sličnu kalorijsku vrednost po kilogramu kada su suva. Dakle drvo koje ima veću gustinu će biti skuplje i goreće duže.

Važno je da drva budu suva jer se na sagorevanje vlažnih drva gubi velika količina energije. Ako drvo ima zelenih delova to znači da sadrži najmanje 20% vlage. Drvo je najbolje čuvati na natkrivenom mestu koje je otvoreno sa strana i zaštićeno od vlage sa poda.

Pelet – On se prodaje u džakovima po ceni od 150 – 250 eura za tonu. Za grejanje kuće srednje veličine je potrebno oko 3 tone peleta. Pelet ima vlagu od 5 – 10%.

Grejanje na pelet je gotovo uvek jeftinije od grejanja na gas ili struju.

Pripremio: Milan Blagojević

Izvor: http://energy.gov/energysaver/articles/wood-and-pellet-heating